КАО НЕКАД

У спасовданско предвечерје

ми ловимо сунце,

а комарци нас.

Ижђикала жита,

и класала,

три-четири недеље

и биће као злато.

И овас је набујао

до чела,

од оволиких пљускова

и водурина.

Зове се беле

процветале

више него ранијих година,

али нема ко да их бере.

Храст лужњак крај Пека

чека нас у сутон

да се упознамо.

То је онај што има лепу

и неправилну крошњу

што уме да се рашири

на пола дворишта

и шири ладовину

осамсто година.

Рађајући жир

који је добар,

и лековит,

као сок од зове.