СПАСОВДАН

Ноћ је била више него кошмарна

и пуна неразумевања онога што долази, што се приближава као мутне воде многих река и речица у Србији.

Натопљена влагом и пуна тешког глиба,

као њиве после двомесечних киша које на нас шаљу припадници Демонове странке.

Пробудио сам се који сат после поноћи и више нисам могао да заспим.

Ни у загрљају...

- Сачувај Боже! рекла би наша покојна мајка и три пута се прекрстила, кад наиђу оваква раздобља, непогоде и поплаве, које имања нагризају као сона киселина...

И из набубрелог меса које се крчка у рерни куља вода, сам Бог једино зна какво нам место препродају, светски и наши домаћи тровачи.

Приближила се владавина рђавих људи, злих и неваљалих, амбциозних, са ко зна каквим болесничким дијагнозама.

Куда, Мајко, да се склонимо од оваквих и непоменика, у пећине или планинске поноре? Куда, Оче, од оних од којих си се пред крај живота надао бољитку?

Куда, Брате, из ове Каљуге, Калне понорнице, што нас страшном силом вртлога усисава неописивим грчевима суноврата, материце?

_________

* На мене су насртали

пукови несанице, риђовке,

лоша предосећања,

и страх од будућности.

И слике и прилике

Хронике неиизбежне пропасти