ДрагиЋевиЋ Раjна

ДОПРИНОС ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

БАНАЛИЗАЦИЈИ ЛЕКСИЧКОГ ФОНДА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Проф. др Рајна Драгићевић Филолошки факултет Универзитета у Београду Београд, Србија

Циљ истраживања

Истраживачи свих савремених словенских језика запажају да је у јавној употреби језика све присутнији немар, бахатост и снижавање језичке културе свођењем свих функционалних стилова на разговорни стил. Општа је оцена да је овим процесима допринела и глобализацијска стихија. У раду се, зато, полазиод закључака истраживања на материјалу руског, као највећег словенског језика (В. В. Химик), затим од резултата упоредне анализеграђе из руског као источнословенског језика са пољским и чешким као западнословенским језицима (Е. Корјаковцева) и бугарског као јужнословенског језика у односу на чешки као западнословенски језик (Ц. Аврамова). Да би се приказала ситуација у словенским језицима у обзир се узимају и резултати истраживања других аутора – И. Онхајзер, Г. Нешчименко, С. Козинеца, који су у својим анализама дошли до сличних закључака.Затим се представљају опште оцене стања у српском језику и резултати истраживања српских лингвиста П. Пипера и Т. Прћића.

Општа оцена стања у словенским језицима условила је циљеве истраживања:

1) установити на који начин се последице глобализације рефлектују на лексику савременог српског језика;

2) утврдити како настају и шта значе нове речи у српском језику;

3) одредити могу ли се установити тенденције за будућност лексичких промена у српском језику.

Методе

Лексичка грађа је ексцерпирана углавном из новинских текстова у периоду од маја 2017. до маја 2018. године. Највише грађе добијено је из српских дневних новина Данас, Политика, Блиц, Курир, као и са сајтова телевизија РТС и N1. Добијена грађа сортирана је, прво, по начину творбе, а затим и према значењу. Обрађена је на основу творбених и семантичких класификација.

Резултати истраживања

Показало седа нова лексика углавном спада у оказионализме и да се њена експресивност темељи на потреби за обезвређивањем, пејоративизацијом људи, појава, идеја и др. Убедљиво највећи број оказионализама у медијском језику има управо ту улогу. Ако је настала творбом речи, а обично јесте, таква лексика је мотивисана баналним појавама из свакодневног живота, па је и сама банална. На основу тога закључујемо да се, судећи према новим речима, лексички фонд српског језика све више банализује.

Установљено је неколико типова оказионализама из српских медија и свака група је анализирана у раду. Многе од тих група се преплићу, а преплићу се и семантичко-творбени критеријуми на основу којих је класификована прикупљена лексика.

1. У првој групи налазе се оказионализми који су повезани у једну групу на основу тога што представљају пејоративне називе за особе: фејсбуковац, паткар, кликтач, кокаколичар. Нека од оваквих именовања појављују се у савременом српском језику као чланови све уобичајенијих синтагми, нпр. имачи (мишљења), носачи (ковчега), дувачи (у пиштаљку).

2. У посебну подргрупу у оквиру наведене групе сврстали смо и детаљно анализирали оне оказионализме чија се експресивност постиже употребом турских суфикса, нпр: харвардлија [професор са Универзитета Харвард], факултетлија [студент], интернетлија [особа која се служи интернетом]. Сличну експресивну вредност има суфикс -џија у неким примерима, рецимо, новинџија [новинар].

3. Посебно смо издвојили експресиве, међу којима је највише оних на турски суфикс -лук, у којима суфикс губи прецизно значење, па дериват према потреби може означавати скуп људи, особине, стил итд: коментаторлук [коментатори], коректлук[политички коректлук = коректност], балегарлук [цео тај балегарлук и сплачинарство око Ђурићевог хапшења = скуп поступака], доконлук [агресивни доконлук = докони људи].

4. Обезвређивање процеса, покрета, идеја и њихових носилаца: овцеизација [заглупљивање], дизнилендизација [назив за појаву да челници града улажу новац само у садржаје који ће привући туристе], орбанизација [политика затварања земље за мигранте], циркусијада (Вучићева циркусијада), вучићевићијада [манифестација у част новинара Вучићевића, иронично], ударијада (државна ударијада) [избор најбољег државног удара, иронично].

5. „Ономатопејска творба“ у сврху обезвређивања: цик-цак политика [политика Србије и према Истоку и према Западу], тути-фрути партија, пинг-понг дипломатија, бла-бла-блаови (учествује у Вучићевим дијалозима о разним бла-бла-блаовима).

6. Блендирање у сврху пејоративизације: именица преститутка настала је сливањем глагола преступ(ити) и именице проститутка, а означава новинара, медиј, блогера који намерно прекраја информације да би се улагивао некој политичкој групацији. Трампокалипса = Трамп + апокалипса; кукупедија = кукати + енциклопедија; дновинарство = дно + новинарство; дновинари = дно + новинари; кукупедија = куку + енциклопедија; daytonarije = Dayton+ детињарије; yutopija = Yugoslavia + утопија.

7. Пејоративизација образовањима мотивисаним личним именима: трампоидан (о фризури, начину размишљања), палмоидан (о решевању проблема). У сличном духу настао је и придев аланфордовски (од имена јунака стрипа Алан Форд): аланфордовски хумор, апсурд, језик, професија;орбанизација (орбанизација Словеније). Аркан је надимак једног од најпознатијих криминалаца у Србији деведесетих година ХХ века, а његово име је употребио један интелектуалац пишући о арканској пракси, назвавши тако насилнички тип понашања и решавања проблема.

8. Вишеделне синтаксичке јединице у служби одредбеног члана са пејоративним значењем: од тих у-исти-кош утрпаних жена; госпођица „свезнасемдапева“; то је тако еспеесовскобајатовићевски!

9. Сензационализам, претеривање и надувавање у служби пејоративизације: гигаконференција, турбо-сега-мега-пинк средња класа, турбопатриотски (турбопатриотска опозиција), турбоевропски (турбоевропска опозиција), велеобрт, хиперстабилан, хиперсензибилан, хиперпосматрач, хиперпокретљивост, хипербрз, хиперкритички.

Оригиналност истраживања

Истраживање је потпуно оригинално и спада у истраживања вођена корпусом.

Закључци

У раду се долази до неколико закључака:

1. Главни утицај глобализације на српски језик исти је као утицај и на све остале словенске језике, а то је снижавање језичке културе и свођење многих функционалних стилова на разговорни.

2. Главна тенденција у мотивацији за настајање нове лексике јесте експресивизација.

3. Неологизми су по правилу оказионализми. Највише их је у језику медија. Може се претпоставити да је мала вероватноћа да ће много такве лексике завршити у основном лексичком фонду. То је лексика која припада периферији лексичког система српског језика. Добар део те лексике везан је само за тренутни друштвени тренутак, неће постати фреквентан и ускоро се више неће употребљавати.

4. Циљ експресивизације новонастале лексике је најчешће обезвређивање (пејоративозација) људи, идеја, појмова итд.

5. Пејоративизација се најефектније постиже изналажењем мотивације у речима које означавају вулгарне и баналне садржаје. Због тога се може закључити да су основне тенденције новонастале српске лексике: експресивизација – пејоративизација – банализација.

Аврамова, Ц. (2003). Словообразувателни тенденции при съществителните имена в българския и чешкия език в края на ХХ век, Sofia: Heron Press.

Bugarski, R. (2013). Sarmagedon u Mesopotamaniji, Beograd: XX vek.

Драгићевић, Р. (2015). „Укрштање основних тенденција у настајању неологизама у словенским језицима (на примеру лексеме балканизација), Осмь десęтъ: Сборник научных статей к 80-летию И.С. Улуханова, отв. ред. М.А. Малыгина, Москва: Издательский центр «Азбуковник», 236–241.

Драгићевић, Р. (у штампи): „Неке тенденције у творби речи у савременом српском језику“, Нови Сад: Филозофски факултет.

Клајн, И. и М. Шипка (2007). Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј.

Козинец, С. (2016). „Окказиональное словопроизводство в средствах массовой информации: от языковой игры к речевой агрессии“, Współczesne językoznawstwosłowiańskie teoria i metodologia badań, tom I. Słowotwórstwo, red. Elena Koriakowcewa, Siedlce: Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach, 81–87.

Коряковцева, Е. (2013). „Словообразовательные ресурсы новых функциональных стилей славянских языковˮ, Słowotwórstwo a nowe style funkjonalne języków słowiańskich, red. Elena Koriakowcewa, Siedlce: Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach, 9–39.

Коряковцева, Е. (2016). Очерки о языке современных СМИ, Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach.

Nieszczymenko, G. (2013). „Компьютерная коммуникация в зеркaле совремeнной публичной речевой культуры и актуальных деривационных зaкономерностей (всопоставительном аспекте)“, Słowotwórstwo a nowe style funkjonalne języków słowiańskich, red. Elena Koriakowcewa, Siedlce: Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach, 39–67.

Ohnheiser, I. (2013). „Стирание стилевых границ в словообразовании и словоупотреблении“, Słowotwórstwo a nowe style funkjonalne języków słowiańskich, red. Elena Koriakowcewa, Siedlce: Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach, 67–83.

Пипер, П. (2014). Лингвистичка славистика, Београд: Славистичко друштво Србије.

Prćić, Т. (2005). Engleski u srpskom, Novi Sad: Zmaj.

Радић, П. (2001). Турски суфикси у српском језику са освртом на стање у македонском и бугарском, Београд: Институт за српски језик САНУ.

Химик, В. (2004). Большой словарь русской разговорной речи, Санкт Петербуг: Норинт.

Ћорић, Б.(2008). Творба именица у српском језику, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

The Contribution of Globalisation to the Banalisation of Serbian Lexis

Professor Dr Rajna Dragićević Faculty of Philology, University of Belgrade Belgrade, Serbia

Research Goals

Researchers of all contemporary Slavic languages have noted that the public use of language increasingly demonstrates negligence, arrogance and a lowering of language culture in a process of reducing all functional styles to conversational style. It is generally agreed that these processes have been fostered by the chaos of globalisation. Therefore, the paper draws on the conclusions of research on the materials from Russian as the Slavic language with the largest number of speakers (V.V. Khimik), then on the results of comparative analysis of Russian as Eastern Slavic and Polish and Czech as Western Slavic languages (E. Koryakovtseva) and Bulgarian as South Slavic in contrast with Czech as a Western Slavic language (Ts. Avramova). In order to present an overview of the Slavic languages, we also take into account the results of research by other authors – I. Ohnheiser, G. Neshchimenko, S. Kozinets, who reached similar conclusions in their analyses. Later on, we present the general assessments of the state in Serbian and the results of research done by the Serbian linguists P. Piper and T. Prćić.

The general assessment of the state in the Slavic languages determined the research goals:

1) to establish in what way the consequences of globalisation reflect on the lexis of contemporary Serbian;

2) to ascertain how the new words in Serbian originate and what they mean;

3) to determine whether tendencies for the future of lexical changes in Serbian could be codified.

Methods

The lexical material was excerpted mostly from newspaper texts over the May 2017–May 2018 period. Most of the material came from the Serbian daily papers Danas, Politika, Blic, Kurir, as well as from the RTS and N1 TV sites. The collected material was first sorted by manner of formation and then by meaning. It was analysed on the basis of formational and semantic classifications.

Research results

The new lexis has demonstrated to belong mostly to the field of occasionalisms and that its expressivity is founded on the need to disparage, pejorate people, phenomena, ideas, etc. An overwhelming majority of occasionalisms in the language of media perform that very role. If it has originated through word-formation, and it usually has, such lexis is motivated by banal phenomena from everyday life, so in itself it is banal. On those grounds, we conclude that, judging by new words, the lexical stock of the Serbian language is increasingly being banalised.

Several types of occasionalisms from the Serbian media have been identified, and the paper analyses each group. Many of these groups overlap, and so do the semantic-formational criteria on the basis of which the collected lexis was classified.

1. The first group includes the occasionalisms related through being pejorative appellations for persons: fejsbukovac, patkar, kliktač, kokakoličar. Some of these appellations also appear in contemporary Serbian as members of increasingly common phrases, e.g. imači (mišljenja), nosači (kovčega), duvači (u pištaljku).

2. We have classified and analysed in detail a special subgroup of the mentioned group, made up of those occasionalisms whose expressivity is achieved with the use of Turkish suffixes, e.g.: harvardlija [professor of Harvard University], fakultetlija [student], internetlija [person who uses the internet]. The -džija suffix has a similar expressive value in some examples, like novindžija [journalist].

3. We have selected expressives in a separate group, most of which end in the Turkish suffix -luk, where the suffix loses its precise meaning, and the derivative if need be can denote a group of people, characteristics, style, etc.: komentatorluk [commentators], korektluk [politički korektluk = political correctness], balegarluk [ceo taj balegarluk i splačinarstvo oko Đurićevog hapšenja = series of acts], dokonluk [agresivni dokonluk = idle people].

4. Disparaging the processes, movements, ideas and their exponents: ovceizacija [making dumb], diznilendizacija [appellation for a phenomenon when city fathers invest money only in tourist attractions], orbanizacija [policy of closing up a country to migrants], cirkusijada (Vučićeva cirkusijada), vučićevićijada [manifestation in honour of the journalist Vučićević, ironic], udarijada (državna udarijada) [poll for the finest coup d'état, ironic].

5. “Onomatopoeic formation” for the purpose of disparaging: cik-cak politika [policy of Serbia both inclining to the East and to the West], tuti-fruti partija, ping-pong diplomatija, bla-bla-blaovi (He takes part in Vučić's dialogues on various blah-blah-blahs).

6. Blending for the purpose of pejoritisation: the noun prestitutka originated from the blend of the verb prestup(iti) and the noun prostitutka, and it denotes a journalist, medium, blogger that deliberately edits information so as to fawn over a political group. Trampokalipsa = Tramp + apokalipsa; kukupedija = kukati + enciklopedija; dnovinarstvo = dno + novinarstvo; dnovinari = dno + novinari; kukupedija = kuku + enciklopedija; daytonarije = Dayton+ detinjarije; yutopija = Yugoslavia + utopija.

7. Pejoritisation by means of formations with proper name motivation: trampoidan (of a haircut, way of thinking), palmoidan (of solving problems). The adjective alanfordovski originated in a similar spirit (from the name of the comic book Alan Ford protagonist): alanfordovski humor, apsurd, jezik, profesija; orbanizacija (orbanizacija Slovenije). Arkan is the nickname of one of the best-known criminals in 1990s Serbia, and his name was used by an intellectual writing about arkanska praksa, thus having named a violent way of behaviour and problem solving.

8. Multi-part syntactic units functioning as a modifier with a pejorative meaning: od tih u-isti-koš utrpanih žena; gospođica „sveznasemdapeva“; to je tako espeesovskobajatovićevski!

9. Sensationalism, exaggeration and inflating for the purpose of pejoritisation: gigakonferencija, turbo-sega-mega-pink srednja klasa, turbopatriotski (turbopatriotska opozicija), turboevropski (turboevropska opozicija), veleobrt, hiperstabilan, hipersenzibilan, hiperposmatrač, hiperpokretljivost, hiperbrz, hiperkritički.

Originality of the research

The research is fully original and belongs in the field of corpus-driven research.

Conclusions

The paper draws several conclusions:

1. The main influence of globalisation on Serbian is the same as its influence on all the other Slavic languages, which is the lowering of language culture and reduction of numerous functional styles to conversational style.

2. The main tendency in motivation for the origin of new lexis is expressivisation.

3. As a rule, neologisms are occasionalisms. They predominate in the language of the media. It can be assumed that little of such lexis will form part of the elementary lexical stock. That is the lexis which belongs the the periphery of the Serbian language system. A major part of that lexis is related only to the current political moment, it will not become frequent and soon it will go out of use.

4. The aim of expressivisation of the new lexis is most often disparagement (pejoritivisation) of people, ideas, concepts, etc.

5. Pejorativisation is most effectively achieved through finding motivation in the words denoting vulgar and banal content. Therefore we may conclude that the basic tendencies of recent Serbian lexis are: expressivisation – pejoritisation – banalisation.

Аврамова, Ц. (2003).Словообразувателни тенденции при съществителните имена в българския и чешкия език в края на ХХ век, Sofia: Heron Press.

Bugarski, R. (2013). Sarmagedon u Mesopotamaniji, Beograd: XX vek.

Драгићевић, Р. (2015). „Укрштање основних тенденција у настајању неологизама у словенским језицима (на примеру лексеме балканизација), Осмь десęтъ: Сборник научных статей к 80-летию И.С. Улуханова, отв. ред. М.А. Малыгина, Москва: Издательский центр «Азбуковник», 236–241.

Драгићевић, Р. (у штампи): „Неке тенденције у творби речи у савременом српском језику“, Нови Сад: Филозофски факултет.

Клајн, И. и М. Шипка (2007). Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј.

Козинец, С. (2016). „Окказиональное словопроизводство в средствах массовой информации: от языковой игры к речевой агрессии“, Współczesne językoznawstwosłowiańskie teoria i metodologia badań, tom I. Słowotwórstwo, red. Elena Koriakowcewa, Siedlce: Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach, 81–87.

Коряковцева, Е. (2013). „Словообразовательные ресурсы новых функциональных стилей славянских языковˮ, Słowotwórstwo a nowe style funkjonalne języków słowiańskich, red. Elena Koriakowcewa, Siedlce: Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach, 9–39.

Коряковцева, Е. (2016). Очерки о языке современных СМИ, Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach.

Nieszczymenko, G. (2013). „Компьютерная коммуникацияaв зеркaле совремeнной публичной речевой культуры и актуальных деривационных зекономерностей (всопоставительном аспекте)“, Słowotwórstwo a nowe style funkjonalne języków słowiańskich, red. Elena Koriakowcewa, Siedlce: Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach, 39–67.

Ohnheiser, I. (2013). „Стирание стилевых границ в словообразовании и словоупотреблении“, Słowotwórstwo a nowe style funkjonalne języków słowiańskich, red. Elena Koriakowcewa, Siedlce: Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach, 67–83.

Пипер, П. (2014). Лингвистичка славистика, Београд: Славистичко друштво Србије.

Prćić, Т. (2005). Engleski u srpskom, Novi Sad: Zmaj.

Радић, П. (2001). Турски суфикси у српском језику са освртом на стање у македонском и бугарском, Београд: Институт за српски језик САНУ.

Химик, В. (2004). Большой словарь русской разговорной речи, Санкт Петербуг: Норинт.

Ћорић, Б.(2008). Творба именица у српском језику, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.