Računari i svet

IKT - Informaciono Komunikacione Tehnologije

IKT (informaciono-komunikacione tehnologije) obuhvataju sve uređaje, sisteme i programe koji omogućavaju prikupljanje, obradu, čuvanje i razmenu informacija.

Primena računara i IKT znatno su nam promenili život i svet u kojem živimo. Računari se koriste skoro u svim oblastima života. Najznačajnije su privatna komunikacija, pristup informacijama, pristup multimedijalnim sadržajima, geografski informacioni sistemi, kancelarijsko poslovanje, elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo.

Koristimo ne samo računare opšte namene, koje većina nas ima u domovima, već i specijalizovane računare, bez kojih ne bi funkcionisali mnogi uređaji na koje smo navikli (automobili, avioni, televizori, industrijske mašine, roboti itd.).

Računari imaju i pozitivne i negativne efekte na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Negativni efekti se javljaju usled prekomerne i nepravilne upotrebe računara (usled igranja igrica ili boravka na društvenim mrežama). Ne preporučuje se da zbog računara sma nji te fizičku aktivnost. Prilikom korišćenja računara treba voditi računa o položaju tela. Noć je vreme za spavanje.
(Ergonomija* je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni ljudskom telu.)

Tokom bavljenja nekom ozbiljnom aktivnošću ne bi trebalo trošiti vreme na usputne aktivnosti na računaru (proveru pošte, društvene mreže).

Nekontrolisano odlaganje računarskog otpada može imati loš uticaj na životnu sredinu. Stare računare ne treba odlagati u običan otpad, već ih treba reciklirati.

Svako nasilje koje se dešava onlajn treba prijaviti odraslima.

(Računarstvo i informatika 1, Filip Marić, Klet)

Oblasti računarstva (primena IKT)

• Komunikacija

• Izvori informacija

• Multimedijalni sadržaji

• Kancelarijsko poslovanje

• Geografski informacioni sistemi

• Elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo

• Hardversko inženjerstvo je u tesnoj vezi s elektrotehnikom i obuhvata razvoj računarskih sistema. Delove računara konstruisali su inženjeri koji se bave ovom oblašću.

• Softversko inženjerstvo bavi se osmišljavanjem, pravljenjem i održavanjem složenih računarskih programa i programskih sistema. Sve veće programe prisutne na računarima (recimo) programe za obradu teksta ili slika) ili koje koristite dok ste na internetu (na primer) pretraživače veba) konstruisali su inženjeri koji se bave ovom oblašću.

• Računarska grafika bavi se izradom slika i animacija pomoću računara. Većina današnjih 3D animiranih filmova ili računarskih igara, ali i 3D prikazi u medicini nastali su zahvaljujući dostignućima savremene računarske grafike. 

 • Veštačka inteligencija bavi se tehnikama kao što su mašinsko učenje, računarski vid, prepoznavanje slika, istraživanje podataka itd. Na primer, automatsko prepoznavanje lica ljudi na fotografijama, prepoznavanje otisaka prstiju, inteligentno kretanje protivnika u računarskim igrama ili planiranje optimalne putanje nekog uređaja u industrijskom pogonu uključuju korišćenje tehnika veštačke inteligencije.

• Baze podataka i informacioni sistemi bave se organizacijom velikih količina podataka tako da se oni mogu što efikasnije prikupljati i upotrebljavati. Na primer, elektronski dnevnik u koji se unose sve vaše ocene i izostanci tako da im možete pristupiti od kuće predstavlja jedan informacioni sistem škole i obuhvata neku bazu podataka. Informasioni sistem bolnice kao deo zdravstvenog informasionog sistema  (ZIS) takođe obuhvata bazu podataka sa različitim dozvolama za pristup.

• Računarske mreže bave se povezivanjem više računara da bi bila moguća razmena podataka između njih. Zahvaljujući istraživanjima u oblasti računarskih mreža stiglo se do interneta i danas ne možemo zamisliti računar koji nije povezan u neku mrežu ili na internet. 

• Kriptografija i zaštita bave se razvojem tehnika za zaštitu podataka od neovlašćenog pristupa. Zahvaljujući dostignućima ove oblasti danas su, na primer, mogući elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo.

Neke od oblasti računarstva su više teorijski orijentisane. Najznačajnije među njima su algoritmi i strukture podataka, teorija programskih jezika, teorija algoritama, teorija izračunljivosti, teorija informacija i formalne metode. Ovo su samo neke od podoblasti računarstva, a pošto je računarstvo veoma živa oblast, stalno nastaju nove podoblasti. 

Informatika za prvi razred gimnazije, Filip Marić

IKT u svakodnevnom životu

Kako se IKT koristi u medicini?

🔹 Danas je IKT neizostavan u medicini: od prijema pacijenata do operacionih sala.
🔹 Kao budući zdravstveni radnici, moramo znati kako da bezbedno, odgovorno i efikasno koristimo IKT.

IKT (informaciono-komunikacione tehnologije) omogućavaju:

✅ evidenciju pacijenata

✅ razmenu nalaza

✅ onlajn zakazivanja

✅ video-konsultacije

✅ monitoring vitalnih funkcija na daljinu

1. Elektronski zdravstveni kartoni (EHR)

Omogućavaju vođenje medicinske dokumentacije u digitalnom obliku

Lekar i medicinska sestra mogu lako pristupiti podacima pacijenta

Podaci se čuvaju sigurno i dugoročno

🔍 Primer: Medicinska sestra u bolnici unosi podatke o temperaturi i pritisku pacijenta u elektronski karton putem računara ili tableta.

2. E-recepti i elektronski uputi

Lekar šalje recept apoteci elektronski

Pacijent dobija terapiju bez papirnog recepta

Smanjuje se mogućnost greške

🩺 Primer: Lekar na osnovu dijagnoze izdaje elektronski recept koji je odmah dostupan apotekaru.

3. Laboratorijski informacioni sistemi (LIS)

Automatsko povezivanje aparata i računara u laboratoriji

Brza obrada i slanje nalaza

Povezanost sa elektronskim kartonima

🧪 Primer: Laborant unosi uzorak u aparat, a nalaz se automatski šalje lekaru.

4. Radiološki informacioni sistemi (RIS)

Snimanje (rendgen, MRI, CT) se čuva u digitalnom obliku

Lekar može da uveća, analizira ili uporedi snimke

🔬 Primer: Zubni tehničar koristi digitalni panoramski snimak zuba u 3D formatu.

5. Telemedicina

Omogućava pregled i konsultaciju na daljinu

Video-pregledi, savetovanja i psihološka podrška

Posebno korisno u ruralnim krajevima ili u hitnim situacijama

📱 Primer: Pacijent iz udaljenog mesta obavlja video-konsultaciju sa specijalistom.

6. IKT u bolničkoj administraciji

Zakazivanje termina

Prijem pacijenata

Upravljanje medicinskim osobljem

Bilans lekova i materijala

🗂 Primer: Medicinska sestra koristi bolnički informacioni sistem za zakazivanje kontrole.

7. Obrazovanje i obuka

Medicinski radnici uče preko onlajn platformi (Moodle, Zoom, Teams)

Virtuelne simulacije (npr. operacije, davanje injekcija)

VR (virtuelna realnost) za obuku bez rizika

🎓 Primer: Učenici medicinske škole treniraju postupak CPR preko VR simulacije.

8. Korišćenje mobilnih aplikacija u zdravstvu

Aplikacije za merenje pritiska, otkucaja srca, šećera u krvi

Podsetnici za lekove

Aplikacije za roditelje u pedijatriji (npr. vođenje vakcinacije)

📲 Primer: Medicinski tehničar u pedijatriji preporučuje roditelju aplikaciju za praćenje razvoja deteta.

9. Primena veštačke inteligencije (AI)

Analiza medicinskih snimaka

Prepoznavanje simptoma

Automatska analiza laboratorijskih podataka

Preporuke za terapiju

🤖 Primer: AI alat analizira snimak pluća i upozorava na moguću upalu.

📌 Zaključak

IKT je postao neophodan alat u medicini, koji:

poboljšava brzinu i tačnost

smanjuje rizike

olakšava komunikaciju i saradnju

čuva živote

Informacioni sistem "Moj doktor"

Informacioni sistem "eZdravlje"

Industrijske revolucije

Prva industrijska revolucija

Prva industrijska revolucija obeležena je prelaskom sa ručnih proizvodnih metoda na mašine uz upotrebu parne i vodene energije. Implementacija novih tehnologija je trajala dugo, pa se period na koji se odnosi kretao između 1760. i 1820. godine, ili do 1840. u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Njene posledice su imale uticaj na tekstilnu industriju, koja je prva usvojila takve promene, kao i na gvozdenu industriju, poljoprivredu i rudarstvo. Ova revolucija takođe je imala i društvene posledice, poput jačanja srednje klase.

Druga industrijska revolucija

Druga industrijska revolucija, poznata i kao Tehnološka revolucija, predstavlja period između 1871. i 1914. godine koji je rezultat izgradnje obimnih železničkih i telegrafske mreže, što je omogućilo brži transfer ljudi i ideja, kao i korišćenje električne energije. Povećana elektrifikacija je omogućila razvoj modernih proizvodnih linija u fabrikama. To je bio period velikog ekonomskog rasta, uz povećanje produktivnosti, ali je takođe doveo do porasta nezaposlenosti jer su mnogi radnici u fabrikama bili zamenjeni mašinama.

Treća industrijska revolucija

Treća industrijska revolucija, takođe poznata kao Digitalna revolucija, dogodila se krajem 20. veka, nakon završetka dva svetska rata. Nastala je kao rezultat usporavanja industrijskog razvoja i tehnološkog napretka u poređenju sa prethodnim periodima. Proizvodnja računara Z1, koji je koristio binarne brojeve s pokretnom tačkom i Buleove logike, desetak godina kasnije, predstavljala je početak naprednijih digitalnih razvoja. Sledeći značajan razvoj u komunikacionim tehnologijama bio je superkompjuter, uz široku upotrebu računarskih i komunikacionih tehnologija u proizvodnom procesu; mašinerija je počela da zamenjuje potrebu za ljudskom snagom.

Četvrta industrijska revolucija

U suštini, Četvrta industrijska revolucija je trend ka automatizaciji i razmeni podataka u tehnologijama i procesima proizvodnje, uključujući kibernetičko-fizičke sisteme (CPS - virtuelna kopija fizičkog sveta), internet stvari (IoT), industrijski internet stvari, cloud računarstvo, kognitivno računarstvo i veštačku inteligenciju.

Mašine ne mogu zameniti dubinsko stručno znanje, ali često su efikasnije od ljudi u obavljanju ponavljajućih funkcija, a kombinacija mašinskog učenja i računarske snage omogućava mašinama da obavljaju veoma složene zadatke.

Četvrta industrijska revolucija (4IR) definiše se kao tehnološki razvoj u kibernetičko-fizičkim sistemima kao što su visokokapacitivna povezanost; novi načini interakcije između ljudi i mašina kao što su interfejsi osetljivi na dodir i sistemi virtuelne stvarnosti; poboljšanja u prenosu digitalnih instrukcija u fizički svet, uključujući robotiku i 3D štampanje (aditivnu proizvodnju); internet stvari (IoT); "velike podatke" i cloud računarstvo; sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji; poboljšanja i usvajanje autonomnih energetskih sistema van mreže: solarnih, vetrovnih, talasnih, hidroelektričnih i litijum-jonskih sistema za skladištenje obnovljive energije (ESS) i električnih vozila.