Jugoslavija

Na području bivše Jugoslavije akrotomofilija je i danas tabu tema a akrotomofili su izloženi osudi okoline i totalnom nerazumevanju, te prinuđeni da se kriju poput nekakvih izgrednika i da nikome ne obelodanjuju svoju sklonost ka amputirkama.

Ni naše amputirke mahom ništa ne znaju o akrotomofiliji, najčešće ne znaju ni da ona postoji. A ako se desi da za to čuju po pravilu se povode za predrasudama odbacujući i samu pomisao da uđu u vezu sa nekim "ljubiteljem amputirki".

Medicinski establišment takođe o akrotomofiliji ćuti, mada je istina da akrotomofili mogu biti od velike pomoći u rehabilitaciji i resocijalizaciji amputirki, jer činjenica je da je mnogo akrotomofila dalo istaknut doprinos rehabilitaciji amputiraca (npr. Robert Rolf iz Kanade jedan je od glavnih konstruktora kolena C-Leg kompanije Otto Bock).

Zaista je čudno da nešto što se u većem delu civilizovanog sveta tretira kao sasvim normalna i legitimna seksualna varijacija u nas se najčešće laički posmatra kao duševna bolest i teška perverzija. U Srbiji, u kojoj su se čak i toliko osporavani homoseksualci izborili za svoju emisiju na državnom radiju, zemlji gde se visoki crkveni "dostojanstvenici" u slobodnom vremenu – mahom bez osude – bave pedofilijom, akrotomofili o emancipaciji svoje, u suštini duboko humane i visoko empatične sklonosti, mogu samo da sanjaju.

Još je čudnije to što se akrotomofilima koji se na "mala vrata" pojave u javnosti i koji ne samo da ne krše ni jedan zakon nego ne krše ni jednu moralnu normu, "normalni ljudi" obraćaju na načine koji su, bez najmanje sumnje, teška krivična dela: pretnjama ubistvom, linčom, najgorim uvredama... Ovo je razlog zbog koga akrotomofili na našim prostorima mahom skrivaju svoje sklonosti i zato je o istoriji akrotomofilije u Jugoslaviji veoma teško reći nešto određeno.

Grupa "Baneta Tačke"

Po ono malo podataka koji su poznati, prvi put je akrotomofilija javno u nas promovisana u grupi Baneta Tačke na beogradskom BBS-u Sezam. Ova grupa je odavno ugašena. Ova prva javna promocija jedne legitimne seksualne preferencije kakva je akrotomofilija nije naišla na razumevanje okoline, i to se desilo u jednoj "kulturnoj i prosvećenoj" sredini, kakvom sebe smatra Sezamov forum. Verovatno i zato kasnije nije bilo novih pokušaja da se o akrotomofiliji u nas javno progovori neka reč.

Forumi "opšte prakse"

O akrotomofiliji se, tu i tamo, govorilo i kasnije na raznim diskusionim forumima opšteg tipa. Najčešće je tema ovih rasprava bio sajt-lični oglas Tražim devojku bez noge. Većina komentara koji su se pojavili slobodno se mogu svrstati u egzemplare beznadežnog primitivizma, gluposti i zatucanosti srpske sredine. A u pozadini svega jedva se skrivala naša totalna netolerancija prema svakoj različitosti i nesposobnost da prihvatimo i poštujemo išta što odudara od navika našeg memljivog sokaka. Ta netolerancija najčešće je, u suštini, bila izraz ovdašnjeg primitivnog gnušanja i gađenja prema telesnim invalidima – naročito prema invalidnim ženama – a ponajmanje šok sadržajem sajta koji je "komentarisan" (i koji većina "komentatora" nije ni pročitala, a kamoli razmislila o onome što tu piše). Bukvalno jedini izuzetak predstavlja nekoliko komentara na ženskom forumu Ana.

Relativno pozitivne reakcije na akrotomofiliju ispoljene od strane uredništva sajta Amputirci, kao i njihovog starog foruma, možda svedoče da se i kod nas stvari, ipak, donekle menjaju na bolje u ovoj stvari. Međutim, na njihovom novom forumu jasno je istaknuto da su akrotomofili tamo nepoželjni, mada nije ispoljeno nikakvo specifično neprijateljstvo prema ovoj sklonosti.

exYU AmpDevo Forum

Otvoren je i exYU AmpDevo Forum posvećen "diskusijama o fenomenu amputofilije", odnosno akrotomofiliji. Ovaj forum je prevashodno bio diskusioni forum i nije bio namenjen razmeni slika i video klipova. Rad foruma je bio regulisan strogim pravilnikom kako bi se zaštitila kako prava i privatnost članova, tako i amputirki i amputiraca. Neaktivni članovi su brisani iz članstva a prekršioci etičkih normi i pravilnika promptno banovali. Svađe su bile zabranjene a za pristup je bila neophodna izjava da član nema negativan stav prema akrotomofiliji i da mu  ovakva tematika ne pričinjava nikakvu neugodnost. Članovi su mogli postati i amputirci kao i drugi zainteresovani. Kada je ukinut besplatni hosting ovaj forum je ugašen i nije obnovljen, velikim delom i zbog male zainteresovanosti članstva za diskusije.

Yu-Devotee

Početkom 2000. godine osnovana je Yahoo grupa Yu-Devotee. Ova grupa okupljala je akrotomofile sa područja cele bivše Jugoslavije, ali od početka je imala i pretenziju da okupi i amputirke sa ovog prostora. Amputirke nisu pokazale entuzijazam da učestvuju u ovakvom projektu, a vremenom su se i "ljubitelji amputirki" mahom ućutali. Yu-Devotee grupa je bila dugo praktično mrtva, mada formalno nije bila ugašena, verovatno samo zato što je njen osnivač i administrator odavno bio negde nestao, a u međuvremenu je i preminuo. Grupa je nestala kad su Yahoo Groups sasvim ukinute kao servis.

Verovatno najvažniji razlog zbog koga je grupa Yu-Devotee izgubila dah treba tražiti u razočarenju članova grupe. Jednostavno, shvatili su da ovdašnja sredina ne prihvata njihovu sklonost. Štaviše, da tu sklonost ne prihvataju ni ovdašnje žene-amputirke, koje i same mahom dele predrasude sredine prema invalidima, mazohistički te predrasude primenjujući same na sebe.

U okviru Yu-Devotee grupe svojevremeno je bio osnovan i Yu-Devotee sajt, sa fotografijama žena-amputirki sa područja bivše Jugoslavije. Ovaj sajt odavno ne postoji.

Interesantno je da su članovi Yu-Devotee grupe odlučili da za ženu kojoj je urađena amputacija ne koriste reč "amputirka" nego "amputesa", jer misle da je ova druga reč mnogo lepša i nežnija.

Tražim devojku bez noge

Koliko je nama poznato, na srpskom/hrvatskom govornom području postoji samo još jedan sajt posvećen akrotomofiliji (izuzmemo li naš Amputofilija Blog, koji je otvoren kasnije), to je, već spominjani, sajt Tražim devojku bez noge. Mada je reč o nekoj vrsti ličnog oglasa, ovaj sajt je veoma informativan, donosi mnogo prevoda važnih tekstova i svojevrsna je dopuna ovog sajta. Sajt je nedavno redizajniran i promenjeno mu je ime u Tražim ženu bez noge. Sada je akcenat nove verzije sajta stavljen na fenomen žene bez noge, odnosno na ono što autor naziva "savremena ženska monopodija", a ne toliko na amputirke uopšte. Sajt je obogaćen ogromnom kolekcijom ozbiljnih resursa u PDF formatu, u najširem rasponu tema koje su u nekoj vezi sa ženama kojima je amputirana noga.

Perspektive?

Kad živite u Srbiji stičete utisak da u toj zemlji bezmalo nema invalida-amputiraca. A svi znamo da su iza nas dugogodišnji ratovi koji su proizveli mnogo žena-amputirki. Da smo prošli kroz bedu, sankcije i nestašice lekova zbog kojih je mnogim devojkama morala biti amputirana noga ili ruka, koja bi inače mogla biti spasena. U našem zdravstvu je danas praktično nerešena nabavka veštačkih udova a žene-amputirke po pravilu nemaju novca da nabave savremene proteze. Rečju, žene-amputirke ne srećemo ne zato što ih nema, nego zato što su povučene i u depresiji, zato što nemaju proteze, zato što je i zdravim ljudima bezmalo nemoguće kretanje po Beogradu, a kamoli amputircima bez noge...

Emancipacija akrotomofila i emancipacija žena-amputirki – to je u Srbiji, i ne samo tu već i na Balkanu uopšte, jedan te isti proces. Preferencija akrotomofila biće poštovana tek onda kada i žene-amputirke budu bile poštovane, a žene-amputirke počeće da prihvataju akrotomofile tek onda kad budu do kraja prihvatile same sebe i svoju invalidnost. Borba akrotomofila za svoja prava ujedno je i borba za prava i emancipaciju žena-amputirki. Ova borba biće unapred osuđena na propast – i za akrotomofile i za amputirke – ne budu li i same žene-amputirke shvatile da tako stoje stvari, ali da se i same moraju izboriti za sopstvenu emancipaciju i dostojanstven život.