Објављивањем другог издања речника 1852. године, мудро је показао да се радом и упорношћу увек добија свака злонамерна критика и на достојанствен начин бране лична уверења и гледишта. Друго издање Рјечника има двоструко више речи, и небројано више књижевних објашњења.

Друго издање „Српског рјечника“ имало је 47.427 речи које су биле акцентоване. Вуков „Рјечник“ није само лексикографско дело, већ енциклопедија српског народног живота, у којој су описана народни обичаји и народна веровања.

Друго издање има кратак увод и нема граматике. То није мана другог,издања, а јесте врлина првог. За разлику од првог издања,где је Вук користио три акцената, у другом издању Ђуро Даничић је применио четвороакцентси систем,који важи и данас.