Шта ли те спречи,  Десанка Максимовић

И јеси и ниси песма. 

Заметнула си се била

 за време једнога несна 

чула сам те већ у слуху,

 разабирала ти рeчи.

 Била си већ живо биће

 у мом духу. 

Шта ли те спречи 

да постанеш песма?

 А док још у мени диса

 док те рука не написа 

бивала си све лепша, 

као Месец уз небеса 

светлела си за мог несна.

Њихала си се у мени 

на љуљашкама звука, 

ницала си из слатких мука,

 била сам те лепоте свесна. 

Шта ли те то спречи 

да постанеш песма?