Лирски разговори

Лирски разговор,  Константин Галцињски

- Реци како ме волиш.

- Хоћу.

- Реци.

- Волим те на сунцу. И волим те у сенци. Волим те у шеширу.  И волим те у жакету. Кад ветар дува напољу.  И кад си на банкету.  У зовама у брезама, крај малине и клена.  И када спаваш.

И кад радиш повијена. Волим те кад јаје лепо мутиш. Волим те чак и кад кашику испустиш.  И у таксију.  И у ауту.  Без изузетка.  И од краја улице.  И од почетка.  И кад косу своју чешљем лепо делиш.

И у опасности. И кад се веселиш. На мору. У горама. У каљацама. Босу. Данас. Јуче.  И сутра.  И дању и ноћу.  И у пролеће кад долазе нам ласте.

- А лети како ме волиш?

- Као срж лета , зна се.

- А да ли ме волиш у јесење дане.

- Чак и онда кад губиш кишобране.

- А када се зими посребре прозори.

- Зими те волим ко ватру кад весело гори. Близу твога срца. И уз твоју ногу. А иза прозора снег. И вране на снегу.