Pustolovine na Gornjem Psarjevu

Prva četiri razreda su bila jako lagana. Svaki razred sam prošao sa 5.0. Oduvijek sam bio odlikaš zato što imam određene ciljeve u životu. Želim postati uspješan ortodont.

Prvi razred je bio jako zanimljiv. Nova prijateljstva, nove pustolovine i štošta još. Učili smo abecedu, brojeve do 10 itd. Jako lagane stvari, ali bile su nam zahtjevne tada. Uvijek bi bili najsretniji kada bismo išli na neki izlet ili terensku nastavu. Prvačića ništa ne obraduje toliko koliko ta vijest da se ide na izlet. Na Gornjem Psarjevu na kraju godine bimo uvijek imali takozvanu "Roštiljadu". Roditelji i učitelji bi donjeli meso i sve potrebno za roštilj i roštiljali bi cijeli dan. Družili se, vozili biciklom itd. U podnožju naše škole nalazi se veliko igralište na kojem bismo imali tjelesni. Tada nama svima najdraži predmet u školi.

I tako je nama stigao drugi razred. Nova godina, nova iskustva i nova znanja. U drugom razredu se nije dogodilo ništa posebno. Učili smo i proširivali svoje znanje. Išli na izlete i družili se. Te godine smo imali EKO akciju. Čistili smo i skupljali smeće u našem kraju kako bi očuvali svijet ili ga barem malo poboljšali. Zvuči neobično, ali bilo je jako zabavno.

I tako je prošla još jedna godina i još jedna roštiljada. Stigao nam je 3. razred, ujedno i najzahtjevniji razred od 1. do 4. Puno smo učili i nadograđivali svoje znanje. Učili smo računske operacije, imenice, glagole i pridjeve! Počeli smo dobivati prve prave ispite i učiteljica nas je počela ispitivati. Bilo je to jako strašno iskustvo, ali smo se navikli. Najviše mi se urezao jedan izlet u pamčenje, a to je posjet Salaju. Sve te velike i blještave lampice su očarale svako dijete. Količina sreće i smijeha je bila neopisiva. Te godine smo trebali ići i na carting, ali nismo išli pošto nam je ravnateljica to uskratila...

I tako nam je završio i taj "najteži" razred. Ako pitate mene, 4. razred je bio najlakši. U 4. razredu smo samo ponavljali i proširivali znanje iz prethodnih 3 razreda. Ništa novo ili uzbuđujuće, samo više, više i više. Bili smo marljivi i dali smo sve od sebe. Neki malo manje, a neki malo više. Te godine mi je učiteljica Sandra rekla da sam ja njena svjetla točka. To mi je bilo baš lijepo za čuti, zato se i sjećam toga do dana današnjeg. Ove godine smo trebali ići na mini maturalac, ali nismo išli pošto nam je ravnateljica i to uskratila. Bili smo jako tužni i izgubili smo svu volju kada znamo da nećemo ići na izlet o kojem svi pričaju. Išli smo na Jarun, tamo smo se igrali u parkovima i to je to. Ništa posebno. Završni izlet nam je bio posjet dvorcu Trakošćanu i bilo je super! Bilo je jako zanimljivo. Doduše imao sam otrovanje hranom zbog tog izleta i nisam mogao biti na roštiljadu što me ponovno rastužilo. Na Gornjem Psarjevu ima samo 4 razreda. To znači da sam se morao prebaciti u Donju Zelinu. Opet sam morao upoznavati nove ljude, novo mjesto i u principu novo sve. Donja Zelina i Gornje Psarjevo su dva različita svijeta.