Niš, 18.08.2023.
Javni poziv za učešće u obuci za praćenje reforme pravosuđa
Odbor za ljudska prava Niš (CHRIN) i koalicija Pravosudna baza jug (PBJ) raspisuju javni poziv za Obuku za praćenje reforme pravosuđa. Obuka će se realizovati zahvaljujući podršci Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.
Glavni cilj obuke je unapređenje postojećih i izgradnja novih kapaciteta za praćenje i angažman u oblasti vladavine prava, sa naročitim fokusom na reformu pravosuđa. Takođe, jedan od ciljeva je ohrabrivanje i izgradnja kapaciteta na jugu i jugoistoku Srbije da nastupaju sa sopstvenim inicijativama i relevantnim uticajem na procese jačanja nezavisnosti i odgovornosti, te poboljšanja efikasnosti i kvaliteta pravosuđa, kako u lokalu, tako i na nacionalnom nivou.
Konkurs je otvoren do 15. septembra 2023. godine, do kada je i krajnji rok za prijem prijava i pratećih dokumenata.
Beograd, 17.03.2023.
Potrebno je formirati interresornu radnu grupu
U Ministarstvu finansija održan je sastanak predstavnika opština sa juga Srbije, koje su opterećene masovnim tužbama, vezanim za eksproprijaciju zemljišta (prilikom ranije gradnje lokalnih i atarskih puteva). Ispred ministarstva na sastanku su učestvovali državni sekretari Slavica Savičić i Saša Stevanović i pomoćnik ministra Vojislav Lazarević. Kao stručna podrška opštinama, ispred koalicije Pravosudna baza jug (PBJ), na sastanku je učestvovao Mihajlo Čolak, Programski direktor Odbora za ljudska prava Niš. Mihajlo je, posle izlaganja narodnog poslanika Milije Miletića, podržao njegov predlog i ukazao na neophodnost formiranja interresorne radne grupe, sastavljene od predstavnika Vlade, Ministarstva pravde, Ministarstva finansija, kao i drugih odgovarajućih tela, koja bi se sveobuhvatno pozabavila rešavanjem problema masovnih tužbi, ne samo kada su eksproprijacije u pitanju, već generalno.
Beograd, 7.3.2023.
Traženje rešenja za problem masovnih tužbi
Predstavnici opština na jugu Srbije, koje su opterećene masovnim tužbama vezanim za eksproprijaciju zemljišta prilikom ranije gradnje lokalnih i atarskih puteva, održali su sastanak sa u Ministarstvu pravde sa državnom sekretarkom Livijom Pavićević. Kao stručna podrška opštinama, ispred koalicije Pravosudna baza jug (PBJ), na sastanku je učestvovao Mihajlo Čolak, Programski direktor Odbora za ljudska prava Niš. Mihajlo je ukazao na neophodnost promene Zakona o parničnom postupku, kako bi se predupredile nove masovne tužbe, iz kojih enormno profitiraju pojedini advokati na štetu državnog budžeta, a koje suštinski, ne donose bitnu novčanu satisfakciju građanima koje advokati zastupaju.
2.3.2023.
Pravosudna baza jug (PBJ) se pridružila pismu podrške tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i apelu za proaktivno reagovanje Državnog veća tužilaca. Celokupan tekst pisma Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji možete pogledati ovde.
NKEU Pismo podrške tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i apel za proaktivno reagovanje DVT.pdf23.2.2023.
Izjava Dragana Đorđevića za RTS
u emisiji "Ovo je Srbija" (VIDEO)
Zloupotreba masovnih tužbi na jugu Srbije i pražnjenje opštinskih budžeta u korist advokata.
Svrljig, 22.9.2022
U Svrljigu se sastalo jedanaest predstavnika lokalnih samouprava i javnih pravobranilaštava. Radi se o opštinama Svrljig, Vlasotince, Crna Trava, Gadžin Han, Ražanj, Merošina, Žitorađa, Kuršumlija, Blace, Babušnica i Dimitrovgrad. Na ovom sastanku su učestvovali i Pravosudna baza jug i Odbor za ljudska prava Niš . Razgovarali smo o uvođenju instituta kolektivne zaštite prava. Namera je da se u slučajevima masovnih povreda prava, pokreće jedna parnica, umesto hiljade pojedinačnih. Detaljnije o ovom događaju, pogledajte ovde.
31.3.2022.
Gostovanje Dragana Đorđevića u emisiji "Između redova", na televiziji Belle amie (VIDEO)
Razgovor o istraživanju "Analiza rada disciplinskih organa i disciplinskih postupaka Advokatske komore Niš".
1.3.2022.
Održana konferencija u Nišu -
Rad disciplinskih organa advokatskih komora
U svojim prostorijama u Nišu i preko Zoom platforme, Koalicija Pravosudna baza jug je 1. marta 2022, održala stručnu hibridnu konferenciju „Rad disciplinskih organa advokatskih komora“, na kojoj je predstavljeno istraživanje „Analiza rada disciplinskih organa i disciplinskih postupaka Advokatske komore Niš“. Nakon prezentacije istraživanja, usledila je diskusija. Konferenciju je pratio veći broj učesnika (advokata, sudija, tužilaca, predstavnika državnih institucija, udruženja građana, međunarodnih organizacija, istaknutih stručnjaka, obrazovnih institucija i medija).
Stručna javnost i građani Srbije imaju utisak da za delikatnu situaciju, u kojoj se domaće pravosuđe nalazi godinama unazad, značajnu odgovornost ne snose samo zakonodavna i izvršna vlast, već i samo pravosuđe – sudstvo, tužilaštvo i advokatura. Kada je u pitanju advokatura, percipiranje rada advokata često je paušalno i neutemeljeno na stručnim istraživanjima. Jedan od utisaka je da advokatske komore štite svoje članove i ne procesuiraju disciplinske prijave podnete protiv njih na dovoljno efikasan i objektivan način. Kako smo želeli da se pozabavimo odgovornošću dela pravosuđa, koji se tiče advokature i advokatskih komora, realizovali smo istraživanje koje će nam omogućiti jedan dokumentovan i utemeljen uvid u ovu problematiku.
O ovim aspektima, u studiju u Nišu, razgovaralo se sa:
· Dr Nevena Petrušić, autorka istraživanja, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu
· Bojana Arsenijević, istraživačica, asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu
· Nataša Ćirić Išljamović, advokatkinja iz Niša, disciplinski sudija Advokatske komore Niš
Razgovor su moderirali članovi Programskog saveta koalicije, Dragan Đorđević i Mihajlo Čolak. U prvom delu skupa bilo je predstavljeno istraživanje, a drugi deo je bio namenjen pitanjima učesnika i diskusiji. Za više informacija o konferenciji, tekstu istraživanja i snimku konferencije, možete pogledati ovde.
IN MEMORIAM:
Saša Stojković Babačko
(1963 - 2021)
27.11.2021.
U ranim jutarnjim časovima, posle kraće bolesti u Nišu je preminuo Saša Stojković Babačko. U svojstvu vlasnika, glavnog i odgovornog urednika portala InfoVranjske i u svojstvu predsednika udruženja građana Tim za razvoj i integracije (TRI), Saša je dao izuzetan doprinos uobličavanju i radu koalicije Pravosudna baza jug. Pamtićemo ga kao istrajnog borca za istinu, pravičnost, zakonitost i principijelnost. Pamtićemo ga i kao vrsnog glumca i reditelja, prekaljenog novinara, šarmera, kozera, drugara.
Saša, mnogo ćeš nam nedostajati i nećemo te zaboraviti.
Koalicija Pravosudna baza jug
16.8.2021.
Otvoreni podaci i COVID-19
Koalicija Pravosudna baza jug je tokom druge polovine 2020. godine i prve polovine 2021. sprovela i sačinila istraživanje „Utvrđivanje potreba udruženja i medija na jugu Srbije za objavljivanje u otvorenom formatu podataka iz pravosuđa“. Autor istraživanja je Ivan Grujić, pravnik iz Leskovca i član Programskog saveta koalicije Pravosudna baza jug. U radu na istraživanju su mu pomagali Milica Stanković, pravnik i novinar iz Niša, Jelena Videnović, pravnik i NVO aktivista iz Niša i Mihajlo Stojković, novinar portala InfoVranjske i direktor Tima za razvoj i integracije (TRI) iz Vranja. Istraživanje će biti predstavljeno javnosti na stručnoj konferenciji koja će se održati u Nišu u prvom kvartalu 2022. godine.
“Otvoreni podaci” su koncept dostupnosti podataka tako da bilo ko može slobodno da ih koristi i ponovo objavljuje, bez ograničenja od strane autora ili drugih kontrolnih mehanizama. Iako sam koncept nije nov, pojam “otvoreni podaci” primenjuje se od 2008. godine i dobija na popularnosti nakon inicijative pojedinih država da otvore svoje podatke. Samo javno dostupni podaci mogu biti objavljeni u formi otvorenih podataka. Otvoreni podaci ne mogu biti podaci o ličnosti, klasifikovani (tajni) podaci i podaci zaštićeni autorskim pravima.
U sklopu našeg istraživanja, radi boljeg razumevanje otvorenih podataka i ilustracije šta oni zapravo predstavljaju i kakve mogućnosti pružaju, odnosno, kako se sve mogu koristiti, analizirali smo, između ostalog i uspešnost država Evrope i Severne Amerike u suzbijanju pandemije virusa Covid-19 u 2020. godini. Kako do samog održavanja konferencije, želimo javnosti da učinimo dostupnim delove istraživanja, opisaćemo ovde naša saznanja o ovom segmentu istraživanja.
Kao podatak (indikator) na osnovu koga smo merili uspešnost država uzeli smo ukupni broj umrlih lica u jednoj godini. Evidencija umrlih se precizno vodi u državama koje su nam bile u fokusu. Nismo hteli da analiziramo zvanične brojeve ljudi koji su umrli zbog virusa Covid-19 jer postoje sumnje u tačnosti tih podataka.
Podaci o ukupnom broju umrlih preuzeti su sa internet prezentacija zvaničnih institucija za statistiku. U jednoj koloni smo izračunali prosečni petogodišnji broj umrlih lica od 2015. do 2019. godine. U drugoj smo naveli broj umrlih u 2020. godini. Smatramo da su promene u ukupnom broju smrtnih slučajeva prošle godine direktno (smrt zbog virusa Covid-19), ili indirektno (zbog opterećenja zdravstvenih sistema), posledica pandemije virusa Covid-19.
(Za više detalja o rezultatima istraživanja po svakoj zemlji ponaosob, pogledati tabelu niže.)
Nismo uspeli da nađemo podatke za sve države u Evropi.
*Za Nemačku nismo našli broj umrlih u 2015, prosek je urađen od 2016 do 2019.
Kada bi Svetska zdravstvena organizacija napravila ovakvu listu u nekom otvorenom formatu (Excel, CSV, JSON) dobili bi otvorene podatke o uspešnosti država tokom pandemije virusa Covid-19 u 2020. godini.
Iz naša tabele možemo da zaključimo da je Norveška najbolje reagovala na pojavu virusa Covid-19 jer nije zabeleženo povećanje broja umrlih od uobičajenog godišnjeg proseka. Srbija je na sredini liste sa sličnim uspehom kao Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Najlošije rezultate u prvoj godini pandemije virusa Covid-19 imala je Albanija, sa povećanjem broja umrlih za ¼.
Ukupni broj umrlih iz 2021. može da se iskoristi za dalju procenu uspešnosti država u borbi protiv virusa Covid19.
Niš, 14.7.2021.
R e a g o v a n j e
U izdanju dnevnog lista Politika objavljen je 07.07.2021. tekst pod naslovom „Samo je Skupština SFRJ mogla da tumači ZOO“ (link na tekst). U podnaslovu teksta konstatovano je „Bankarski lobi pokušao je da nađe prečicu za rešavanje masovnih tužbi. – Reakcija države je kontradiktorna, zbunjujuća i zakasnela, smatraju predstavnici „Pravosudne baze jug”. Dalje, u tekstu se prenose delovi saopštenja Pravosudne baze jug objavljenog 05.07.2021. Dok se u ostatku teksta doslovno i istinito prenose delovi našeg saopštenja, konstatacija „Bankarski lobi pokušao je da nađe prečicu za rešavanje masovnih tužbi“ ne pripada našem saopštenju, odnosno, ne postoji u tekstu našeg saopštenja. Kako ovakva formulacija ne bi dovela do nedoumice u vezi naših stavova, pozivamo zainteresovanu javnost da pročita integralni tekst našeg saopštenja, koji je dostupan na našem sajtu (u nastavku).
Pravosudna baza jug
Niš, 5.7.2021.
S A O P Š T E NJ E
povodom predloga Narodne Skupštine RS za autentičnim tumačenjima odredbi:
člana 1066. st. 2 Zakona o obligacionim odnosima, člana 41. st. 1 i 2 i člana 43. st. 2 i 3 Zakona o zaštiti potrošača i
člana 17. st. 1 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga
Koalicija Pravosudna baza jug smatra da je reakcija države na fenomen masovnih tužbi kontradiktorna, zbunjujuća i zakasnela. Fenomen masovnih tužbi i masovnih parnica, koji postoji već više od 15 godina, proizveo je, po grubim procenama, preko milion predmeta i iz državnog budžeta (dakle, na teret svih građana) potrošeno je više stotina miliona evra za isplatu naknade štete. Među masovnim parnicama, značajan je broj onih koje je generisala sama država, odnosno njeni organi svojim protivpravnim radnjama. Usled male vrednosti predmeta spora, a ogromnog broja parnica, značajno veći deo tog novca je završio na računima advokata, koji su građane zastupali, a tek manji deo na računima građana, čija su prava povređena. Nažalost, u proteklom periodu, država je bila prilično pasivna i nezainteresovana za sistemski pristup rešavanju ovog problema, te se aktivno uključila tek sa pojavom masovnih tužbi protiv banka, gde, za razliku od svih prethodnih tužbi, štetu ne snosi budžet Srbije (dakle, svi građani), već banke, čiji su osnivači, po pravilu, stranci.
Pravosudna baza jug je u svom istraživanju Fenomen masovnih tužbi (dostupnom na našem sajtu) dala preporuke za preduzimanje mera u cilju rešavanja problema masovnih tužbi. Dali smo ukupno 23 preporuke i o tome smo razgovarali i na našoj konferenciji, održanoj 20. aprila 2021. u Nišu. Pored ostalog, predložili smo uvođenje kolektivnih mehanizama za zaštitu prava.
Nedavno objavljeni Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku u delovima kojima nastoji da reši problem masovnih tužbi, sadrži neka adekvatna rešenja za koja smo se i zalagali u preporukama našeg istraživanja. Zabrinjavaju, međutim, najavljene izmene ZPP-a, čijim bi usvajanjem bio ograničen pristup sudu i ugroženo pravo na pravično suđenje, kao jedno od osnovnih ljudskih prava.
Stoga, pozivamo državu i Ministarstvo pravde da organizuju stvarne i transparentne konsultacije u vezi sa donošenjem Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. To podrazumeva da u konsultacijama učestvuju predstavnici zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, advokature, akademske i ekspertske zajednice, organizacija civilnog društva i građana. Takve konsultacije bi morale da budu dostupne na istinski participativnoj osnovi, sa punim uvažavanjem stručnih doprinosa uključenih aktera, kako onih na teritoriji Beograda, tako i onih van prestonice, a naročito u gradovima gde postoje apelacioni sudovi.
20.4.2021.
Održana konferencija u Nišu - predstavljanje istraživanja "Fenomen masovnih tužbi"
U svojim prostorijama u Nišu i preko Zoom platforme, Koalicija Pravosudna baza jug je 20. aprila 2021, održala stručnu hibridnu konferenciju na kojoj je predstavljeno istraživanje "Fenomen masovnih tužbi“. Nakon prezentacije istraživanja, usledila je diskusija. Konferenciju je pratio veći broj učesnika (advokata, sudija, tužilaca, predstavnika državnih institucija, udruženja građana, međunarodnih organizacija, istaknutih stručnjaka, obrazovnih institucija i medija).
Problematika masovnih tužbi nosi sa sobom pravne, finansijske i etičke aspekte, te dovodi do određenih negativnih posledica, kako po pravosuđe, tako i po sve građane naše zemlje. Naime, do pojave masovnih tužbi protiv banaka, u svim prethodnim slučajevima tužene su budžetske institucije, gde su cenu izgubljenih sporova praktično plaćali svi građani Srbije. Niko ne zna ukupan broj ovih predmeta i tačnu cifru koliko su oni koštali državni budžet, ali se procenjuje da bi to moglo biti nekoliko stotina miliona evra. Za više informacija o konferenciji, tekstu istraživanja i snimku konferencije, možete pogledati ovde.
