Ko čini Pravosudnu bazu jug (PBJ)?
Pravosudna baza jug okuplja pojedince i udruženja organizovane u neformalnu koaliciju sa ciljem da doprinesu jačanju kapaciteta za vladavinu prava na jugu Srbije, naočito u oblasti pravosuđa. Koalicija je formirana 2019. godine uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Aktivno deluje, prevashodno u Nišu, Leskovcu, Vranju, Pirotu i Prokuplju, kao i ostalim opštinama Nišavskog, Jablaničkog, Pčinjskog, Pirotskog i Topličkog okruga. Iako je prvenstveno aktivna na jugu Srbije, PBJ nastoji da svojim inicijativama, aktivnostima i istraživanjima utiče na nacionalne politike vezane za vladavinu prava. Koaliciju predvodi Odbor za ljudska prava Niš (CHRIN), a pored istaknutih pojedinaca (profesora, advokata, sudija, tužilaca, pravnika, novinara, studenata, NVO aktivista), ona u svoj rad uključuje: Moot Court, debatni i besednički klub Iustitia iz Niša, Tim za razvoj i integracije (TRI) iz Vranja, Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije i Agenciju Asocijacija iz Leskovca. Medijski partneri Pravosudne baze jug su Južne vesti (Niš), Info Vranjske (Vranje), Jugpress i Nova Naša reč (Leskovac).
Zašto jug?
Nastali smo kroz projekat »Jačanje kapaciteta za vladavinu prava - jug Srbije« Fondacije za otvoreno društvo i Odbora za ljudska prava, Niš - a sve kao izraz potrebe da se na jugu Srbije povežu i animiraju postojeći stručni kapaciteti i stave u funkciju izgradnje novih stručnih kapaciteta – kako analitičkih, tako i zagovaračkih.
Pre stvaranje Pravosudne baze jug, utisak je bio da se bavljenje temom reforme pravosuđa i većinom procesa adresiranih u Akcionom planu za Poglavlje 23 – Pravosuđe - dešava isključivo u Beogradu (kako angažman državnih organa, tako i aktivnosti civilnog društva i ekspertske zajednice). Praktično, nije bilo relevantne inicijative koja adresira reformu pravosuđa, a da je izvorno potekla i razvila se van Beograda. S druge strane, jug Srbije je višestruko izazovan:
Advokatska komora Niš je treća najveća advokatska komora u Srbiji.
Niš je univerzitetski grad sa Pravnim fakultetom.
Neki od najuglednijih i najinteresantnijih nezavisnih lokalnih medija se nalaze upravo na jugu Srbije.
Jedan od četiri apelaciona suda se nalazi u Nišu.
Fenomen masovnih tužbi (takozvane masovke) je ponikao na jugu Srbije.
U Nišu su, i pre nego u Beogradu, otpočeli svojevremeni protesti građana usmereni protiv bahatosti javnih preduzeća i javne vlasti.
Dakle, Niš i jug Srbije prepoznajemo kao sredinu kontradiktornosti: s jedne strane učmalost i odsustvo inicijative kad je u pitanju tema reforma pravosuđa, s druge strane, solidan ljudski potencijal – kako po pitanju stručnosti, tako i po pitanju aktivističkog kapaciteta i entuzijazma. Na ovaj način želimo da damo doprinos „debeogradizaciji“ Srbije, ali isto tako i da smanjimo jaz koji postoji između Niša i drugih gradova na jugu (po pitanju kapaciteta, energije, dinamike). Stoga, želimo da teme koje su aktuelne i važne na centralnom (nacionalnom) nivou približimo lokalu, a sa druge strane da posebnosti funkcionisanja pravosuđa i problema vezanih za pravosuđe koji nastaju u lokalu, iznesemo na nacionalni nivo.
Šta je sfera našeg interesovanja i u kom pravcu delujemo?
Interesuje nas većina procesa adresiranih u Akcionom planu za Poglavlje 23 – Pravosuđe. Dakle, u najširem smislu vladavina prava, te unutar nje - nezavisnost, efikasnost i kvalitet pravosuđa. Interesuje nas dualna pozicija u kojoj zatičemo pravosuđe – pozicija žrtve i pozicija počinioca. S jedne strane, ono je u potpunosti neravnopravno sa drugim dvema vlastima, a naročito izvršnom vlasti. Ovo je situacija u kojoj je pravosuđe žrtva, te mu izvršna i zakonodavna vlast, oličene u svevlašću političkih stranaka, ne omogućavaju, a često i ne dozvoljavaju, da se konstituiše i funkcioniše kao nezavisno, stručno, odgovorno i senzibilisano. Takvo pravosuđe, dalje krši ljudska prava građana; dovodi do osećaja pravne i lične nesigurnosti; ne uspeva da se izbori sa korupcijom u državi i društvu; ne omogućava razrešenje afera koje potresaju državu i društvo; ne podstiče razvoj privrede i ekonomije; ne doprinosi kreiranju podsticajnog ambijenta za investicije; te ne garantuje građanima zaštitu životne sredine. Ovo dalje proizvodi negativne implikacije na socijalno-ekonomski položaj građana, te utiče i na druge trendove i fenomene: negativan prirodni priraštaj, gubitak stanovništva, urušen sistem vrednosti, nasilje u porodici, vršnjačko nasilje, lažne diplome i mnoge druge devijacije u društvu. Želimo da doprinesemo da pravosuđe dobije odgovarajuću funkcionalnu i personalnu nezavisnost, te da se obezbede odgovarajući uslovi za njegov nesmetan i produktivan rad, kako bi zaposleni u pravosuđu stekli odgovarajući autoritet i poštovanje u društvu. Sa druge strane, želimo da se bavimo i odgovornošću pravosuđa i to ne samo zaposlenih u pravosuđu, već i svih aktera od čijeg rada zavisi rad pravosuđa - zakonodavne i izvršne vlasti, nezavisnih tela (naročito Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca), političkih stranaka, policije, sudskih veštaka, upravnih organa, drugih vršilaca javnih ovlašćenja i državnih organa kao i obrazovnih institucija.
Koje su to konkretne teme i fenomeni?
Strategija reforme pravosuđa; promena Ustava; organizacija i funkcionalnost pravosuđa; advokatura između privatnog i javnog interesa; tužilaštvo u teoriji i praksi; prepreke u pristupu pravdi; zloupotreba procesnih ovlašćenja i odugovlačenje postupka; odnos medija i pravosuđa; mediji kao oruđe pritiska na pravosuđe; fenomen pravosudnih i medijskih GONGO-va; proces evrointegracija kao poluga za reformu pravosuđa; fenomen masovnih tužbi i mehanizmi kolektivne zaštite prava; dužina trajanja postupka i Evropski sud za ljudska prava; otvoreni podaci u pravosuđu; rad pravosuđa u uslovima COVID-19 pandemije – izazovi i prepreke; pravosuđe u funkciji zaštite životne sredine.
Na koji način delujemo?
Naš rad je neprofitnog karaktera i nameravamo da ga ostvarujemo, kako volonterski, na bazi našeg entuzijazma, tako i uz podršku donatora, putem učešća na konkursima i javnim pozivima. Pristupi u radu su nam:
Edukativni (organizovanje predavanja, treninga i obuka);
Naučno-istraživački (sprovođenje istraživanja, izrada stručnih članaka i stručnih analiza, i drugo);
Aktivističko-zagovarački (upoznavanje stručne i najšire javnosti o našim istraživanjima; zagovaranje za promene zasnovano na našim istraživanjima; zagovaranje postizanja šireg konsenzusa za određene promene; ukazivanje na kršenja vladavine prava i nepoštovanje zakona; uključivanje polaznika naše obuke u aktivističko-zagovaračko delovanje).
Ciljne grupe su nam stručna javnost, državni organi, zaposleni u pravosuđu, mediji, te kroz medije, naša najvažnija ciljna grupa – svi građani Srbije.
Programski savet koalicije osmišljava i razvija projektne aktivnosti za duži vremenski period, dajući predloge kako za sadržinu, tako i tehničku implementaciju projekta, te radi na daljem širenju koalicije.
Članovi Programskog saveta su:
Ivan Grujić, direktor agencije Asocijacija iz Leskovca;
Dr Nevena Petrušić, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu;
Aleksandar Stankov, novinar iz Niša;
Dr Ivan Ilić, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu; Predsednik udruženja građana Iustitia iz Niša;
Dejan Stamenković, sudija Višeg suda u Leskovcu;
Andrija Ivić, zamenik javnog tužioca VJT Niš i član UO Udruženja tužilaca;
Bojana Arsenijević, asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu;
Mihajlo Stojković, glavni i odgovorni urednik portala InfoVranjske; direktor Tima za razvoj i integracije (TRI) iz Vranja;
Dr Nebojša Stanković, advokat iz Niša;
Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava Niš;
Mihajlo Čolak, programski direktor Odbora za ljudska prava Niš.
Rad koalicije koordiniraju Mihajlo Čolak i Dragan Đorđević.
