Biografija

Rođen je 15.11.1968. u Valjevu.

Završio osnovnu školu i gimnaziju sa najvišim ocenama i uspehom i nosilac je diploma Vuk Stefanović Karadžić i Mihailo Petrović Alas. Učestvovao na republičkim takmičenjima iz matematike i fizike i postizao zapažene rezultate.

Diplomirani inženjer-master (1993) je u oblasti automatskog upravljanja i magistar (1995) u oblasti nanotehnologije i novih materijala sa Univerziteta u Beogardu, gde je bio zaposlen kao asistent i istraživač-saradnik. U svojoj magistarskoj tezi je predložio novi metod komercijalne sinteze molekula C60 pomoću lasera. Nekoliko godina kasnije, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) je optimizovao ovaj postupak sinteze u smislu postizanja maksimalnih prinosa i proizvodnih brzina.

Doktorirao je 2002. u oblasti fizičke hemije na Florida State Univerzitetu u SAD, gde je radio kao asistent i predavač. U svojoj doktorskoj disertaciji dokazao je da su strukture atoma i molekula, nalik na tradicionalne atomske ljuske, kao i njihove hemijske reakcije fizička posledica talasne prirode elektrona. Uveo je novi koncept, struktura delokalizacije elektrona, i time osporio dotadašnje razumevanje koje tradicionalne ljuske vezuje za atome, a ne za ponašanje (ili aktivnost) elektrona i koje je prisutno u većini univerzitetskih udžbenika iz hemije i fizike. Još kao nesvršeni doktor nauka publikovao je ovo otkriće kroz četiri naučna rada kao jedini autor u prestižnim svetskim časopisima (J. Phys. Chem. A, J. Comp. Chem. – posebno izdanje u čast Profesora Pola von R. Slejera, Chem. Phys.).

Radio kao naučni saradnik Evropske unije na Univerzitetu u Monsu (Belgija), u okviru projekta SANEME iz oblasti molekularne elektronike tokom 2002. Sa fundamentalnog aspekta, ovo istraživanje je pokazalo da je kvantna teorija atoma u molekulima od neprocenjivog značaja za proučavanje vezivnih interakcija između organskih molekula i metalnih površina. Ova teorija je po prvi put u hemiji materijala korišćena u ispitivanju prirode ovih interakcija sa fizički prioritetnih stanovišta.

Njegov originalan istraživački projekat iz oblasti računarske biohemije pobedio je na konkursu kanadske naučne fondacije “Izaak Walton Killam” posvećene strateškom privlačenju najtalentovanijih naučnika iz celog sveta u Kanadu. Tim povodom, u januaru 2003., prelazi na Univerzitet Dalhousie u Halifaksu. U Kanadi je radio na predlogu mehanizama hemijskih reakcija unakrsnog vezivanja između DNK i triptofanovih peptida putem jonizovanog zračenja i definisao je fizičke uslove pod kojima se najverovatniji mehanizam odvija. Osim toga, razjasnio je elektronsku osnovu donor-akceptor interakcija koristeći novi pristup baziran na talasnoj prirodi elektrona.

Tokom 2005., pod pokroviteljstvom kompanije IBM je radio na Univerzitetu Henri Puenkare u Nansiju (Francuska). Njegov istraživački rad u Francuskoj je rezultirao predlogom strategije da se razreši strukturalni aspekt kičme (glavnog oslonca) RNK definisane skupljanjem (nabiranjem) između šećera i fosfata pri rezoluciji od 2.5-3 Å koja je karakteristična za strukture biološki relevantnih nukleinskih kiselina. Ovaj naučni doprinos olakšava dalje proučavanje manjih strukturalnih motiva kao sastavnih delova strukture RNK.

Objasnio je molekularni mehanizam rezistencije neuraminidaze patogenog H5N1 virusa ptičijeg gripa na dejstvo oseltamivira (tamiflua), trenutno najefektivnijeg leka na tržištu. Ovaj doprinos je vodio ka predlogu dve nove hemijske struktrue inhibitora nuraminidaze virusa H5N1 sa potencijalom da budu značajno efikasniji antivirusni lekovi od oseltamivira.

Sa svojim istraživačkim timom i saradnicima uspeo je da razjasni suštinske fenomene na molekularnom nivou koji čine kancerogene ćelije prostate sa poreklom od metastaziranog kancera rezistentnim na jonizovano zračenje. Ovaj rezultat je posledica izvanredne saglasnosti eksperimentalnih istraživanja i kompjuterskog prilaza sa stanovišta sistemske biologije. Posledično, profesor Mitrašinović je izradio opšti strateški okvir koji je baziran na eksperimentalnim tehnikama i računarskoj sistemskoj biologiji i koji ima za cilj da olakša budući terapeutski tretman kancerogenih ćelija.

Predložio je nove strategije za dizajniranje hemijskih struktura organskih molekula koji bi imali funkciju da inhibiraju receptor EGFR (epidermal growth factor receptor) - terapeutski target koji je relevantan za nekoliko različitih tipova kancera.

Razjasnio je mehanizme interakcije flavonoida, važne familije potencijalnih lekova protiv kancera, sa dupleks strukturom molekula DNK u smislu afiniteta prema receptoru i specificiteta sekvence DNK.

U kontekstu strukturnog dizajniranja potencijalnih lekova protiv kancera i antivirusnih lekova, predložio je različite strategije putem kojih bi mali molekuli - ligandi mogli selektivno prepoznati G-kvadrupleks DNK strukture u odnosu na sve druge strukture nukleinskih kiselina, posebno dupleks forme koje su najzastupljenije u genomu.

Profesor Mitrašinović je dao nekoliko doprinosa naučnom razumevanju kako neki enzimi funkcionišu na molekularnom nivou, kao što je CIP3A4 koji je uključen u metabolizam lekova, kao što su kaspaze i fosfataze koje igraju važnu ulogu u ćelijskoj regulaciji i signalizaciji. Koristeći napredne tehnike biomolekularnog modelovanja, pružio je uvide u strukturne i funkcionalne aspekte ovih enzima koji nisu dostupni drugim metodama, što je rezultiralo predlogom novih eksperimentalnih istraživanja termodinamičkih i kinetičkih svojstva enzimske katalize.

Izabran je u višeg naučnog saradnika u Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, gde je bio vanredni profesor (2006-8) na smeru biofizika u okviru doktorskih multidisciplinarnih studija. Bio je gostujući profesor (2009-13) u Indijskom institutu za tehnologiju – IIT Rurki, profesor po pozivu (2011) na nekoliko univerziteta u Japanu (University of Tokyo, Kyoto University, Nagoya University, Tokyo Medical and Dental University), gostujući predavač (2011) RIKEN Yokohama Instituta u Japanu, direktor (2008-15) Instituta za nauku i tehnologiju u Beogradu, i naučni savetnik i gostujući profesor (2012-16) u okviru programa Naučno-tehnološkog konzorcijuma u Pertu (Australija).

Predsednik je od distinkcije Instituta za nauku i tehnologiju u Beogradu, gostujući profesor na Univerzitetu Wakayama u Japanu i profesor po pozivu na nekoliko evropskih univerziteta.

Računarska biofizika i hemija, medicinska hemija, strukturna biologija, i istraživačko-razvojni projektni menadžment su oblasti od istraživačkog interesa profesora Mitrašinovića. Bavi se, takođe, istraživanjima u oblastima epistemologije, filozofije, i istorije.

Objavio je preko 50 originalnih radova i 15 preglednih radova u visoko rangiranim medjunarodnim naučnim časopisima kao jedini/vodeći autor, 6 poglavlja u knjigama i autor/urednik je 9 monografija, od kojih je jedna Globalni pogled na borbu protiv influence, objavljena u SAD (Nova Science Publishers, NY, 2009) i posvećena vodećem svetskom ekspertu prof. dr Gramiju Lejveru (1929-2008). Držao je plenarna predavanja i predavanja po pozivu na mnogim uglednim kongresima, univerzitetima i institutima širom sveta. Učestvovao je u organizaciji i pripremi nekoliko svetskih kongresa kao član savetodavnih naučnih odbora.

Član je Američkog hemijskog društva, Forsajtovog instituta za molekularnu nanotehnologiju u SAD i Kanadskog hemijskog društva.

Izabran je u redovnog člana Evropskog društva za kompjuterske metode u nauci i inženjerstvu (MESCMSE) 2005. god. Dobitnik je nekoliko medjunarodnih nagrada: Izaak Walton Killam Memorial Award (2003-4) za vanredna akademska dostignuća od strane Univerziteta Dalhousie u Halifaksu (Kanada), Profesorske nagrade (2009-12) u oblasti biotehnologije od strane Indijske naučne akademije i Indijskog centra za međunarodnu saradnju u nauci, Profesorske nagrade (2011-12) u oblasti hemije od strane Japanskog društva za promociju nauke i Nagrade za karijeru primenjenog akademskog istraživanja (2012-16) od strane Naučno-tehnološkog konzorcijuma u Pertu (Australija).

Govori engleski i francuski jezik.