Чудесна Земља
Међу бројним планетама у свемиру налази се и Земља. Она је по много чему различита од осталих планета. Рачуна се да на њој има сто једанаест краљева, седам хиљада географа, пет стотина хиљада пословних људи, седам и по милиона пијанаца, триста једанаест милиона уображених људи и око две милијарде одраслих особа. Све ово говори да је Земља стварно велика планета. Да би била довољно осветљена потребно је чак четири стотине шездесет две хиљаде пет стотина једанаест фењерџија, који се морају појављивати тачно у одређено време, на сваком од шест континента, а затим и смењивати као на позорници. Једино фењерџије на северној и јужном полу воде лагодан живот и раде само два пута годишње.
Иако је Земља веома необична, на њој се налази и велики број немаштовитих предела, које људи зову пустиње. У пустињама живи једна веома занимљива животиња, змија. Иако изгледа врло безопасно, нема чак ни ноге како би потрчала, ипак је веома моћна. Она може сваког човека одвести на далеко путовање, много даље неко што се може стићи било којим бродом. У пустињама живе и лисице које углавном нису припитомљене, али када их припитомиш развија се једно необично осећање, љубав. То осећање је веома лепо, али понекад помало и болно. У пустињама нема много цвећа, али у пустињским оазама живот буја. Оазе су богате разноврсним биљкама, а посебно се истичу руже. Иако су ове руже прелепе, углавном све личе једна на другу. Пустиња је страшно сува и слана, само понегде могуће је наћи понеки бунар који је извор живота тако сурове области.
Људи углавном живе ван пустиња у великим градовима. Стално путују из једног у други град, возе се брзим возовима, прво на једну, а затим на други страну. Увек су ужурбани и никада немају времена. Често су незадовољни животм и местом у којем живе, а највише на свету им недостаје више слободног времена. Да би добили више времена, осмислили су чак и пилуле помоћу којих више не осећају потребу за пићем. Чак су израчунали да недељно само на тај начин уштеде педесет три минута, а слободно време могу да искористе за неки посао. Ретко ко то време искористи за одмор, или само једноставно да крене ка неком извору.
Планета Земља је стварно необична, као и њени становници. Ипак, ова планета је јединствена и посебна за све људе који гледају и срцем.
Лисац
Данас сам коначно стигао до планете Земље. Ова планета је чаробна. Сам поглед на њу одозго, из птичије перспективе, оставио ме је без текста. Дивио сам се њеним чарима и необичностима. Овако нешто нисам могао ни да замислим.
Угледао сам под јабуком једно прелепо створење и учтиво га замолио да се поиграмо. Уливао ми је поверење, па сам му рекао како сам веома тужан. Причао ми је о себи, о људима, о кокошкама које лови... Међутим, рекао ми је да не можемо да се играмо јер није припитомљен. Нисам схватао о чему говори. Био је веома мудар и добар, па сам се трудио да сваку његову реч упамтим. Лисац је неко ко ме је научио највећим истинама о животу. Као да ме је познавао, па је свака његова реч одзвањала у мени. Нешто ми се чудно дешавало, као да сам почео другачије да доживљавам и себе и свет који сам спознао. Као да је ово путовање било у мени, а не око мене. Припитомио сам лисца, постао ми је најбољи пријатељ. Научио ме је колико је важно пријатељство, да имати пријатеља значи да смо му дали своје време, имали искуство са њим, делили осећаје... Схватио сам велику лишчеву мисао да човек само срцем добро види и да се истина очима не може сагледати. Видео сам га да плаче, знао сам да је припитомљен. Касније сам читао да су лисице лукаве животиње, али оваj мој лисац је био посебан. Видео сам и многе руже, али моја је била јединствена. Били су само моји, заувек сам одговоран за то што сам их припитомио. Осетио сам љубав, коначно сам био срећан.
Баш као и вук у причи о Аски, нисмо могли да се надивимо новим пробуђеним осећајима које су преплавили наша бића.