Zagracko

Macaci su vrlo ponosan i vredan narod koji vekovima opstaje na prostoru sela Zagrađa uprkos velikim teškoćama sa kojima se svakodnevno suočavaju,kao što je siromaštvo i raseljavanje koje je godinama prisutno a koje je dovelo do toga da je Zagracko danas pretežno sa velikim brojem staračkih domaćinstava.

Veoma često je zaboravljeno od strane države i zaječarskog okruga kome pripada,škola godinama nije obnavljana,dom kulture,asvaltni put je propao a grad ne želi već godinama da izvrši sanaciju jer nema interesa zbog malog broja glasova,ali su u velikoj zabludi ogroman broj potomaka sadašnjih zagračana živi u Zaječaru pa će verovatno odlučiti kome će i da li će prikloniti svoj glas.Po sili moranja zbog novca iz fondova evropske unije započeta je rekonstrukcija doma kulture inače ne bi jer nisu poslednjih 50-tak godina unazad.

Tim ljudima u Zagrađu je potrebno malo jer su skromni ljudi sa puno trpljenja a čak ni to malo ne dobijaju i zaboravljeni do nestajanja sa tog prostora.

Zagracko je originalni naziv, kako meštani izgovaraju naziv svog sela,a sebe nazivaju Zagračanima odnosno macacima,dok je naziv Zagrađe administrativni naziv sela,Zagracko ili Zagrađe je selo koje se nalazi na 15-tak,km od Zaječara,na magistralnom putu Zaječar-Niš,selo je planinskog tipa smešteno u podnožju Tupižnice,bogato prirodnim izvorima pitke vode,velikim brojem česama pitke vode,čistim vazduhom i prirodnom i zdravom hranom.Stanovništvo se pretežno bavi ratarstvom,stočarstvom i ponešto u neznatnom obliku povrtarstvom,obično se povrtarstvo koristi za uzgoj povrća radi zadovoljenja potreba datog domaćinstva.Zbog nemogućnosti navodnjavanja nije moguće ozbiljnije baviti se povrtarstvom,

postoji zagradjska reka iz koje meštani vrše navodnjavanje povrtarskih kultura ali u letnjem periodu nivo vode opadne i skoro da presuši tako da je navodnjavanje veoma otežano pa su prinosi skromni u odnosu na kapacitete oranica.U proizvodnji ratarskih kultura preovladava kukuruz,pšenica,i razne vrste detelina.Selo je pored toga bogato šumama i pašnjacima.

Ovako danas izgleda dom kulture koji je započet nakon 2.svetskog rata,kada je Zagrađe bilo na vrhuncu ekonomskog prosperiteta kada je imalo preko 1800 žitelja,nekoliko kafana,šnajderskih radnji,štrikerskih radnji,valjaonicu,kasapnice,vunovlačaru,dućane,kovačnice,mlinove, vodenice,stolarske radnje,zemljoradničku zadrugu,kao i majstore raznih zanata.

U ovoj zgradi se nalazila čuvena Ristina meana,a danas se u njoj nalazi prodavnica mešovite robe ili kako bi to kazali moji macaci dućan.

A u ovoj zgradi se nalazila kafana Stevana Nikolića i njegovog sina Živka,podignuta 1881.godine.

A ovako danas izgleda škola koja je podignuta 1853.godine

Zagracka crkva

Nakada se u dvorištu ove crkve slavio Spasovdan a po priči moje babe u selu je živeo i sveštenik sa porodicom,a danas to izgleda ovako.

Po lepoti četinarskih drveća i lipovine može se uočiti da su Zagračani posedovali veliku kulturu življenja i uređenja sela a i stil i arhitekturu gradnje koji se može uočiti na zvoniku crkve a i crkvenom dvorištu,pored manastira Suvodol mislim da je ovo najlepše crkveno dvorište u ovom delu Srbije,a video sam ih dosta.Koliko je meni poznato a i po pričanju naših starih Zagračani su uvek slavili krsne slave i do dan danas.Zbog teških životnih prilika i osiromašenja sela restauracija crkve kao i škole nije moguća bez pomoći države,lokalne samouprave ili donatora,ali već duže vreme nije zainteresovana ni država a ni lokalna samouprava prepustili su sva sela zaboravu osim prigradskih.

Pa tako zbog demografskih kretanja i suočeni sa teškim seoskim životom,prinuđeni da se bore za golu egzistenciju današnji meštani izgledaju u većini slučajeva ovako.

Kao što se može uočiti težak seoski život ostavlja tragove i ožiljke na licima vrednih zagrackih domaćina a većina današnjih meštana sela izgleda upravo ovako,najjednostavniji izraz bio bi namučeno i bedno,jer je danas u selu veoma izraženo siromaštvo a većina je penzionera. Poljoprivredne proizvode koje meštani proizvedu kao i stoku nemaju gde da prodaju,a i kada uspeju da pronađu kupca,svoje proizvode prodaju veoma jeftino tako da se suočavaju sa permanentnim siromaštvom.Nekada je postojala poljoprivredna zadruga,mlekara,kao i organizovani otkup stoke i poljoprivrednih proizvoda tako da je bilo dosta lakše u ekonomskom privređivanju,danas toga više nema snalazi se svako za sebe i prepušten je sam sebi.

No međutim u svoj toj teškoći Zagračani poštuju svoje tradicije,pa i iznađu ponekada vreme i za poneko slavlje a jedno koje se godinama slavi kao deo tradicije sela 6.Maja je Đurđev dan i Preobražanje kako ga zovu meštani,a svake godine se slavi 19.Avgusta i to je jedina prilika kada se okupe Zagračani iz svih delova zemlje i inostranstva koji su u rasejanju,kao i njihovi potomci.I može se reći da je to jedan od lepših trenutaka kada možete sresti ljude sa kojima ste odrasli a niste ih videli godinama to budi lepa sećanja.

Pečenje jagnjeta ili praseta kao i pozivanje gostiju na dan Preobražanja je tradicija koja se godinama prenosi sa kolena na koleno i čuva se i dan danas.Preobražanje slavi celo selo.A kao obavezni prateći deo je večernja igranka sa živom muzikom u centru sela do ranih jutarnjih sati,i preporučujem svakom da poseti Zagracko toga dana ,a naročito mladim potomcima Zagračana koji žive u rasejanju.

Na slici levo može se videti centar sela gde se održava pomenuta igranka,a kada se umorite od jela, pića,igranja ili gostiju možete uveće sa devojkom,ženom ili prijateljima da prošetate ovim lepim zagrackim ulicama.

Nadam se da sam uspeo da na kratko osvežim sećanja onima koji imaju Zagracko u lepom sećanju i da ga približim onima koji ga nikada nisu videli ili pak boravili u njemu.

Autor:Dragiša Lozanović.Copyright(c)2011.All right reserved.Sva prava zadržana.

Za izradu sajta korišćena je privatna arhiva fotografija i izvodi iz knjige Monografija Zagrađa autora Dragiše Lozanovića.

Zabranjeno kopiranje,umnožavanje i javno objavljivanje fotografija i autorskog sadržaja ovog sajta u bilo

kom mediju i na bilo koji način na osnovu zakona o autorskim pravima,bez saglasnosti autora.

Web design:D.Lozanovic
www.dragisalozanovic.com
www.lodra.com

O selu Poznati macaci Početak strane