O selu

KAKO JE POSTALO ZAGRAĐE

Selo Zagrađe nalazi se u neposrednoj blizini Zaječara,na petnaestak kilometara udaljenosti od samog grada.Vreme njegovog postanka vezuje se za kraj 17.i početak 18.veka kada su Tetevenci iz Bugarske naselili Timok na nekoliko mesta (Zaječar, Veliki Izvor,Grljan,Zagrađe, Korito).Međutim,tada se Zagrađe nije odmah oformilo kao celovita etnološka grupa kao što je slučaj sa Velikim Izvorom.Ima tragova koji govore da je Zagrađe i pre toga bilo nastanjeno.Taj proces je bio vrlo dug i složen.U Spomenici Timočke eparhije,gde se daju kratka obaveštenja o postanku sela,koja su ustvari kratka sinteza mnogobrojnih naučnih radova naših etnologa,kaže se da su Zagrađani doseljenici i begunci iz Tetova,Metohije i Bitolja.Izvesno je da su nekada više doseljenih Arnauta osnovali svoje porodice.U Spomenici se spominje neki Nikola Zogu,doseljenik iz Bitolja,koji se kasnije povukao bliže Timoku i osnovao Vratarnicu.Brojna porodica Džoćinci vodi poreklo od nekog pretka Arnautina.Međutim,izvesno je da su i neke srpske porodice za vreme seobe pod Čarnojevićem zastale u Zagrađu.Za Jankovce se veruje da su Srbi sa Kosova.Dimitrovci i Bivolarci su Bugari,prema nekim tvrdnjama Caninci su cincarskog porekla(romanski supstrat sa grčko-vizantijskom etničkom kulturom).Takođe se zna da je jedan Jermen osnovao porodicu.Ima porodica koje vode poreklo od Grka,Crnogoraca,Cincara, Makedonaca,skoro od svih balkanskih naroda. Zna se da je čak i jedan Kozak zaostao u doba Karađorđa i osnovao porodicu Kazaci.Kasnije su mnoge porodice izumrle,Zagrađe se nekoliko puta praznilo i život se nekoliko puta začinjao iznova. 

Sused nije pitao suseda odakle je došao niti je želeo da ga sused upita. Smatrali su sebe istim i bilo je dovoljno i razumevanje samo pogledom. Naziv Zagrađe objašnjava se na više načina.U Spomenici se interpretira tumačenje koje kazuje da se selo nalazi za (iza) grada,gradišta.Gradište je sada predeo a iskopavanja su pokazala da se tu nalaze razvaline nekog starog grada.Ali to može biti samo jedno od tumačenja.Naziv Zagrađe je stran Zagrađanima,oni svoje selo nazivaju Zagrackom,a sebe Zagračanima.Da li je naziv Zagrađe koji se odomaćio kod Zagrađana srpskog porekla,a Zagracko koji se odomaćio kod Tetevenaca,može se uzeti samo kao pretpostavka ali se ne može sa sigurnošću tvrditi. Činjenica je da je svim Zagrađanima bez obzira na njihovo poreklo naziv Zagrađe potpuno stran.Kako je Zagrađe prvi put nastanjeno negde početkom 17.veka,kada nacionalna svest nije bila razvijena postojala je mogućnost da naseljenici Zagrađa zaborave svoje poreklo.Pored toga stanovnici Zagrađa su bili ljudi mračne prošlosti koji su tu došli da zaborave svoju prošlost i promene životne navike.Sa prvim pobedama pobunjene raje Zagrađani su sebe počeli smatrati Srbima i danas bi bila velika uvreda nekom Zagrađaninu reći da nije Srbin.

Navešću neke od starih zagrackih familija koje se spominju u popisu iz 1863.god .

Aninci,Bankovci,Belčanci,Bivolarci,Bocinci,Brzakovci,Bećarci,
Buljanci,Boljevci,Bojdžisci,Bojinci,Brnkare,Ganinci,Grnčarci,Džoćinci,Dimitrovci,Dudaci,Dulaci,Đićinci,Ćeranci,Ćitće,
Jankovci,Jončinci,Jolčinci,Kazaci,Krstinci,Klapovci,Kolarci,Kovačkovci,Milajkovci,Mitinci,Nankovci,Ninčini,Pečinovci,
Paljinci,Palinci,Pepinci,Rođinci,Ranđelovci,Ristinci,Spasinci,Simini,
Sečkovci,Serdarci,Terzisci,Todorčovci,Frtunci,Caninci,Cekovci,Colinci,Džurdžinci,Đorđinci,Štrbanci,Šabinci,Šajtinci,

Ovde su navedene neke od familija čiji članovi porodica i danas žive u Zagrađu,ili Vratarnici,Zmijancu,Dubravi ili u rasejanju po gradovima i inostranstvu. 

 Ove slike prikazuju prirodne lepote koje ima Zagracko i ako danas odudara od onih ranijih lepota,za to je razlog rasejanje meštana po svetu i u gradovima Srbije koji su zbog ekonomskih razloga morali da napuste selo,pa su ostala staračka domaćinstva koja nisu u mogućnosti da održavaju i uređuju prostor kako u selu tako i van sela pa su mnoge kuće i oranice opustele,na žalost.

Da je bilo više sluha tadašnjeg rukovodstva sela, Zagracko bi danas imalo fabriku,poštu,ambulantu,

benzinsku stanicu,uređenu infrastrukturu itd,kao tadašnji politički rukovodilac obavljao sam neke značajne funkcije kako u gradu Zaječaru,tako i u republici,vodio sam pregovore sa Mašinskom industrijom iz Niša,jer se nalazi na teritoriji mesne zajednice koja je bila pobratimljena sa Zagrađem,pa Fabrikom porcelana iz Zaječara,itd,da se u nedovršenom domu kulture koji ima površinu preko 2000m2,izgradi fabrički pogon ,a ničemu nije služio i samo propadao,tadašnje rukovodstvo koje se uglavnom sastojalo od starih komunističkih kadrova nije bilo zainteresovano a nije ni razumelo jer su to bili skoro nepismeni stari ljudi sa nekim zaslugama iz rata a drugi bez njih.Odlučili su da zadrže svoj dom takav kakav je ,a danas je samo ruina.

Nisu razumeli šta je to značilo za selo,jedino je ostalo fudbalsko igralište iza samog doma u centru sela koje je ostalo kao moja zasluga,jer sam organizovao i učestvovao u njegovoj izgradnji a i oko toga je bilo mnogo muka sa tim rukovodstvom sela,kada sam shvatio da pokušavam nemoguće nakon izvesnog vremena objasnio sam ljudima zaduženim za pregovore ispred tih pomenutih fabrika da ne dozvoljavaju izgradnju fabrike.

Tih osamdesetih godina zbog školovanja a kasnije i posla napustio sam Zagracko razočaran zbog neuspeha i nerazumevanja budućnosti tada mladih ljudi i industrije koja je bila veoma značajna za selo jer bi zaustavila raseljavanje,bar u većoj meri,kada sam se vraćao u selo dolazio sam samo kod mojih roditelja,dalji javni život sela nije me više interesovao prepustio sam ga onima koji su ga doveli do propasti i danas liči samo na seosku ruinu koja polako pada u zaborav ali ja Dragiša Lozanović i profesor Miodrag Dimitrijević ,kroz monografije knjige o Zagrađu a i na ovaj način pokušavamo da sačuvamo selo od zaborava,i na taj način mu se nekako odužimo a mnogi su ga već zaboravili,a neki ga se i stide,a ja kao poznati nekadašnji politički funkcioner i poznati sportski radnik sa visokim domaćim i međunarodnim priznanjima uvek sam sa ponosom isticao moje zagracko poreklo.

 Na ovim slikama se vidi dom kulture koji je započet nakon drugog svetskog rata i koji sam hteo da se iskoristi za izgradnju fabrike,nažalost danas samo liči na ruinu jer se deo zidova vremenom pod uticajem erozije raspao,a kompletna stolarija i građa za krov je nestala,ili poklonjena nekome ili pokradena nemam taj podatak.Da je bilo više razumevanja danas bi tu bili pogoni fabrike.A oni koji su ostali da žive u selu bave se stočarstvom,ratarstvom ili tome slično.    

Na ovim slikama se može videti kako u većini slučajeva izgleda smeštaj za kukuruz,pšenicu i brašno a jednostavnim imenom u Zagracko se naziva koš,dok na slici pored se može videti izgled seoskih bašti koje u većini slučajeva izgledaju ovako a najčešće imaju zasade krompira,crnog i belog luka, krastavaca, paprike, šargarepe,kupusa,paradajza,peršuna, boranije,cvekla itd.
Zbog otežanog navodnjavanja nije moguće formirati velike zasade.                    

Ovo je česma koja se naziva Srednje vrelo i služi meštanima za snabdevanje vodom,napajanje stoke a i za navodnjavanje bašti u letnjem periodu.Na slici pored se može videti najčešći izgled seoskog domaćinstva.    

                Zagrađe,panorama                           Zagrađe,centar sela

         Prodavnica Milana Stevanovića -bivolarca  od 1935.g.  
             

Poljana mesto na periferiji Zagrađa u  gornjem kraju sela gde se nekada nalazio  hipodrom i fudbalsko igralište, fudbalskog   kluba Napredak koji je osnovan  1958.godine.

Fudbalski klub Napredak iz Zagrađa osnovan1958.godine.Na slici sa desna:Vučko Živković-Papec,Borko Savić-Usko,Žika Ralčić-Furda,

Rade Petković-Paca,Toša Ranđelović,Borko Cokić,Pavle Ninić-Švaba,Mirko Tošić,Miodrag Živković,

Marko Jovanović-Babeić,Nikola Pešić-trener i  Jovan Stevanović-Žan-trener.

Fudbalske utakmice su se održavale  na fudbalskom igralištu koje se nalazilo na Poljani to je predeo na periferiji sela koji se tako naziva.Na tom igralištu u letnjem periodu svakog vikenda su se okupljali meštani koji su živeli u rasejanju po gradovima i u inostranstvu,jedni su provodili vikend,drugi odmor sa porodicom i kod svojih roditelja,tih godina 70-tih i 80-tih,selo je bilo prepuno ljudi i događaja,na tom istom igralištu se igrao mali i veliki fudbal između meštana ili gornjeg i dolnjeg kraja.Devojke i žene sa decom su dolazile da navijaju,ali to je više bilo druženje samih meštana neko što je utakmica imala neki značaj ili pobeda,ali utakmice su bile ozbiljne i svako se trudio da pobedi bez obzira na druženje i prijateljstva,po završetku utakmice obavezno je bilo druženje uz meze i piće,shodno dogovoru nekada se igralo radi igre i druženja ali i vrlo često je gubitnička ekipa plaćala po koju gajbu piva pobedničkoj ekipi.Tu se održavao i turnir u malom fudbalu za vreme seoske slave Preobražanje(Preobraženje)koje se svake godine slavi 19.Avgusta.Kasnije je napravljeno fudbalsko igralište za mali fudbal u centru sela pa se održavanje turnira preselilo tamo,a na Poljani je ostao da se igra veliki fudbal.Bila su to lepa vremena,i ja ih se vrlo rado sećam jer sam i ja provodio letnji raspust a i zimski na selu sa roditeljima.Krajem 80-tih i početkom 90-tih,došlo je do početka odumiranja sela nekako sa raspadom Jugoslavije i početkom rata,krize,sankcija i nemaštine,kao i ogromne inflacije.Ljudi su se sve manje vraćali i navraćali u Zagrađe,i ja sam se zbog poslovnih i životnih obaveza sve manje vraćao u selo, ali uvek koristim priliku da ga posetim ,poljoprivreda je počela da propada i postala neisplativa, stanovništvo je starilo i umiralo,mladih nije bilo,kuće su se praznile i ostajale napuštene,ništa više neće biti isto,ni selo ,ni ljudi,ni ljudski odnosi,ta divna i lepa vremena se nikada vratiti neće kao ni isti život u Zagrađu.Zagrađe je dalo veliki broj intelektualaca i meštana od lekara,inženjera,profesora, političara,ekonomista itd.koji su zauzumali vrlo značajne pozicije u društvu naše zemlje,od direktora do predsednika opština,naučnika ,poslanika i ministara,ali su vrlo malo učinili za Zagrađe ili Zagrađe to nije tražilo od njih,ili već ko zna...Zagrađe je bilo varoš i opština sa velikim brojem stanovnika i naprednim razvojem do njegove kasnije stagnacije umesto ekspanzije i daljeg razvoja mislim da su dovele neke političke okolnosti i možda pogrešne odluke nekih ljudi toga doba,kako god bilo Zagrađe je danas poput mnogih drugih sela takvo kakvo jeste,pa se bar može sačuvati od zaborava,ja to pokušavam na ovaj način i kroz moju knjigu Monografija Zagrađa.

Ovo je isečak sudske  odluke Sud-a opštine varoši Zagrađe iz 1922.godine.Na ovoj slici se može videti dokumenat koji dokazuje da je Zagrađe bilo i opština i varoš,takođe se može uočiti lepota rukopisa tadašnjih zagrackih pisara.

Panorama sela,lep zimski pejzaž i u pozadini kuća porodice Lozanović.

Autor:Dragiša Lozanović.Copyright(c)2011.All right reserved.Sva prava zadržana.

Za izradu sajta korišćena je privatna arhiva fotografija i izvodi iz knjige Monografija Zagrađa autora Dragiše Lozanovića.

Zabranjeno kopiranje,umnožavanje i javno objavljivanje fotografija i autorskog sadržaja ovog sajta u bilo 

kom mediju i na bilo koji način na osnovu zakona o autorskim pravima,bez saglasnosti autora.

Web design:D.Lozanovic
www.dragisalozanovic.com
www.lodra.com 

        Zagracko  Poznati macaci   Početak strane