Razvojni sistem MOTO95

MIKROPROCESOR MC6809

Motorola je 1974. godine proizvela jednu od prvih verzija 8-bitnog mikroprocesora MC 6800. MC 6809 predstavlja savršeniju verziju i nastao je 1979.godine. Ovi mikroprocesori pripadaju CISC koncepciji (Complex Instruction Set Computing ) koju karakteriše obiman skup instrukcija i složene operacije koje može da obavlja mikroprocesor.Tek u devetoj deceniji se pojavljuju prvi mikroprocesori zasnovani na RISC koncepciji (Reduced Instruction Set Computing ) kod kojih je reduciran skup instrukcija, ali je znatno povećana brzina rada.

Motorolina mikroprocesorska familija osim mikroprocesora sadrži i memorije, programabilne ulazno-izlazne interfejse, tajmere, kontrolere prekida i dr.. Sve komponente su kompatiblne sa TTL familijom i za svoj rad zahtevaju napajanje od 5V.

MIKRORAČUNARSKI SISTEM MOTO95

Jednostavan mikroračunarski sistem opšte namene MOTO95 sadrži sledeće komponcnte:

• Mikroproccsor MC 6809;

• Dva memorijska čipa (2x2KB)

• Dva serijska interfejsa

• Paralelni interfejs PIA

• Programabilni tajmer PTM

• Dekoder adresa

DEKODOVANJE ADRESA

Osmobitni mikroprocesori imaju 8-bitnu magistralu podataka i 16-bitnu adresnu magistralu. Širina adresne magistrale određuje vcličinu adresnog prostora. Adresni prostor 8-bitnih mikrprocesora zato iznosi 2**16= 64 KB. Adresni prostor se deli na blokove određene veličine koji se dodeljuju elementima u sistemu (memorijama, paralelnim i serijskim interfejsima, tajmerima i sl.). Ovako raspodeljen adresni prostor čini memorijsku mapu sistema. Međutim, da bi se postiglo da na određenu adresu (kombinacija 0 i 1 na adresnoj magistrali) odgovori tačno onaj uređaj kome je ta adresa  dodeljena, moraju se uvesti odgovarajuća logička kola koja će omogućiti dekodovanje adrese. Postoje tri tehnike dekodovanja adrese:

Parcijalno dekodovanje adresa - ovo je najjednostavnije i najjeftinije rcšenje jer se koriste samo neke adresne linije i mali broj logičkih kola. Nedostatak je što se u memorijskoj mapi blokovi nepotrebno ponavljaju, što je čitava memorijska mapa zauzeta i teško je naknadno proširiti sistem.

Potpuno dekodovanje adresa - koriste se sve adresne linije, a dekodovanje se realizuje pomoću složene mreže osnovnih logičkih kola.Moguće jc adresirati čitav adresni prostor od 64 KB.

Blokovsko dekodovanje adresa - ovaj metod ima karakteristike i parcijalnog i potpunog dekodovanja i predstavlja kompromis između njih. Za dekodovanjc se koristi posebna vrsta logičkih kola - dekoderi. Postoje specijalna dekoderska kola koja dele adresni prostor na četiri, osam i šesnaest blokova (74139, 74138, 74154).

Pri projektovanju sistema MOTO95 zadatak je bio da se koriste sledeće mikroračunarske komponente sa tačno određenim zadatim adresama:

• 2KB RAM startna adresa F000 

• 2KB ROM startna adresa F800 

• ACIA1 startna adresa C000

• PTM startna adresa C010

• ACIA2 startna adresa C020

• PIA startna adresa C030

 Tabela 1. Adrese periferija

Sl.1 Memorijska mapa sistema MOTO95

Sl.2 Realizovani dekoder za sistem MOTO95

Sl.3 Razvojni sistem MOTO95

Razvojni sistem MOTO95 predstavlja seminarski rad iz predmeta "MIKRORAČUNARSKI SISTEMI" i realizovan je u letnjem semestru 1995. godine. U realizaciji mikroračuanara MOTO 95 učestvovali su sledeći studenti:

Katarina Brkić, Darko Raubal, Sava Kojić, Predrag Gavrilović i Jelena Popović

Monitorski program koji je upisan u EPROM mikroračunarskog sistema MOTO95 napisao sam daleke 1985. godine. Monitorski program je bio razlog što je ovaj razvojni sistem je imao unapred predefinisane adrese. Monitorski program komunicira preko serijskog porta sa video terminalom.

Pri pisanju monitorskog programa koristio sam neke programske celine iz monitorskog programa za MC6800, a koji je objavljen u knjizi "MICROCOMPUTER DESIGN and CONSTRUCTION". Ovu knjigu je napisao Dr Alan Clements i koristim ovu priliku da se zahvalim gospodinu Clements-u na trudu i vremenu koje je utrošio na pisanju ove izvanredne knjige. Iako se procesor MC6809 više ne koristi ovu knjigu ću trajno čuvati u svojoj kućnoj biblioteci, jer je ona za mene bukvalno bila Biblija iz koje sam suštinski naučio sve o projektovanju mikroprocesorskih sistema.

 VEZE KA SRODNIM APLIKACIJAMA