ТРНАВЦИ - ЖУПА - ИСТОРИЈСКА ПРОШЛОСТ

ISTORIJSKA PROШLOST TRNAVACA

-БРДО ВАРИНА

На подручју села Трнаваца и његове ближе околине, човек је живео још у праисторији.Трагови присуства неолитског човека видљиви су на локалитету који се пружа на почетку брда Варина то јест Варинске косе, северно од Парчинске пољјане у рејону горњег дела Владичине баре.Топоним Варина вероватно је латинског порекла, јер реч ВАР на латинском значи креч, а Варина је пространа белобрежина.Фрагменти неолитске керамике и каменог оруђа могу се лако уочити у њивама на том терену.

Локалитет нажалост није још научно испитан а могло би се на основу узгредних налаза предпоставити, да насеље припада истој култури, као и велики неолитски локалитет у суседном Виткову.О витковачком локалитету се зна нешто више.Овај локалитет припада периоду млађе винчанске културе и насељавали су га први земљорадници.

Локалитет у Трнавцима на Варини има јужну експозицију, на тераси изнад Владичине баре.Оваква локација такође указује на неолитска станишта, која су често настајала, поред воде.Данас је Владичина бара депресија рудиментарни остатак језера или баре, већих размера у далекој прошлости.Таква околина, пружила је обиље хране а и одређену сигурност праисторијском ловцу и риболовцу, а на овом терену и - првом земљораднику.

У данашње време Варина је једно од најпознатијих локалитета у Жупи познатих по квалитету грозђа, односно вина које се добија на овим просторима.

СТАРА ЦРКВА-ЦРКВИЦА У ВАРИНИ

На месту где је почетком двадесетог века изграђена мала црквица, која је посвећена и носи име "Огњене Марине", усред мале шумице од столетних храстова, на терену се виде остаци темеља неке велике и простране грађевине.Највероватније се ради о цркви која је ту раније постојала.По једном предању, ту цркву су подигли још у 12 веку студенички калуђери.Ту око цркве, простирали су се манастирски виногради.

Турци су 1413. године приликом продора у Србију, порушили манастир у Варини.Калуђери су спасили свете утвари и пренели их на другу страну реке и саградили црквицу, на месту где се данас налази Трнавачка црква.

Стара црква-црквица у Варини

Данашња црква у Варини

БРДО ЈЕЛЊАК

Влајна је брдо на домаку Доброљубаца и може се довести у везу са романизованим староседеоцима ових крајева:Трачанима, Илирима и Келтима.Познато је да да су стари Келти посебно обожавали Дијану (У народу и данас познату мајку Јану), богињу лова, којој је био посвећен јелен.Стога никако није случај да два велика брда на растојању од два километра носе назив - Јелењак.

У подножју брда Јелењак у Доброљупцима, налази се црква која је изграђена на темељима неке раније постојеће цркве.

Ту се и данас чува култ Светог Романа, романског светитеља, што свакакао није случајно

ТРНАВАЧКА ЧУКА

Трнавачка чука је највећи масив у Трнавцима.Врх Трнавачке чуке носи назив Дугин брег (555 м.).И овај топоним се може довести у везу са Римљанима.На латинском дуга се каже АРЦУС ПЛУВИУС, сто у преводу на наш језик значи кишни лук.

Дуга је код Римљана, међутим могла представљати и алу.Ала на латинском значи крило и "оно што испод крила носи плод", а у митовима увек доноси берићет. у Жупу из разних крајева, те је Жупа плодна и богата.

Масиви Трнавачке цуке и Јелењака утичу и условљавају, једну специфичност климе Трнаваца то јест "жупну климу".

ЦРКВА У ТРНАВЦИМА

После продора турака 1413. године у Србију, порушен је манастир у Варини.Калуђери су спасили свете утвари и пренели их на другу страну реке и саградили црквицу, на месту где се данас налази Трнавачка црква, што значи да данашња црква у Трнавцима датира још од 1413. године.Неколико година касније 1459. године коначно је Србија подлегла под вишевековно турско ропство.За народ овог краја та тешка времена била су и времена отпора и борбе за слобооду.

Крајем 18 века, игуман по имену Јосиф, подигао је нову цркву брвнару, на месту исте такве цркве у Трнавцима.Овај калуђер био је и први уцитељ у селу.У манастирском конаку који је био подигнут на месту данашњег Поповца, држао је наству манастирским ђацима.Једнога дана сеоски субаша Ибрахим-бег, одузме конак од игумана Јосифа и подиже хан у коме је седео заједно са својим заптијама.

Хан је био ограђен и утврђен палисадом, а место на коме се налазио, дуго се звало "Турска њива".Хан је био на имању браће Поповића.Игуман Јосиф се жалио кадији и муселиму, што је субашу Ибрахим-бега наљутило.Тада дође субаша и изшиба калуђера Јосифа и његове ђаке.Том приликом субаша Ибрахим је оскрнавио цркву, пуцајући из пиштоља на иконе и кубе.После тога је појахао коња окренувши се к репу.Коњ га је понео уз поток, Ибрахим-бег падне са коња и погине, а поток у коме је погинуо још и данас се зове "Браинац".

Године 1893, порушена је стара црква брвнара, а на њеном месту саграђена је данашња црква.

Крајем 20 века црква је у потпуности реновирана, како са спољне стране и кров, тако је и комплетна унутрашњост цркве потпуно обновљена и осликана новим фрескама.Главни донатор ове рестаурације је Милун Раденковић из Трнаваца.

Данас, једно од познатијих окупљана верника у цркви "Свети Марко" у Трнавцима је Бадњи дан 6 Јануара-Паљење Бадњака испред цркве.

ЗДРАВСТВЕНА АМБУЛАНТА

Здравствена амбуланта у Трнавцима је отворена 1928. године, заслугом Др.Добривоја Гер-Поповића.(Он је касније добио изборе у Трнавцима 1935. године и био народни посланик).Амбуланта је добијена на име ратне штете у првом светском рату.Направљена је од монтажних елемената.У свом саставу имала је и купатило, лекара и медицинску сестру.Прва медицинска сестра била је Филомена Ратник, која је овамо дошла из Словеније.Први трнавачки лекар био је Лука Сијић из Злегиња.За време другог светског рата Др. Божидар Радојичић рођен у Трнавцима, послао је свог колегу из Београда Др.Гаврила Чепинчића у Трнавце, где овај радио као лекар од 1941. до 1944. године кад одлази у партизане са јединицама Пека Дапцевића.

Амбуланта је била у функцији до 1980. године када је направљена већа и модернија амбуланта у центру села.

Те 1980. године када је нова здравствена амбуланта и званично отворена и пуштена у рад, ову прославу увеличала је и телевизијска емисија "Знање-имање" која је тада и снимана у Трнавцима.

Стара здравствена амбуланта Нови дом здравља

ОПШТИНА И СУД У ТРНАВЦИМА

После ослободилачких ратова 1876 и 1877-1878. читав овај крај па и село Трнавци почиње брже да се развија.Трнавци израстају у напредно село у коме је Општина и "Суд општине у Трнавцима", а основан је знатно раније, још 1832.године, одмах по ослобођењу Крушевачке нахије од Турака.У састав Трнавачке општине улазила су села:Трнавци, Парчин, Шљивово, Доброљупци, Новаци, Горње и Доње Злегиње.Суботица, Вражогрнци, Љубинци, Пањевац и Жилинци.Општина је постојала све до паљења општинске архиве од стране расинских партизана 1943.године.Последњи председник општине био је Драгић Поповић, а најпознатији и дугогодишњи председник од 1925. до 1943.године био је Гвозден Раденковић.

ОСНОВНА ШКОЛА У ТРНАВЦИМА

Село је поред Општине и суднице 1864,године добило плански подигнуту Основну школу, лепу и пространу зграду и првог учитеља Тому Илића родом из Осаонице код Трстеника.

Основна школа у Трнавцима је 1951. године прерасла у осмогодишњу народну школу, а 1. септембра 1956.године постаје шестогодишња основна школа, као матична школа за околна села.

Основна четвороразредна школа, постала је поново 1. септембра 1964.године као истурено одељење централне потпуне Основне школе у Горњем Злегињу.

Стара школска зграда иако лепа и заслужна за толике генерације овога краја, које су кроз њу пролазиле, морала је да због дотрајалости, после 116 година постојања, буде порушена.На њеном месту 1980.године никла је нова, модерна, савремена и лепа школска зграда, у то време једна од најлепших у Србији, коју су мештани овог села изградили у рекордном року за само неколико месеци.Те 1980. године када је нова школа и званично отворена и пуштена у рад, ову прославу увеличала је и телевизијска емисија "Знање-имање" која је тада и снимана у Трнавцима.

Стара основна школа у Трнавцима (1864-1980)

ВАРОШ ТРНАВЦИ

Центар села је ушорен, делује као чаршијица.Резултат тога је настојања мештана села Трнаваца да овом селу стекну статус вароши, што су чинили представкама у Књажевини Србији још 1879.године, а 1896.године, донели и урбанистички план за развој вароши Трнавци.Том приликом је одлучено у општини Трнавци да се чаршија формира од цркве и школе на јужној страни па према северу све до Трнавачке реке, а лево и десно од тога правца по 50 метара.

Несумњиво, овој одлуци Општине трнавачке из 1896,године потребно је приписати у заслугу, данасњи изглед центра села Трнаваци који својим редом, Ширином главне саобраћајнице, објектима од јавног значаја, занатским радњама и кафанама, те школом и црквом, затим лепим примерцима стамбене архитектуре у националном стилу, као и оним који су праћени по узору на градску архитектуру, дају селу потпуно специфичан изглед, изглед једне мирне, допадљиве, на први поглед пријатне варошице.

Интересантно је, да је село Трнавци добило директну аутобуску везу са Београдом још 1957.године, знатно раније него Александровац.

ТРНАВАЧКА РЕКА

Топографска површина атара села Трнавца испресецана је главним речним током Трнавачке реке и њеним притокама у виду потока.Ова река се карактерише по томе што поседује више назива у зависности кроз које пролази.У свом горњем току извире у селу Вратари па се назива Вратарица.Даље протиче кроз село Лесеновци где носи назив Лесеновачка река.Кроз Трнавце тече под називом Трнавачка река и задржава га све до спајања са Новачком реком у новачком пољу, градећи Велику реку.Кад Велика река, ниже у Ступљанском пољу, прими са леве стране Малу реку, образује се река Пепељуша, која се под тим именом улива у Западну Мораву.

Трнавачка река, текући преко површине атара села Трнаваца прима неколико притока у виду потока.То су релативно мали водени токови са периодском водом.Преко лета, када су суше, потоци пресахну, а преко зимске половине године, потоци су бујичног карактера нарочито кад долазе са стрмих нагиба Трнавачке чуке.Једина лева притока Трнавачке реке у тој зони је Варински поток.Карактерише се вијугавим током јер протиче преко аливијалне равни правећи многобројне меандре, усецајући се у мекане седименте на бочним странама.

Трнавачка река пробијајући се са југозапада од села Доброљубаца, кроз масив Трнавачке чуке и Јелењак, гради композитну клисуру дужине око 3 километра.У данашње време у поменутом делу клисуре планира се изградња бране и вештачког језера, које би имало за циљ наводњавање, спортски риболов и рекреација.

Трнавачка река за Жупске услове је богата водом и представља водом најбогатији ток у доњој Жупи.Има рибе, а највише су заступљене: кркуша, вретенарка и клен.

Уређује:

Душан Станић