ТРНАВЦИ - БАДЊИ ДАН У ТРНАВЦИМА 2010
Трнавачки бадњачари
Традиционално, као и сваке године и ове године Трнавчани су организовано кренули да одсеку бадњаке и свечано дочекају и прославе Божић.
Једно од најпосећенијих места за сечење бадњака је оближње брдо "Трнавачка чука".Опет је то био скуп младих и старих бадњачара на чуки да уз весеље и пуцњаву обележе сечење бадњака и долазак Божића.
После ове свечаности и одношења бадњака кућама, следи одлазак у Трнавачку цркву "Свети Марко" на свечано освећење и паљење бадњака испред цркве које је традиционално сваке године у 17. сати.Ова свечаност у самој цркви, као и паљење бадњака испред цркве и на крају послужење у црквеној кући траје од једног сата, до сат и по, одакле сви одлазе својим кућама на уношење бадњака у своју кућу и прославу Божића.
Сечење бадњака
Изношење бадњака
Значење бадњака Код Срба је истрајала дубока повезаност са природом. Култ дрвета и биљака једини је од старих култова са којима се православна црква брзо и безусловно помирила, тако да он данас у њој има нарочито место и симболику.
У српској религији нарочито су значајни босиљак, маслина и бадњак (храст). Посебно место у култу демона имао је култ храстовог дрвета. Његов је нарочити значај у бадњиданском култу, као и у култу огњишта и огња. Свечано ложење бадњака – младог храстовог дрвета, тумачи се као замена за Младог бога, бога Сунца. Храст је свето стабло коме су дате повластице врховног небеског божанства. Сматра се да је храст у старој религији познато дрво бога громовника па и не чуди што је то дрво узимано као најпримитивнији храм јер у њему "божанство станује". Због тога се верује да не ваља сећи храст, пети се на њега нити горети његове гране, јер ће онај ко то уради умрети, зато што је храст светиња и не треба је уништавати.
У српском православљу је обичај да на Бадњи дан, бадњак (храст) сече, рано ујутру, домаћин куће. Када дође испред изабраног дрвета он се окрене ка истоку, прекрсти, помоли Богу, па онда га сече. Бадњак се обично сече уз речи: "У име Бога и за срећу дома." Дочекивање, полагање и частвовање бадњака су такође свечани делови обреда, јер се и даље верује у његове исцељивачке моћи. Бадњак се у кућу уноси увече и домаћин га уноси са рукавицама на рукама. Он се мора сваке године обновити, као што то и сунце учини и према томе бадњакова "сила" траје само годину дана.
Бадњак се доводи у везу са веровањем о сунцу, мада је божанство своје врсте које се спаљује да би опет оживело. На бадње вече се окупљају и домаћи покојници, и због тога се и сам бадњак доводи у везу са култом покојника. Бадњи дан је остао изван црквене контроле те свештеник не врши код парохијана никакав обред на Бадњи дан.
Сечење бадњака, видео - Погледај
Уређује: Душан Станић