ТРНАВЦИ - СЕЛО У ЖУПИ АЛЕКСАНДРОВАЧКОЈ
Село Трнавци налази се на крајњем ободу доње Жупе или виноградарске Жупе.Село је лоцирано на благо нагнутој страни северне експозиције брдовитог масива-Трнавачке чуке.Од главне комуникације пута Александровац-Крушевац удаљено је 5 километара. Центар села је оформљен на 285 метара надморске висине код данашњег дома културе.
Центар села је ушорен и делује као чаршијица.Резултат таквог изгледа села је настојање мештана Трнаваца да овом селу стекну статус варошице, што су учинили представкама у Књажевини Србији још 1879. године, а 1896.
године, донели и урбанистички план за развој варошице Трнавци. Интересантно је да је село Трнавци добило директну аутобуску везу са Београдом још 1957.године, знатно раније него Александровац. Површина атара села Трнавци износи 8,55 км2,тако да је просечна густина насељености 89 становника по квадратном километру. У селу постоје засеоци као например:Катићи,Брђани Буџак, Пљаштак и Савковићи.Куће су лоциране кроз центар села, дуж дуге сеоске комуникације према Трнавачкој чуки и уз Трнавачку реку. У геолошком смислу атар села Трнавци има врло разнолик састав.Представљен је котлином која је аливијална раван Трнавачке реке и косом која се завршава масивом Трнавачке чуке (600 метара надморска висина).Масив Трнавачке чуке изграђен је у основи од кристалних шкриљаца, гнајса и флисних песчара, а дно од глине лапорца и песка. Клима Жупе се према факторима који је чине, може поделити на климу донње Жупе, која има умерено-континентално поднебље са елементима субумерене и микротермалне климе и климу горње Жупе,која припада умерено-континенталној, која је нешто измењена због близине оближњих планинских масива: Копаоника, Жељина и Гоча, на којима она прелази у планинску климу. Трнавци се налази у доњој Жупи на јужном ободу брдовитог венца који одваја Жупу од долине Расине у њеном средњем и доњем току.Масиви Трнавачке чуке и Јелењака утичу и условљавају, једну специфичност климе поменуте територије.У народу је позната као "жупна клима", која влада у котлини, а карактерише се дугим и топлим летима са благим прелазом у дугу и топлу јесен и зимом која је нешто блаза од зима суседних котлинских места, на пример Крушевачке котлине.Овде је уочен један климатски феномен познат под називом "бела мрља", одсуство магле и углавном перманентно ведро небо над Жупом, што је још само карактеристика Сувог Рудишта на Копаонику и Вогела у Словенији.Та околност да је у Жупи врло мало магле определила је планере да у долини Трнавачке реке запланирају писту будућег аеродрома "Копаоник".Овај подухват још није реализован (1980год.).
ОСНОВНА ШКОЛА У ТРНАВЦИМА
Једна од најстаријих школа у Жупи, саграђена је у Трнавцима 1864 године.Радила је пуних 116 година, где је тада 1980 године, срушена и на истом месту изграђена нова основна школа.
Од 1876. до 1878. године, школа је била претворена у војну болницу, где су лечени рањеници Козничког батаљона који су се борили против Турака на Јанковој Клисури, Самокову, Куршумлији и другим местима Жупе и Топлице, Сибници, Д. Џепници, Цуцалама и другим местима Топлице.После битака на поменутим ратиштима и после ослобођења Жупе, ова школа је наставила са радом све до данашњих дана.
Основна школа у Трнавцима је 1951. године прерасла у осмогодишњу школу, а 1. септембра 1956. године постаје шестогодисња основна школа, као матична школа за села Љубинце,Шљивово,Доброљупце и Пањевац.
Основна четвороразредна школа, постала је поново 1. септембра 1964.године као истурено одељење централне основне школе у Доњем Злегињу.Стара школска зграда иако лепа и музејски заслужна за толике генерације овога краја, које су кроз њу пролазиле, морала је због своје дотрајалости, после 116 година постојања, да буде порушена.
На њеном месту никла је нова модерна, савремена и лепа школска зграда (1980.год.), коју су мештани овог села изградили у рекордном року за само неколико месеци.
О цркви
Црква у Трнавцима сазидана је, по предању, у доба Немањића а на њеним темељима крајем 18. века скромна црква – брвнара, која је служила до 1862.године. Подигао ју је крајем 18. века неки игуман Јосиф. Игуман Јосиф био је и први учитељ у селу. До цркве се налазио и црквени конак у коме је учио манастирске ђаке псалтиру, часловацу и другим књигама. То место се данас зове „Поповац“.
Једнога дана дође код цркве сеоски субаша Ибрахим – бег и одузе конак од игумана Јосифа и на том месту подиже хан у коме је седео са заптијама. Хан огради палисадом и дуго се то место звало „турска њива“. То је било на имању браће Поповић. Игуман Јосиф је протествовао, и жалио се кадији и муселиму. То је субашу Ибрахим – бега наљутило и једнога дана дође код цркве те ишиба игумана и његове ђаке. Субаша Ибрахим – бег оскрнавио је тада цркву, пуцао је у иконе, појахао коња окренувши се репу а коњ се уплаши и у трку појури уз поток где овај паде и погибе, а поток где је погинуо народ прозва „Ибрахимовац“ данас Брајинац. Игуман – учитељ Јосиф, подигао је, на месту где је данас школско здање у Трнавцима, нов конак и продужио и даље да учи ђаке.
Ово је прича учитеља Лазара, летописца злегињске школе, међутим, да ли је била икаква црква – брвнара крајем 18. века не може се са сигурношћу тврдити. Оно што је сигурно то је да је данашња црква у Трнавцима направљена 1862.године, што потврђује једно писмо упућено начелнику Козничког среза. Други важан податак који говори да је те године саграђена црква у Трнавцима је књига „Српска Православна Црква у Краљевини Србији“, од 1895. године, где се наводи 1862.година као година изградње цркве у Трнавцима.
Препис: Начелнику Среза Козничког
"Обштина ова на одобрењу власти духовне начинила е цркву у Трнавцима коим сада принадлежи 18 села околни овај цркви. Народ доста труда и трошка поднио, и нешто прилозима, и потрошена е доста обштинска каса док е црква начињена, и све потребе у цркви набавила. Сада пак када е црква у добро стање доведена и са свим потребама снабдевена народ сваког празника цркви овој мложеством долази, у тој надежди да се пречествује, и друге нуждне потребе христианске дужности извршује, па када свештеника нема код цркве ради извршења свештенобдуствија са тугом враћа се кући, и губи надежду према овој цркви, што у њој није свршио онај задатак христианске дужности.
Народу е жао и тешко што е оволико труда и трошкова поднио, а никакове ползе од ове цркве нема, тражи да се свештеник овој цркви одреди, који ће сваког празника у тој бити и дућности своје и народне извршавати, да неби народ према овој цркви оладнио веома и надежду изгувио, и о власти посумњао, што му е одобрила те се трудио и у залудно трошио а свештеника не одређује. Вама ово достављамо и покорно молимо, да код више власти, од старне народа да се светеник овој цркви што пре одреди, како би се мој народ задовољио и сумња она коју сада сваки у себе носи отклонила. христианске дужности.
ДАНАШЊА ЦРКВА У ТРНАВЦИМА
После продора турака 1413. године у Србију, порушен је манастир у Варини.Калуђери су спасили свете утвари и пренели их на другу страну реке и саградили црквицу, на месту где се данас налази Трнавачка црква, што значи да данашња црква у Трнавцима датира још од 1413. године.Неколико година касније 1459. године коначно је Србија подлегла под вишевековно турско ропство.За народ овог краја та тешка времена била су и времена отпора и борбе за слобооду.
Крајем 18 века, игуман по имену Јосиф, подигао је нову цркву брвнару, на месту исте такве цркве у Трнавцима.Овај калуђер био је и први уцитељ у селу.У манастирском конаку који је био подигнут на месту данашњег Поповца, држао је наству манастирским ђацима.Једнога дана сеоски субаша Ибрахим-бег, одузме конак од игумана Јосифа и подиже хан у коме је седео заједно са својим заптијама.
Хан је био ограђен и утврђен палисадом, а место на коме се налазио, дуго се звало "Турска њива".Хан је био на имању браће Поповића.Игуман Јосиф се жалио кадији и муселиму, што је субашу Ибрахим-бега наљутило.Тада дође субаша и изшиба калуђера Јосифа и његове ђаке.Том приликом субаша Ибрахим је оскрнавио цркву, пуцајући из пиштоља на иконе и кубе.После тога је појахао коња окренувши се к репу.Коњ га је понео уз поток, Ибрахим-бег падне са коња и погине, а поток у коме је погинуо још и данас се зове "Браинац".
Године 1893, порушена је стара црква брвнара, а на њеном месту саграђена је данашња црква.
Крајем 20 века црква је у потпуности реновирана, како са спољне стране и кров, тако је и комплетна унутрашњост цркве потпуно обновљена и осликана новим фрескама.Главни донатор ове рестаурације је Милун Раденковић из Трнаваца.
Данас, једно од познатијих окупљана верника у цркви "Свети Марко" у Трнавцима је Бадњи дан 6 Јануара-Паљење Бадњака испред цркве.
У данашње време црквеној општини Трнавачкој односно парохији припадају:Трнавци,Вражогрнци,Суботица, Љубинци,Парчин,Шљивово,Доброљупци, Пањевац и Жилинци.
Данашња Црква Св. Апостола Марка
Трнавци
Црква Огњене Марине у Варини-
Трнавци
ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО
Жупа представља традиционални предео српског виноградарства и винарства. У писаним изворима, Жупа као виноградарска област први пут се помиње у Студеничкој повељи са краја XII века, када је велики жупан Стефан Немања манастиру Студеница поклонио виноградарска села у Жупи.
Погодност педолошких, геолошких и климатских услова за узгој винове лозе у Жупи најбоље је истакнута 1904. године, када ју је француски конзул Деко назвао српском Шампањом, иако многи сматрају да су климатске карактеристике Жупе много сличније онима у Бордоу.
У виноградима Жупе доминирале су традиционалне, одомаћене сорте прокупац и тамјаника, а у новим засадима све чешће се срећу мерло и каберне совињон. Организованом производњом вина, осим гиганта „Вино Жупе“, бави се још педесетак произвођача.
На брежуљцима и осунчаним косама атара села Трнавци, у срцу родне Жупе, блистају виногради честитих српских домаћина, гајени уз много љубави и пажње.Зато су Жупска вина,која су заједно створили људи и природа јединствена.Тамо настају врхунска вина.
Легенда Српског винарства, Др.Ђорђе Раденковић (1907-1976) , рођен је у Трнавцима, и био је први Србин који је студирао, између два рата, на Високој школи винарства у Бордоу, најугледнијој у тој области. Потом је докторирао на Правно-економском факултету у Сорбони где је стекао и докторску титулу. Говорио је седам језика. Изврсно свирао виолину. У лову сагледавао јединство природе и човека.
Након Другог светског рата када није био у могућности да се бави сопственом производњом, Ђорђе је био један од главних сарадника националних винских кућа Навип из Београда и Рубин из Крушевца, а заслужан је и за стварање вињака, једног од главних алкохолних брендова Србије.
***************************************************************************************************************************************************************** ИСТОРИЈСКА ПРОШЛОСТ ТРНАВАЦА
БРДО ВАРИНА
На подручју села Трнаваца и његове ближе околине, човек је живео још у праисторији.Трагови присуства неолитског човека видљиви су на локалитету који се пружа на почетку брда Варина то јест Варинске косе, северно од Парчинске пољјане у рејону горњег дела Владичине баре.Топоним Варина вероватно је латинског порекла, јер реч ВАР на латинском значи креч, а Варина је пространа белобрежина.Фрагменти неолитске керамике и каменог оруђа могу се лако уочити у њивама на том терену.
Локалитет нажалост није још научно испитан а могло би се на основу узгредних налаза предпоставити, да насеље припада истој култури, као и велики неолитски локалитет у суседном Виткову.О витковачком локалитету се зна нешто више.Овај локалитет припада периоду млађе винчанске културе и насељавали су га први земљорадници.
Локалитет у Трнавцима на Варини има јужну експозицију, на тераси изнад Владичине баре.Оваква локација такође указује на неолитска станишта, која су често настајала, поред воде.Данас је Владичина бара депресија рудиментарни остатак језера или баре, већих размера у далекој прошлости.Таква околина, пружила је обиље хране а и одређену сигурност праисторијском ловцу и риболовцу, а на овом терену и - првом земљораднику.
У данашње време Варина је једно од најпознатијих локалитета у Жупи познатих по квалитету грожђа, односно вина које се добија на овим просторима.
СТАРА ЦРКВИЦА У ВАРИНИ
СТАРА ЦРКВА-ЦРКВИЦА У ВАРИНИ
На месту где је почетком двадесетог века изграђена мала црквица, која је посвећена и носи име "Огњене Марине", усред мале шумице од столетних храстова, на терену се виде остаци темеља неке велике и простране грађевине.Највероватније се ради о цркви која је ту раније постојала.По једном предању, ту цркву су подигли још у 12 веку студенички калуђери.Ту око цркве, простирали су се манастирски виногради.
Турци су 1413. године приликом продора у Србију, порушили манастир у Варини.Калуђери су спасили свете утвари и пренели их на другу страну реке и саградили црквицу, на месту где се данас налази Трнавачка црква.
Стара црквица у Варини постојала је све до 1984. године, где је на истом месту саграђена нова црква.
БРДО ЈЕЛЕЊАК
Влајна је брдо на домаку Доброљубаца и може се довести у везу са романизованим староседеоцима ових крајева:Трачанима, Илирима и Келтима.Познато је да да су стари Келти посебно обожавали Дијану (У народу и данас познату мајку Јану), богињу лова, којој је био посвећен јелен.Стога никако није случај да два велика брда на растојању од два километра носе назив - Јелењак.
У подножју брда Јелењак у Доброљупцима, налази се црква која је изграђена на темељима неке раније постојеће цркве.
Ту се и данас чува култ Светог Романа, романског светитеља, што свакакао није случајно
БРДО ТРНАВАЧКА ЧУКА
Трнавачка чука је највећи масив у Трнавцима.Врх Трнавачке чуке носи назив Дугин брег (555 м.).И овај топоним се може довести у везу са Римљанима.На латинском дуга се каже Arcus Pluvius, што у преводу на наш језик значи кишни лук.Дуга је код Римљана, међутим могла представљати и алу. Ала на латинском значи крило и "оно што испод крила носи плод", а у митовима увек доноси берићет. у Жупу из разних крајева, те је Жупа плодна и богата.
Масиви Трнавачке чуке и Јелењака утичу и условљавају, једну специфичност климе Трнаваца то јест "жупну климу".
ЗДРАВСТВЕНА АМБУЛАНТА И НОВИ ДОМ ЗДРАВЉА
Здравствена амбуланта у Трнавцима је отворена 1928. године, заслугом Др.Добривоја Гер-Поповића.(Он је касније добио изборе у Трнавцима 1935. године и био народни посланик).Амбуланта је добијена на име ратне штете у првом светском рату.Направљена је од монтажних елемената.У свом саставу имала је и купатило, лекара и медицинску сестру.Прва медицинска сестра била је Филомена Ратник, која је овамо дошла из Словеније.Први трнавачки лекар био је Лука Сијић из Злегиња.За време другог светског рата Др. Божидар Радојичић рођен у Трнавцима, послао је свог колегу из Београда Др.Гаврила Чепинчића у Трнавце, где овај радио као лекар од 1941. до 1944. године кад одлази у партизане са јединицама Пека Дапчевића.
Амбуланта је била у функцији до 1980. године када је направљена већа и модернија амбуланта у центру села.
Те 1980. године када је нова здравствена амбуланта и званично отворена и пуштена у рад, ову прославу увеличала је и телевизијска емисија "Знање-имање" која је тада и снимана у Трнавцима.
Нови дом здравља од 1980.године
Стара амбуланта 1928-1980
ВАРОШ ТРНАВЦИ
Центар села је ушорен, делује као чаршијица.Резултат тога је настојања мештана села Трнаваца да овом селу стекну статус вароши, што су чинили представкама у Књажевини Србији још 1879.године, а 1896.године, донели и урбанистички план за развој вароши Трнавци.Том приликом је одлучено у општини Трнавци да се чаршија формира од цркве и школе на јужној страни па према северу све до Трнавачке реке, а лево и десно од тога правца по 50 метара.
Несумњиво, овој одлуци Општине трнавачке из 1896,године потребно је приписати у заслугу, данасњи изглед центра села Трнаваци који својим редом, Ширином главне саобраћајнице, објектима од јавног значаја, занатским радњама и кафанама, те школом и црквом, затим лепим примерцима стамбене архитектуре у националном стилу, као и оним који су праћени по узору на градску архитектуру, дају селу потпуно специфичан изглед, изглед једне мирне, допадљиве, на први поглед пријатне варошице.
Интересантно је, да је село Трнавци добило директну аутобуску везу са Београдом још 1957.године, знатно раније него Александровац.
ОПШТИНА И СУД У ТРНАВЦИМА
После ослободилачких ратова 1876 и 1877-1878. читав овај крај па и село Трнавци почиње брже да се развија.Трнавци израстају у напредно село у коме је Општина и "Суд општине у Трнавцима", а основан је знатно раније, још 1832.године, одмах по ослобођењу Крушевачке нахије од Турака.У састав Трнавачке општине улазила су села:Трнавци, Парчин, Шљивово, Доброљупци, Новаци, Горње и Доње Злегиње.Суботица, Вражогрнци, Љубинци, Пањевац и Жилинци.Општина је постојала све до паљења општинске архиве од стране расинских партизана 1943.године.Последњи председник општине био је Драгић Поповић, а најпознатији и дугогодишњи председник од 1925. до 1943.године био је Гвозден Раденковић.
*********************************************************************
Уређује:
Душан Станић 2022