Т Р Н А В Ц И

О цркви

Црква у Трнавцима сазидана је, по предању, у доба Немањића а на њеним темељима крајем 18. века скромна црква – брвнара, која је служила до 1862.године. Подигао ју је крајем 18. века неки игуман Јосиф. Игуман Јосиф био је и први учитељ у селу. До цркве се налазио и црквени конак у коме је учио манастирске ђаке псалтиру, часловацу и другим књигама. То место се данас зове „Поповац“.

Једнога дана дође код цркве сеоски субаша Ибрахим – бег и одузе конак од игумана Јосифа и на том месту подиже хан у коме је седео са заптијама. Хан огради палисадом и дуго се то место звало „турска њива“. То је било на имању браће Поповић. Игуман Јосиф је протествовао, и жалио се кадији и муселиму. То је субашу Ибрахим – бега наљутило и једнога дана дође код цркве те ишиба игумана и његове ђаке. Субаша Ибрахим – бег оскрнавио је тада цркву, пуцао је у иконе, појахао коња окренувши се репу а коњ се уплаши и у трку појури уз поток где овај паде и погибе, а поток где је погинуо народ прозва „Ибрахимовац“ данас Брајинац. Игуман – учитељ Јосиф, подигао је, на месту где је данас школско здање у Трнавцима, нов конак и продужио и даље да учи ђаке.

Ово је прича учитеља Лазара, летописца злегињске школе, међутим, да ли је била икаква црква – брвнара крајем 18. века не може се са сигурношћу тврдити. Оно што је сигурно то је да је данашња црква у Трнавцима направљена 1862.године, што потврђује једно писмо упућено начелнику Козничког среза. Други важан податак који говори да је те године саграђена црква у Трнавцима је књига „Српска Православна Црква у Краљевини Србији“, од 1895. године, где се наводи 1862.година као година изградње цркве у Трнавцима.

Препис: Начелнику Среза Козничког

"Обштина  ова на одобрењу власти духовне начинила е цркву у Трнавцима коим сада принадлежи 18 села околни овај цркви. Народ доста труда и трошка поднио, и нешто прилозима, и потрошена е доста обштинска каса док е црква начињена, и све потребе у цркви набавила. Сада пак када е црква у добро стање доведена и са свим потребама снабдевена народ сваког празника цркви овој мложеством долази, у тој надежди да се пречествује, и друге нуждне потребе христианске дужности извршује, па када свештеника нема код цркве ради извршења свештенобдуствија са тугом враћа се кући, и губи надежду према овој цркви, што у њој није свршио онај задатак христианске дужности.

Народу е жао и тешко што е оволико труда и трошкова поднио, а никакове ползе од ове цркве нема, тражи да се свештеник овој цркви одреди, који ће сваког празника у тој бити и дућности своје и народне извршавати, да неби народ према овој цркви оладнио веома и надежду изгувио, и о власти посумњао, што му е одобрила те се трудио и у залудно трошио а свештеника не одређује. Вама ово достављамо и покорно молимо, да код више власти, од старне народа да се светеник овој цркви што пре одреди, како би се мој народ задовољио и сумња она коју сада сваки у себе носи отклонила. христианске дужности.

  ДАНАШЊА ЦРКВА У ТРНАВЦИМА 

После продора турака 1413. године у Србију, порушен је манастир у Варини.Калуђери су спасили свете утвари и пренели их на другу страну реке и саградили црквицу, на месту где се данас налази Трнавачка црква, што значи да данашња црква у Трнавцима датира још од 1413. године.Неколико година касније 1459. године коначно је Србија подлегла под вишевековно турско ропство.За народ овог краја та тешка времена била су и времена отпора и борбе за слобооду.

    Крајем 18 века, игуман по имену Јосиф, подигао је нову цркву брвнару, на месту исте такве цркве у Трнавцима.Овај калуђер био је и први уцитељ у селу.У манастирском конаку који је био подигнут на месту данашњег Поповца, држао је наству манастирским ђацима.Једнога дана сеоски субаша Ибрахим-бег, одузме конак од игумана Јосифа и подиже хан у коме је седео заједно са  својим заптијама.

Хан је био ограђен и утврђен палисадом, а место на коме се налазио, дуго се звало "Турска њива".Хан је био на имању браће Поповића.Игуман Јосиф се жалио кадији и муселиму, што је субашу Ибрахим-бега наљутило.Тада дође субаша и изшиба калуђера Јосифа и његове ђаке.Том приликом субаша Ибрахим је оскрнавио цркву, пуцајући из пиштоља на иконе и кубе.После тога је појахао коња окренувши се к репу.Коњ га је понео уз поток, Ибрахим-бег падне са коња и погине, а поток у коме је погинуо још и данас се зове "Браинац".

   Године 1893, порушена је стара црква брвнара, а на њеном месту саграђена је данашња црква.

   Крајем 20 века црква је у потпуности реновирана, како са спољне стране и кров, тако је и комплетна унутрашњост цркве потпуно обновљена и осликана новим фрескама.Главни донатор ове рестаурације је Милун Раденковић из Трнаваца.

Данас, једно од познатијих окупљана верника у цркви "Свети Марко" у Трнавцима је Бадњи дан 6 Јануара-Паљење Бадњака испред цркве.

У данашње време црквеној општини Трнавачкој односно парохији припадају:Трнавци,Вражогрнци,Суботица, Љубинци,Парчин,Шљивово,Доброљупци, Пањевац и Жилинци.