Мотивација

Наставница информатике треба да зна..

- по мишљењу колега и колегиница: све што је везано за нове технологије - руковање рачунаром, пројектором, ЛЦД телевизором и видеом - свим  могућим техничким прикључцима, разгласом у школи, видео надзором.. као и свиме што се може подвести под реч "интернет" ("ти знаш где се то тамо може пронаћи")..

- по мишљењу својих ученика: све о хаковању, игрицама, увећању брзине протока ("наставнице, зашто ми кочи овај компјутер?"), о мобилним телефонима, бит-торентима и филмовима...

- по мишљењу своје деце: да организује своје време за рачунаром тако да рачунар буде слободан када су они код куће, да своја документа склони од нехотичног брисања с њихове стране, да спреми јело које се може грицкати поред рачунара и да део мултитаскинга када су сви код куће буде и музика која свима одговара уз рачунар

- по мишљењу родитеља својих ученика: да се побрине за безбедност њихове деце на интернету, да прати њихова кретања на фејсбуку, евентуалне несугласице или- недајбоже - свађе и вређања до којих долази свесно или несвесно али не кривицом њиховог детета.. и да одхакује профил.

- У свом сталном доживотном усавршавању долазим до сазнања да -пропорционално- знам све мање а учим све више. Да ли је то сврха наше струке? У најбољој намери да својим знањем допринесем како ученицима тако и колективу своје школе схватам да се остварење мојих циљева може описати у две речи: Imposssible Mission. 

- Али ипак... Изазов и остварење циљева су саме по себи мотивација... 

- ... А када вам се јави ученик после две-три године и каже вам "Наставнице, хвала вам за све што сте ме научили јер сам сада најбољи у разреду ..."  или неко од њих крене вашим стопама и постане врсан стручњак у једној области, са знањем које је превазишло ваше оквире -  тада нам је, благо речено, "пуно срце".