Profil vozača

• Podeljena pažnja i vožnja. Podeljena pažnja je sposobnost da održavamo pažnju na dva ili više stimulusa istovremeno. Kada na primer želimo da preteknemo vozilo i iznenada primetimo znak za naše isključenje sa auto-puta.

• Ako ne znamo da podelimo pažnju istovremeno na preticanje i na saobraćajni znak, propustili smo bitan podatak i postoji rizik za nesreću. Za vožnju je potrebna vrlo dobra i razvijena pažnja.

• Fokusiranje pažnje i vožnja. Fokusiranje pažnje je sposobnost da fokusiramo našu pažnju na ciljni stimulus, na koliko god vremena bude bilo potrebno.

• Svako putovanje zahteva od nas da budemo pažljivi na putu, da pazimo na znakove i druga vozila, da pratimo brzinu, da vodimo računa o gorivu.

• Ukoliko smo rasejani dok vozimo to može imati vrlo ozbiljne posledice, tako da je bitno da budemo fokusirani kako bismo izbegli rizične situacije.

• Radna memorija se može definisati kao niz procesa koji nam omogućavaju da upamtimo i da manipulišemo informacijama kako bismo obavljali složene kognitivne zadatke, kao što su razumevanje jezika, čitanje, matematičke operacije, učenje ili rasuđivanje.

• Radna memorija je ključna tokom vožnje, jer nam je potrebna da bismo obradili različite informacije tokom vožnje, a takođe je bitna i za sigurnost.

• Brzina reakcije i vožnja. Brzina reakcije je sposobnost da primimo i obradimo jednostavan stimulus, kao i da na njega odgovorimo, kao na primer kada brzo i tačno odgovorimo na neko pitanje.

• Ako na primer vozimo auto i odjednom se pojavi pešak na putu, vreme koje prođe od trenutka kada uočimo pešaka do trenutka kada odlučimo da moramo da nagazimo na kočnicu, je brzina reakcije.

• Ova kognitivna veština može sprečiti saobraćajnu nezgodu.

• Procenjivanje i vožnja. Procenjivanje je sposobnost da procenimo i da damo odgovor na neku situaciju. Kada želimo da preteknemo neko vozilo, moramo da procenimo brzinu ostalih vozila.

• Sposobnost da procenimo je vrlo važna za donošenje odluka u vožnji.

Pitanja o sledećoj igri uma:

• Zamislite, od sutra više neće biti saobraćajnih propisa!

• Kako biste stigli do škole, grada, do svojih prijatelja?

• Da li je saobraćaj moguć bez pravila?

• Po vašem mišljenju, sa kojim se pravilima ne može odustati?

• Da li se to odnosi samo na drumski saobraćaj?

• Možete li da se setite drugih primera gde ne želite da se odreknete pravila?

• Percepcija okoline je sposobnost koja nam omogućava da ostvarimo vezu sa okolinom i da se u nju uklopimo. Analiza neuropsiholoških testova pokazuje da su vizuelno-prostorne veštine vrlo važne za dobru vožnju.

• Vizuelno skeniranje i vožnja. Vizuelno skeniranje je sposobnost da aktivno i uspešno pretražimo stimuluse oko nas. Kada vozimo, mi ne skidamo pogled sa puta.

• Tada mi skeniramo okolinu svojim pogledom i možemo da uočimo druga vozila, saobraćajne znakove ili rupe na putu. Zbog lošeg vizuelnog skeniranja može nam se desiti da ne vidimo vozilo na putu kada želimo da izvršimo preticanje i zbog toga može doći do saobraćajne nesreće.

• Širina vidnog polja i vožnja. Širina vidnog polja je deo prostora u kom naš vidni sistem može da uoči prisustvo stimulusa. Kada vozimo, širina vidnog polja je izuzetno važna za izbegavanje rizičnih situacija.

• Kada želimo da preteknemo neko vozilo, moramo da pogledamo u retrovizore i saobraćajnu traku u koju želimo da se uključimo, a da i dalje vodimo računa o onome što se događa ispred nas.

• Zahvaljujući širini vidnog polja možemo da gledamo u retrovizore i da vodimo računa o putu ispred nas istovremeno.

• Planiranje je sposobnost koja nam omogućava da isplaniramo aktivnosti koje moramo da obavimo da bismo dostigli određeni cilj, kao i da bismo preusmerili kognitivne resurse na zadatak i utvrdili plan.

• Planiranje je vrlo važno, jer nam omogućava da predvidimo rizičnu situaciju i da isplaniramo akciju.

• Kognitivna fleksibilnost i vožnja. Kognitivna fleksibilnost je sposobnost da prilagodimo ponašanje novim, promenljivim i neočekivanim situacijama.

• Zamislimo da svakog dana idemo na posao istim putem, ali jednog dana se dogodila saobraćajna nesreća, tako da zbog gužve u saobraćaju, možemo da zakasnimo.

• Da ne bismo zakasnili, biramo da na posao idemo drugim putem kako bismo izbegli gužvu. Naš prvobitni plan je izmenila neočekivana situacija, ali zahvaljujući kognitivnoj fleksibilnosti možemo da smislimo drugo, alternativno rešenje.