Ovde je izloženo deset zlatnih pravila savremene ženske monopodije, to su ona pravila kojima se danas širom sveta rukovode sve moderne, emancipovane i uspešne žene bez noge. Prihvatanje 10 zlatnih pravila savremene ženske monopodije i život u skladu s njima jedini je način da žena koja ima samo jednu nogu bez frustracija bude ono što jeste i realizuje sav svoj potencijal. Put kojim vode ovih 10 zlatnih pravila je put uspeha, zadovoljstva, sreće i ispunjenja za svaku ženu bez noge. Ispravnost tog puta dokazana je kroz živote, sreću i uspeh hiljada jednonogih žena širom sveta koje su sledile ovih 10 zlatnih pravila savremene ženske monopodije. Njihova je osnovna poruka da kao što je normalno da žena ima dve noge, isto toliko je normalno i da ima samo jednu. Kad se svim srcem i iskreno prihvati da je sasvim normalno kad žena ima samo jednu nogu – ostalo dolazi samo po sebi.
10 zlatnih pravila savremene ženske monopodije
Žena kojoj je amputirana noga nije bez jedne noge nego sa jednom nogom – jednonoga žena.
Jednonoga žena uvek oseća sebe kao lepu, privlačnu i atraktivnu sa jednom nogom.
Jednonoga žena doživljava to što ima samo jednu nogu kao lični stil i naglašava ga.
Jednonoga žena nikada ne oseća potrebu da skriva svoju jednonogost.
Jednonoga žena radije koristi štake nego protezu.
Jednonoga žena shvata štake kao deo garderobe i usklađuje ih sa odećom.
Jednonoga žena protezu nosi samo onda kada joj je to praktičnije od štaka.
Jednonoga žena često nosi protezu bez kozmetičke obloge.
Jednonoga žena ne skriva patrljak amputirane noge (npr. na plaži)
Jednonoga žena je uvek negovana, doterana, šarmantna i samopouzdana.
Osnovna ideja ovih 10 pravila je potpuno prihvatanje same sebe koje posledično dovodi do potpunog prihvatanja od strane drugih. Njihova poruka je da jednonoga žena nije nekompletna zbog svoje jedne noge, nego je kompletna koliko i žene sa dve noge, samo je različita od njih. Prihvatiti u potpunosti ova pravila znači biti kompletna i neoštećena žena i sa samo jednom nogom.
To što jednonoge žene koriste npr. štake nije dokaz nekompletnosti, nego je to ona vrsta različitosti kakvu imaju ljudi koji nose naočare ili punije žene koje nose širu odeću. Ljudi ne žive "kao od majke rođeni" nego koriste bezbroj dodatnih pomagala, koja ne shvatamo kao izraz nedostatka nego stila: odeću, obuću, kišobrane... Štake su specifično dodatno pomagalo koje koriste jednonoge žene i ni po čemu se ne razlikuju od pobrojanih. Štake su deo specifičnosti i stila jednonogih žena kao što je uniforma deo specifičnosti i stila oficira.
Ono što treba shvatiti jeste da ova pravila nisu naredbodavnog karaktera. Ona ne propisuju ženi bez noge kako treba da živi i kako da se ponaša, nego sistematizuju ono što se u praksi pokazalo kao put uspeha žene koja ima samo jednu nogu. Npr. smisao pravila 5. koje kaže da "žena bez noge radije koristi štake nego protezu" nije u tome da "propiše" da žene bez noge treba da bace svoje proteze. Ono je rezultat iskustva koje pokazuje da, kad se oslobode stida zbog toga što nemaju nogu i želje da sakriju da su bez noge, većina jednonogih žena nalazi da su im štake praktičnije, bezbolnije, jeftinije i efikasnije pomagalo za kretanje u većini situacija.
Ako neka žena nalazi da joj proteza predstavlja udobnije i efikasnije sredstvo od štaka, od nje niko ne traži da se odrekne proteze. Ali kada žena trpi neudobnu protezu koja povređuje njen patrljak i izaziva bolove, samo zato što se stidi da je drugi vide sa jednom nogom i štakama, onda je ta žena na pogrešnom putu koji ne vodi uspehu, sreći, zadovoljstvu i prihvatanju sebe same. Onaj koji ne prihvata sebe može biti siguran da ga neće prihvatati ni drugi ljudi, ni žena bez noge neće biti prihvaćena sve dok ne bude u stanju da prihvati sebe samu kao jednonogu.