Odlučila je postati liječnica kada je njena dadilja umrla od raka. Najviše su je fascinirali neuroni, pa je na tome počela raditi uz pomoć Giuseppe Levi-a nakon završetka fakulteta. Kad su se našli usred vrlo važnog istraživanja, talijanski diktator donese zakon da Jevreji ne smiju raditi na univerzitetu, pa Rita pobjegne u Belgiju zajedno sa svojim profesorom koji je takođe bio Jevrej, ali Belgiju okupiraše nacisti, pa se Rita vrati u Italiju. Rita nije odustajala iako je bilo teško da kao Jevrej bude naučnica ito bez pristupa laboratoriju, ali nije odustajala, te je svoju spavaću sobu pretvorila u mali laboratorij. U svom laboratoriju bi secirala kokoši, te njihove ćelije proučavala pod mikroskopom. Kad su njen grad počeli bombardovati, ona ponovo pobjegne, te opet, i opet. Bježala je ali nikada nije prestala svoja istraživanja. Bila je treća iz svoje generacije na Medicinskom fakultetu koja je osvojila Nobelovu nagradu.