Рачунарски вирус

Вирус је програм или код који се сам репликује у другим датотекама с којима долази у контакт. Може се налазити и заразити било који програм, сектор за подизање рачунара, документ који подржава макронаредбе, тако да промени садржај те датотеке и у њу копира свој код.

Рачунарски вирус се обично састоји од два дела.

Први део је самокопирајући код који омогућава размножавање вируса.

Други део је корисна информација која може бити безопасна или опасна.

Понекад вирус захтева интеракцију човека да би се размножавао попут покретањa програма који садржи вирус или отварања неке заражене датотеке.

Рачунарски црв

Рачунарски црви су рачунарски програми који умножавају сами себе. При томе користе рачунарске мреже да би се копирали на друге рачунаре, често без утицаја човека. За разлику од вируса, својим деловањем не морају инфицирати друге програме. Могу стићи и као фајл у мејлу те им приступ рачунару омогућују пропусти у оперативним системима и апликацијама. Црви отежавају рад мреже, а могу оштетити податке и смањити сигурност рачунара.

Адвер, adware

Рекламни софтвер (енгл. adware) рачунарски је софтвер чија је намена да на рачунару приказује разне огласе и рекламе које воде на друге интернет сајтове, често без сагласности корисника.

Адвер може садржати и неке особине рачунарског шпијуна (спајвера), међутим за разлику од спајвера коме је основна намена шпијунирање корисника и сакупљање његових информација, адвер прати рад корисника искључиво у комерцијалне сврхе, на пример на основу садржаја који неки корисник тражи на интернету, избацује огласе који воде према сличном садржају који интересује корисника. Бесплатни програми попут фривера (енгл. freeware) често могу садржати и адвер, који се инсталира на рачунар без сагласности корисника.

Рачунарски шпијун

Шпијун (енгл. spyware) је широка категорија штетног софтвера са наменом да делимично пресреће или преузима контролу над рачунаром без знања или дозволе корисника. Иако сам назив сугерише да је реч о програмима који надгледају рад корисника, овај назив данас означава широку палету програма који искоришћавају кориснички рачунар за стицање користи за неку трећу особу.

Шпијун се разликује од вируса и од црва у томе што се обично не размножава. Као многи нови вируси, шпијун је створен да искоришћава заражене рачунаре ради комерцијалне добити. Типичне тактике су приказивање искачућих огласа, крађа личних података (укључујући и финансијске податке као што су бројеви кредитних картица и лозинке), праћење активности на интернету за маркетиншке сврхе или преусмеравање HTTP захтева на огласне странице. У неким случајевима, шпијун се користи за проверавање придржавања услова лиценце за коришћење програма.

Зараза се у највећем броју случајева догађа приликом отварања страница с нелегалним или порнографским садржајем.

Dialer

је злонамерни софтвер, чији је циљ прекидање постојеће везе са Интернетом у тренутку позивања, и уз помоћ модема бирање броја у некој далекој земљи како би остварили добит аутору кроз астрономске цeне позива. Ако се на испису вашег телефонског рачуна појаве чудни међународни бројеви, врло вероватно имате диалер на рачунару. Уклањањем диалера обично се баве алати за уклањање нежељених апликација. Диалери често додају нове, неочекиване уносе у поставкама Интернет везе. Преузимање ових малициозних програма је најчешће могуће посећивањем лажних страница или страница са порнографским садржајем.

Спам

је злоупотреба електронских система у сврху слања нежељених масовних порука без икаквог критеријума. Најчешћи облик спама јесте имејл спам, али се термин примењује и на сличне злоупотребе других медија, као што су чет спам, спамовање група Јузнета, спамовање путем веб претраживача, блог спам, вики спам, СМС спам, форум спам, факс спам, спам на друштвеним мрежама, телевизијски спам и спам путем мрежних места за дељење фајлова.

Безбројне поруке које неки корисници примају имејлом, а које рекламирају производе за које никада нису изразили интересовање, обавештавају о темама на које се нису претплатили, лажне приватне поруке које воде на странице порнографског садржаја, и сл., само су неки од облика спама.

Сајбер криминал

(engl. Cyber crime) представља облик криминалног понашања, код кога се коришћење компјутерске технологије и информационих система испољава као начин извршења кривичног дела, где се компјутер или рачунарска мрежа употребљавају као средство или циљ извршења. Компјутери и компјутерска технологија се могу злоупотребљавати на разне начине, а сам криминалитет који се реализује помоћу компјутера може имати облик било ког од традиционалних видова криминалитета, као сто су крађе, утаје, проневере, док се подаци који се неовлашћено прибављају злоупотребом информационих система могу на разне начине користити за стицање противправне користи.

Хакер

Хакер у рачунарству је особа која ствара изван стандардних техничких лимита, користећи сопствене вештине. Појавом кућних и личних рачунара, појам се све више везује за особе које модификују програме, нелегално улазе у туђе сигурносне и личне оперативне системе и користе туђе информације.

Уколико се баве легалним активностима, хакери могу допринети креативној употреби рачунара.

}Уколико се бави активностима које се састоје од нелегалног улаза у туђе системе, краковањем (разбијањем заштитног кода) и потоњом злоупотребом називају се кракери.

Етичко хаковање

Етички хакери (енгл. Ethical hacker) су експерти у области информационих технологија, који се баве испитивањем сигурности рачунарских система. Термин “етички хакери” описује хакере који покушавају да оштете, измене, прикрију, или на други начин учине неупотребљивим рачунарски програм, не би ли помогли власницима програма да постану свесни незаштићености својих података и сигурносних пропуста.

У настојању да реше проблем упадања у системе, правне установе су дошле до закључка да је најбоље претходно проверити опасност да се тако нешто деси, тако што ће ангажовати експерта из области рачунарства који ће то да уради за њих.

У току провере сигурности рачунарских система, етички хакери користе исте технике и методе као и потенцијални нападачи, али за разлику од њих не користе податке које приликом напада открију, већ процењују сигурност система и извештавају власника о откривеним пропустима. Етички хакери затим саветују власнике шта треба да промене да би систем био безбеднији.

Термин који се најчешће користи да опише етичког хакера јесте “white hat hacker” . Овај термин води порекло из вестерн филмова где “добри момци” носе беле шешире, а “лоши момци” црне. Још неки од назива за етичке хакере су: “penetration tester”, “red teams” и “tiger teams”.