Како сачувати здравље правилним радом за рачунаром

Иако на први поглед рад за рачунаром а посебно рад за рачунаром у канцеларији делује безазлено, постоје ствари које, уколико током дужег периода времена радимо неправилно, могу да изазову низ здравствених проблема. У том смислу, рад на рачунару је једна од активности коју треба озбиљно схватити.

Неопходно је поставити тело исправно, то значи да, пре свега, имате што је могуће бољу столицу која ће подупирати ваше тело на прави начин и сто за којим нећете морати да се сагињете или пропињете како бисте правилно седели.

Правилан положај тела

žПравилно седите - Правилно седење подразумева да вам леђа буду усправна, да је доњи део кичме подупрт доњим делом столице. Рамена би требало да су благо повијена у назад, али не спуштена нити подигнута јер се у том случају нагомилава напетност (у леђима и врату) која може да узрокује главобоље и болове у мишићима. Положај ногу би требало да подупире став вашег тела. То значи да би стопала требало да буду равно на поду или на неком подупирачу ако сте нижи и да са потколеницом, у седећем положају праве угао од 90 степени. Колена би требало да буду у слободном положају тј. није препоручљиво да имате нешто испод стола у шта бисте стално лупали ногама или што би вас спутавало у покретима.

Правилно држите руке

žПоложај руку треба да буде такав да не оптерећујете целокупно држање вашег тела. Руке треба да држите уз тело, лакат ослоњен на сто, а шаке треба да буду у висини са лактовима

Правилно куцајте

žПоложај шаке, као и свега осталог, треба да буде што природнији, она треба равно да стоји уз подлогу тј. тастатуру, са прстима благо савијеним. Сваку врсту кривљења шаке треба да избегнете јер оно оштећује зглобове, а та оштећења могу бити трајна. Када померате миша трудите се да то буде целом руком, а не само зглобом јер га тако, такође, кривите и оштећујете.

Правилан положај главе и врата

Правите честе паузе

žЧувајте вид - Још један од веома актуелних проблема које дуготрајан рад на рачунару може да узрокује је оштећење вида. Најчешче обољење које оштећен вид доводи у вези са компјутером је тзв. синдром компјутерског вида.

žОви симптоми обухватају замор очију, суве очи или пак претерано лучење суза, црвенило и осећај печења у очима, осетљивост на јаче осветљење, мутан вид на близину и далеко, као и успорено фокусирање, главобоље, преосетљивост на контактна сочива и поремећаје у перцепцији боја.

žАко на сваких пет или десет - петнаест - па чак и двадест минута одвојимо поглед од монитора на неколико секунди, значајно редукујемо штетни утицај.

Зависност од интернета

Као и већина предности цивилизације, и интернет има своју негативну страну. Експанзија друштвених мрежа, лака доступност информација, неограничена понуда он-лајн игрица, носе са собом опасност од појаве која се зове „интернет зависност“.

је психички поремећај, који се манифестује као опсесивна жеља да се проводи време на интернету. Особа проводи много времена у активностима везаним за садржаје на интернету, занемарује уобичајене активности попут дружења, пословних обавеза, учења, кућних послова итд, и има потешкоћа да прекине интернет активности, чак и кад сама препозна да је време за то.

Како препознати зависност?

1) Примећујете да на интернету проводите више времена него што сте планирали.

2) Не можете се 'скинути' с интернета иако сте свесни да је време за одлазак.

3) Радије проводите време на интернету него с пријатељима.

4) Иако сте свесни да морате обавити нешто друго, ипак се спајате на интернет.

5) Имали сте периода у животу када су због интернета трпели ваша школа, факултет или посао.

6) Нове познанике стичете искључиво преко интернета.

7) Интернет сте почели да третирате као место за опуштање и бег од 'стварних' проблема.

8) Губитак везе на интернет доводи вас на границу нервног слома.

9) Свет без интернета је досадан и празан за вас.

10) Током уобичајених обавеза размишљате само о интернету и које странице морате посетити.

žЗависност од технологије: Неумерено коришћење интернета трајно оштећује способност памћења

ž

žЗбог зависности од технологије и уређаја млади људи имају све више физичких, али и психичких проблема

Да ли бисте поверовали да више времена проводите на Фејсу, него за столом једући? Да, то је истина.

Američki biro za statističku obradu navodi da ljudi na dan provedu prosečno 19 minuta čitajući, 17 minuta vežbajući ili baveći se sportom, četiri minuta družeći se sa drugim ljudima.

Vreme provedeno na Fejsbuku tek je nešto manje od vremena utrošenog na prehranu koje iznosi 67 minuta na dan.