Zeleni kontroling

Šta je to Zeleni kontroling? 🍀🌳🌿

U društvu, ali posebno u kompanijama, koncept održivosti i društvene odgovornosti poslovanja (ESG) poslednjih godina postaje sve važniji. Tema održivosti menja tržište, a time i zahteve tržišta. Novi zahtevi tržišta mogu se ispuniti uz pomoć novih strategija i procesa. Za održivo korporativno upravljanje neophodno je da sve organizacione jedinice jedne kompanije budu integrisane u strategiju održivosti i društvene odgovornosti poslovanja. Tako je i sa organizacionom jedinicom kontroling.

Razumljivo je da održivost i kontroling nisu direktno povezani na prvi pogled. Kontroling se često posmatra kao alat za analizu i upravljanje orijentisan na brojeve, poznat po nadimku “Gospodar brojeva”, dok se održivost doživljava više kao mekaniji i nežniji instrument vođen komunikacijom. Međutim, zahtevi za održivošću i društvenom odgovornošću poslovanja rastu i time postaju deo osnovne delatnosti, što značajno doprinosi uspehu kompanije. Tako dolazimo do novog pojma u kontrolingu koji je nazvan Zeleni kontroling.☘️🌳🌿🌲

Zeleni kontroling može pomoći da se dokaže ekonomska efikasnost ekoloških strategija, da prati njihovo postizanje ciljeva i da uz pomoć „pravih“ ključnih indikatora omogući transparentan i objektivan pristup zelenim pitanjima kao što su: zelene investicije, razvoj zelenih proizvoda i otvaranje novih tržišta, poštovanje zakonskih obaveza i sl.🌲☘️🌱🌿

Kontroling igra centralnu ulogu kao poslovni partner. Podržava menadžment kao partnera u diskusiji i kritički preispituje pretpostavke o izvodljivosti i ekonomskoj održivosti mera. Pored toga, podržava definisanje godišnjih ciljeva u ekonomskom i ekološkom pogledu. Klasični procesi planiranja, budžetiranja, izveštavanja i dalje postoje u zelenom kontrolingu. Međutim, važno je omogućiti dalje korake procesa posebno za prikupljanje i obradu ekoloških i podataka o društvenoj odgovornosti. Postojeći instrumenati koji se koriste treba da budu dopunjeni odgovarajućim dimenzijama koji će omogućiti merljive indikatore za održivost i društvenu odgovornost poslovanja kompanije.

Obavezni sadržaj izveštaja o održivosti prema ESRS-u

Obavezne informacije

1. Informacije o upravljanju održivošću - na koji način je društvo pripremilo izveštaje o održivosti

2. Strategija i poslovni model - na koji je način izveštaj o održivosti povezan sa strategijom društva i finansijama

3. IRO (Imact, Risk, Opportunities) - opis procesa kojima se identifikuju uticaji, rizici,i prilike, kao i koji od njih su rezultat matrice dvostruke materijalnosti

4. Pokazatelji uspešnosti i kvantitativni ciljevi - mere, aktivnosti, politike i procedure kako sve ostvariti

Informacije - rezultat materijalnosti

1. Bazirane na tematskim standardima (Politike, Aktivnosti, Matrika, Ciljevi)

2. Ili objavama specifičnim za društvo (sve materijalne objave moraju biti potkrepljene sa data points

Struktura ESRS (European Sustainability Reporting Standards) izveštaja ima za cilj da obezbedi transparentan, tačan i uporediv pogled na uticaje, rizike i mogućnosti/prilike kompanije na životnu sredinu, društvo i upravljanje (ESG), što bi u prevodu značilo Ekološko društveno upravljanje. Razvijeni su od strane Evropske finansijske savetodavne grupe (EFRAG-European Financial Advisory Group), a odobreni od strane Evropske komisije i Evropske agencije za životnu sredinu.

Osnovni princip ESRS izveštavanja je matrica dvostruke materijalnosti, koja naglašava visok stepen međusobne povezanosti pitanja održivosti sa finansijskim učinkom i društvenim blagostanjem. Matrica dvostruke materijalnosti obavezuje kompanije da izveštavaju o uticajima svojih aktivnosti na ljude i životnu sredinu (perspektiva iznutra ka napolje) i o tome kako društvena i ekološka pitanja stvaraju finansijske rizike i prilike/mogućnosti za kompaniju (spolja ka unutra perspektiva). Ovaj holistički pristup procene materijalnosti pomaže kompanijama da identifikuju koje su teme održivosti najrelevantnije za njihovu organizaciju i zainteresovane strane, usmeravajući ih u određivanju prioriteta za obezbeđivanje i obelodanjivanje neophodnih podataka kao i alokaciju resursa.