Радови

Пројекти

Дигитални погон

Заједно с Биљаном Радовић, школским психологом, и с ученицима наше школе, већ две године уназад учествујем у пројекту који се бави развијањем дигиталне и информационе писмености младих. Мењају се локације, године, екипе ученика, али проблемско питање с којим крећем оба пута на камп остаје исто: Да ли је могућна транзиција аналогних људи у дигитални свет? Иако се у животу клоним дефиниција и етикетирања других, волим личне интерпретације своје улоге у датом окружењу. Припадам људима аналогне ере: homo sapiensi, загледани у себе (привид?), испуњени неверицом и зазором од инстант технологија. Једна од оних који не заборављају пуцкетање винила и грамофонске игле, и мирис контролног задатка пропуштеног кроз шапирограф, убеђених да је дигитални свет оличен у дуализму слободног напред и орвеловски назад, од којих она друга страна на тасу углавном превагне. Тик уз мене, постоји врли дигитални свет: homo globalicusi, загледани у све и свја (опет привид?), барјактари дигитализације, уверени да кроз дигитални свет крче свој пут напретка и развоја критичке мисли, не доживљавајући, притом, тај свет као предатора но као свет могућности, у којем бирамо да ли ћемо бити бистри кушаоци или они који ће бити кушани од бистријих. Тако ми је и деловао овај пројекат. Као пука поларизација, као нужно опредељивање за једну од понуђених страна. Ја, наравно, у оној првој категорији, а око мене стварни дигитални зналци. Неко је с правом рекао да је живот мешавина намере и случаја. Намера Биљина да ме, као искусни психолог, избаци из зоне комфора директно у ватру (баш као и ученике), и случај да су у обе године гости пројекта били они које ценим (не декларативно, но истински: Саша Радојевић, Милутин Петровић, Милан Влајчић...), учинили су да затаје страховања, ишчезну предрасуде и да пројекат и своју улогу у њему перципирам на прави начин. Баш као што је и насловљено: ДИГИТАЛНИ ПОГОН (именичка синтагма, где је дигитално атрибут, а погон главни члан синтагме, носилац значења и извориште идеје). Умни погон, физички погон ... сила која покреће. Требало је и овде, као и у свакој фабрици, засукати рукаве, покренути уређај у постројењу, и пустити идеје наших ученика (Иване, Дуње и Милоша или Давида и Миле), њихову креативност, знања, вештине...Требало је, као и ученици, ризиковати, склизнути у непознато, погрешити, исправљати - једном речју - учити, јер учење и рад на себи чине једину линију спајања и раздвајања путева истинског сазнања, било у аналогном, било у дигиталном свету. А учење увек бива награђено, као и у овом пројекту, са којег наше две ученице одлазе срећне, јер су њихови радови уврштени у десет најбољих ученичких кратких филмова.

umetnost.mp4

Уметност и дизајн

У оквиру овог изборног програма прваци су се определили за тему модула која се односи на уметничка дела као извор инспирације. Надахнути причом Издајничко срце Едгара Алана Поа покушали су да кроз визуелизацију мотива приче направе специфичну поставку у којој су могли да испоље своју креативност кроз израду костима, макета ентеријера и екстеријера, дизајнирања корица књиге, снимања трејлера са својом ауторском музиком, приказа одсечка приче техником стрипа и сл. Иако је та поставка њихов први рад у оквиру овог програма, њихове идеје, спремност за заједнички рад, енергија и даровитост, уливају наду да је ово само скромни почетак и да ће наредни пројекти бити још бољи.

Tolkvoanije 1.pdf

Толкованије

Матерњи језик је потка сваког друштва и зато је рад на његовом очувању неопходан. То очување не значи херметичност и изолованост језика у односу на друге језике који чине наше језичко окружење, већ подразумева развијање љубави према предачком изражају из којег се развио наш сопствени израз. Прихватити себе (па и у језичком смислу) јесте предуслов истинског прихватања и разумевања других. Значај језика увиделе су и ученице ОШ "Свети Сава", које су скоро две године истраживале и на терену прикупљале речи истиснуте из употребе, од архаизама до ретко рабљених локализама и регионализама. Језички јемци били су им пензионери, којима су спремале бусије код градских банкомата кад пристигну по аспру, која им, бар на трен, одагна сивило свакодневице, па орно приону на причу, или су зналачки нагнале сопствене бабе и деде да базају по прошлости, вавоље речи и вугле из сећања изразе који су уса(х)нули одавно. Све што је прикупљено, проверено је у језички меродавним изворима и објављено у форми ученичког речника. Тако су Дуња Грубор, Александра Ковачевић, Кристина Ивеља, Тијана Лајић, Тијана Николашевић, Зорана Радаковић и Јована Савић, уз моју малу помоћ и помоћ Драгана Прпе, школског психолога, довршиле свој истраживачки пројекат и крунисале га објављеном књигом. Има ли шта лепше?!

Page updated

Report abuse