не наступати пред децом из позиције свезнајућег приповедача; ослушкивати младост; не гушити бунтовност; подједнако прихватати и ћутологе и говорљиве, индивидуалце и оне који су најјачи кад су у групи; пропитивати и себе и ђаке (питања покрећу свет, а одговори се јављају као нужна последица, добра или лоша); дозволити и ђацима и себи право на грешку; учити ђаке и учити од њих; не пливати само у језичким и књижевним водама, већ урањати, кад год је то могућно, и у свет филма, сликарства и сам живот; не издизати се, али се и не додворавати; прихватити да не воле сви оно што предајеш и како предајеш; потрудити се да разумеш и да гледаш ствари и из њихове перспективе; мењати се ако постанеш свестан сопствених грешака и ако уочиш да стагнираш; никад не видети врхунског професора као свој одраз у огледалу...