Накнада штете

Материјалну и нематеријалну штету могу да причине пси, који се у судској пракси третирају као „опасна ствар“. Оштећени има право да захтева накнаду штете. Штета је умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла корист), као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха (нематеријална штета).

Уколико је пас ујео човека, оштећени мора одмах да потражи медицинску помоћ и након интервенције лекара да прибави и сачува сву медицинску документацију. Није битно да ли је помоћ указана у државној или приватној медицинској установи. Ако је пас направио штету на имовини оштећеног, потребно је да оштећени одмах обавести надлежну Полицијску станицу и надлежне службе зависно од штете, нпр. ако је пас усмртио стоку потребно је обавестити ветеринарску службу како би прегледала стоку и установила последице.

По питању одговорности за штету постоје два случаја. Уколико је у питању власнички пас одговоран је власник тог пса, а уколико је у питању невласнички пас (луталица) одговорна је локална самоуправа.

Накнаду штете оштећени може остварити мирним путем или судским путем. Када се ради о псима луталицама, локална самоуправа углавном има формирану комисију пред којом се може наплатити штета након потписивања вансудског поравнања. Међутим, те комисије обично нису надлежне за материјалну штету, а такође се и ретко састају па накнада штете мирним путем може да потраје скоро колико и судским путем.