Извештај о истраживању у пројекту ''Спорт у школе – Расти здраво'' за школску 2016/2017.

Посматрајући резултате истраживања уочава се да је примењени третман програмираног физичког вежбања у трајању од 45 минута два пута недељно позитивно утицао на повећање нивоа моторичке координације ученика. Резултати процене опште моторне координације указују да је на иницијалном тестирању 1 ученик (0,7%) имао тежак поремећај моторне координације, односно да је освојио мање од 56 бодова према КТК моторичком нормограму. На финалном тестирању ниједан ученик није имао тежак поремећај моторне координације. Тежи поремећај моторне координације на иницијалном тестирању имало је 13 ученика (8,6%), док је на финалном тестирању тај број опао на свега једног ученика (0,7%). Умерени поремећај моторике на иницијалном тестирању имало је 42 ученика (27,8%), док се на финалном тестирању тај број смањио на 23 ученика (15,2%). Посматрајући нормални ниво моторике уочавамо да је на оба мерења највећи број ученика класификован у ову групу, на иницијалном мерењу 90 ученика (59,6%), односно на финалном 96 (63,6%). Добар ниво моторике на иницијалном мерењу показало је 5 ученика (3,3%), док се тај број на финалном мерењу повећао на 30 ученика (19,9%). Када је реч о високом нивоу моторике, као предуслову за постизање добрих спортских резултата, један ученик (0,7%) показао је висок ниво моторичких способности. На основу свега наведеног, може се закључити да су у свим категоријама моторике ученици напредовали на финалном тестирању. Смањио се број ученика са тешким и тежим моторичким поремећајем, а повећао број ученика са нормалним, добрим и високим нивоом моторике.

Извештај о истраживању у пројекту ''Спорт у школе – Расти здраво'' за школску 2017/2018.

За праћење ефеката програмираног вежбања установљена је методологија за школску 2017/2018 годину која се састоји од праћења физичке развијености и физичких способности деце у програму ''Спорт у школе - Расти здраво''

Партиципирање у различитим облицима кретних активности сматра се значајним фактором за правилан физички и ментални развој деце (Denker, Andersen, 2008; Ortega et al., 2008), међутим новија истраживања указују да све мањи број деце испуњава препоручене минимуме физичке активности (Tremblay et al., 2011; Griffiths et al., 2013). Такође истраживања указују да број гојазне деце драматично расте на глобалном нивоу и прети да достигне пандемијске размере (Kosti, & Panagiotakos, 2006; Ogden et al., 2006).

Тренутно повећање прекомерне телесне тежине код млађе популације, доводи децу у ризик од појаве хроничних болести као што су хипертензија, висок ниво холестерола,дијабетес типа 2, развој кардиоваскуларних болести, које су већ у релацији са гојазношћу у периоду детињства (Daniels, 2006). Такође деца која немају позитивне навике упражњавања редовне физичке активности, често настављају са сличним обрасцима понашања и у одраслом добу (Milanese et al.,2010).

Резултати процене морфолошког статуса испитаника указују на очекивани тренд повећања телесне тежине и телесне висине од иницијалног ка финалном тестирању, телесна висина са 128,07 на 130,69цм, телесна тежина са 27,75 на 29,21, док се индекс телесне масе смањује са 16.86% на 16,19%.

Посматрајући резултате истраживања уочава се да је примењени третман програмираног физичког вежбања у трајању од 45 минута два пута недељно позитивно утицао на повећање нивоа моторичке координације ученика. Резултати процене опште моторне координације указују да је на иницијалном тестирању 1 ученик (0,7%) имао тежак поремећај моторне координације односно да је освојио мање од 56 бодова према КТК моторичком нормограму. На финалном тестирању ниједан ученик није имао тежак поремећај моторне координације. Тежи поремећај моторне координације на иницијалном тестирању имало је 13 ученика (8,6%) док је на финалном тестирању тај број опао на свега једног ученика (0,7%), умерени поремећај моторике на иницијалном тестирању имало је 42 ученика (27,8%), док се на финалном тестирању тај број смањио на 23 ученика (15,2%). Посматрајући нормални ниво моторике уочавамо да је на оба мерења највећи број ученика класификован у ову групу, на иницијалном мерењу 90 ученика (59,6%), односно на финалном 96 (63,6%). Добар ниво моторике на иницијалном мерењу показало је 5 ученика (3,3%), док се тај број на финалном мерењу повећао на 30 ученика (19,9%). Када је реч о високом нивоу моторике, као предуслову за постизање добрих спортских резултата , један ученик (0,7%) показао је висок ниво моторичких способности. На основу свега наведеног може се закључити да су у свим категоријама моторике ученици напредовали на финалном тестирању. Смањио се број ученика са тешким и тежим моторичким поремећајем, а повећао број ученика са нормалним, добрим и високим нивоом моторике.

Живан Милошевић - проф.физ.васпитања - мастер

За праћење ефеката програмираног вежбања установљена је методологија за школску 2018/2019. годину која се састоји од праћења физичке развијености и физичких способности деце у програму ''Спорт у школе - Расти здраво'' и установљења здравствених навика код деце учесника у програму, што је новина у досадашњем раду, као и процена утицаја тежине школске торбе на физички развој деце. Резултати ефеката програмираног вежбања ће бити познати након завршног мерења.

У истраживању у вези здравствених навика учествовало је 798 родитеља деце (374 дечака и 424 девојчице) учесника у програму Спорт у школе – Расти здраво, старости 6 (Н = 43), 7 (Н = 231), 8 (Н = 240), 9 (Н = 160) и 10 (Н= 124) година са градског (54,8%) и сеоског подручја (45,2%).

Резултати истраживања су показали да деца у највећем проценту (45,1%) имају три оброка и две ужине дневно или три оброка и једну ужину (36,8%). Три оброка дневно, без ужине, има 13,5% деце, али је забележено и да известан број деце има мање од три оброка у току дана (0,5%). Исхрана деце је углавном разноврсна.

Највећи број деце поврће конзумира свакодневно (48,3%) и то у свежем облику, у виду салате (87,2%), а такође и кувана јела са поврћем (72,9%).

Према тврдњама родитеља, месо је у исхрани деце свакодневно заступљено (99%) и то најчешће кувано (49,7%), пржено (21,5%) или печено (20,1%). Поховано месо најчешће једе 8,7% деце. Деца најчешће једу пилетину (62,7%) или свињско месо (24,5%), док је риба, као врста меса коју најчешће једу, присутна у исхрани малог броја деце (1,8%). Све врсте меса конзумира 85,5% деце, док риба уопште није присутна у јеловнику 10,2% деце. Рибу деца, углавном, једу једном седмично (83,7%) и то чешће речну (66,3%), него морску, најчешће свежу – термички обрађену (77,4%).

Млеко и млечни производи су заступљени код већине деце (99,1%) свакоднево (63,4%) или често (33,0% ), а ретко код 3,6% деце. Од млечних производа деца најчешће конзумирају јогурт (43,5%), млеко (42,1%) и павлаку (9,4%) и то у највећем броју више пута у току дана (68,8%).

Ужину свакодневно узима 87,5% деце, најчешће два пута (53,2%) или једном (41,4%) у току дана. За ужину деца најчешће једу воће (32,4%), школску ужину (25,8%) или ужину донету од куће (21,7%). Слатку ужину конзумира 11,4%, а грицкалице 8,7% деце.

Свеже воће се свакодневно налази исхрани 64,7% деце, али је забележено да 3,6% деце једу воће мање од два пута седмично. Већина родитеља (98,0%) сматра да њихова деца уносе довољно течности током дана и то најчешће воду (88,6%), а знатно мање природне – цеђене сокове (5,4%), као и куповне сокове (5,3%).

Чајеве свакодневно пије мали број деце (0,8%). Према тврдњама родитеља 56,4% деце ретко конзумира, а 32,3% деце уопште не конзумира газирана пића. Често конзумирање газираних пића присутно је код 9,9% деце, док 1,4% конзумира свакодневно.

Слаткиши су често присутни у исхрани 50,4% деце, 23,4% конзумира их ретко, 25,1 % - свакодневно, а 1,1% деце уопште не конзумира слаткише. Деца најчешће једу куповне слаткише (62,2%), а ређе домаће (37,8%). У вечерњим сатима слаткише конзумира 36,4% деце, насупрот 63,6%,која их у то доба дана не конзумира.

Родитељи 97,9% деце изјаснили су се да су им деца физички активна и то 64,9% свакодневно, 33,6% више од 2-3 пута седмично и 1,9% мање од два пута седмично. Неку од школица спорта похађа79,6% деце и то седмично до два сата 45,2%, од два до четири сата седмично – 33,3% деце, а 21,3% деце у школици спорта проводи више од четири сата седмично.

Током слободног времена 92,7% деце се игра у парку, док 7,3% не проводи слободно време у парку. Деца су у највећем проценту дневно физички активна од 1-3 сата (59,9%). Више од три сата активно је 34,2%, док је 5,8% деце физички активно мање од једног сата.

Слободно време уз телевизију, видео игрице и сл. проводи 85,7%, од чега мање од једног сата дневно 49,7%, од једног до три сата – 46,7% и више од три сата дневно 3,7% деце.

Већина деце (68,6%) одлази и враћа се из школе пешке, 24,9% деце користи превоз, а 6,4% бициклом или ролерима. Од тога 69,1% деце одлази и враћа се из школе на исти начин, док 30,9% користи комбиновани начин одласка и доласка из школе (пешке и превозом). Деца која у школу иду пешке или бициклом/ролерима у току дана прелазе у највећем проценту (71,3%) до једног километра на путу до школе и назад. Један до два километра прелази 18,7% деце, док више од три километра прелази 4,3% деце.

Деца у већем броју поседују ергономску школску торбу (65,0%) или стандардну (33,7%). Известан број деце (1,0%) поседује торбу са точкићима, док је број оних који поседују торбу „на једно раме“ занемарљив (0,1%). Школску торбу деца углавном носе сама (81,9%).

Највећи број деце (61,6%) одлази на спавање између 21 и 22 часа. Између 20 и 21 час на спавање одлази 18,4% деце, а између 22 и 23 часа 16,3% деце. Мањи број деце одлази на спавање пре 20 часова (1,6%) или након 23 часа (1,8%), али је забележено и да 0,3% деце на спавање одлази после поноћи. Деца углавном спавају 8-9 сати (48,3%), 9-10 сати (30,2%) или 7-8 сати (19,2%). Поподневни одмор у виду спавања деца у највећем броју(82,7%) практикују 2-3 пута седмично, док 17,2% деце свакодневно спава у току дана. Поподневни сан траје један сат код 48,2% деце, мање од једног сата код 26,5% деце и више од једног сата код 25,3% деце.

Резултати истраживања такође су показали да деца од 8 година више једу јунетину од деце узраста 7, 9 и 10 година, мање пију куповне сокове од деце узраста 9 и 10 година и ређе једу куповне слаткише од деце узраста 7 година. Газирана пића чешће пију деца од 10 година, а девојчице то раде чешће од дечака (x 2 (2) = 8,16, п ˂ 0,05). Деца узраста 6 година ређе похађају школице спорта од деце осталих узрасних категорија, а такође, дечаци то чине чешће него девојчице (x 2 (2) = 10,15, п ˂ 0,01). Насупрот томе, деци од 6 година родитељи чешће носе школску торбу, него осталој деци и то дечацима више него девојчицама (x 2 (2) = 11,75, п ˂ 0,01). Деца од 9 и 10 година у већем проценту поседују стандардну школску торбу, од деце осталих узраста, а такође и ћешће од остале деце иду на спавање између 22 и 23 часа. Деца од 10 година чешће иду на спавање после поноћи, од остале деце. Шестогодишњаци ређе спавају пола сата у току дана од деце узраста 7 и 8 година, а што се тиче разлика по полу истраживање је показало да девојчице чешће од дечака спавају дуже од једног сата (x 2 (2) = 8,16, п ˂ 0,05). У истраживању су учествовала деца градског и сеоског подручја, а резултати су забележили да је у узрасту од 9 година значајно више деце са сеоског подручја, него деце узраста 6, 7 и 8 година.

Проф. др Драгана Дрљачић