REKLAMIRAJTE SE NA PLUS RADIJU ! ZA VISE INFORMACIJA - PLUS RADIO KONTAKT :
Glavni i odgovorni urednik : Stevan Vukovic
E - mail : zrplusradio@gmail.com
DOBRODOSLI NA ZVANICNI WEB SAJT PLUS RADIJA.
NOVE EMISIJE NA PLUS RADIJU.
Emisija o turizmu Turisticka prizma premijerno svake subote od 13h na programu Plus radija.
Emisija za poljoprivrednike Agrodan od ponedeljka do petka u terminima od 10,30h i 17,45h.
Od utorka sledi promena vremena
Danas u Srbiji očekujemo pretežno sunčano vreme s visokim temperaturama, koje će se kretati od 30 do 33 stepena. Vetar će biti uglavnom slab do umeren, osim u Vojvodini i brdsko-planinskim područjima gde će biti jak, dolazeći sa zapada i jugozapada.
Međutim, već u utorak očekuje nas postepena promena vremena. Tokom jutra i prepodneva zadržaće se sunčano vreme, ali u drugom delu dana možemo očekivati postepeno naoblačenje s lokalnim kišama i pljuskovima praćenim grmljavinom. Vetar će postati umeren do jak, a na planinama i olujni jugozapadni, sa tendencijom da na severu Srbije promeni smer ka severozapadu.
Temperature će takođe pokazati opadanje, krećući se od 23 stepena na severozapadu do 30 stepeni na istoku i jugoistoku zemlje.
Sreda, 17. april, najavljuje osetno hladnije vreme s čestim kišama i lokalnim pljuskovima, a na planinama može pasti i sneg.
Uspešan vikend za plivače Dinama na takmičenju u Beogradu
Prethodnog vikenda plivački klub "Dinamo" iz Pančeva nastupio je na takmičenju u Beogradu, na bazenima SRC "11. april" sa 13 takmičara, koji su osvojili 3 medalje.
Upešni u svojim trkama bili su Ratković Andrea, Samardžija Vuk i Stančul Lazar.
Andrea se okitila srebrnom medaljom u trci 400 metara kraul, a u kategoriji devojčica 13-14 godina. Do istog mesta, u kategoriji dečaka 13-14godina, doplivao je i Lazar plivajući 200 metara leđnim stilom. U istoj kategoriji, u muškoj konkurenciji, najsjajnijim odličjem okitio se Vuk, osvojivši zlatnu medalju.
13.FEBRUAR SVETSKI DAN RADIJA!
Svetski dan radija obeležava se 13. februara širom sveta.
Unesko je proglasio ovaj dan da bi promovisao radio i sve mogućnosti koje pruža.
Radio je medij koji dopire do najširih slojeva stanovništva i koji može učiniti mnogo za obrazovanje, kulturni i politički dijalog i pomoći ljudima u najrazličitijim životnim situacijama.
Svetski dan radija je Unesko utvrdio 2011. godine i to baš zato što je 13. februara 1946. godine prvi put emitovan program Radija UN.
Radio je još uvek najdinamičniji, najbrži i najinteraktivniji medij koji postoji, koji se adaptira promenama u 21. veku i nudi nove načine interakcije i uključivanja.
Radio koristi oko 95% svetskog stanovništva jer tehnologija koju zahteva je pristupačnija i jednostavnija, pa radio prenosi mogu dosegnuti i do najudaljenijih zajednica. Prema istraživanjima čak 75% domaćinstava u zemljama u razvoju poseduje bar jedan radio prijemnik.
Giljermo Markoni se smatra "ocem radija" jer je 1896. godine obavio prvi radio prenos, međutim on nije slao glas već radio signale. Prvi eksperimenti sa prenosom glasa su počeli tek posle 1900. godine.
Markoni je 1909. godine dobio Nobelovu nagradu za "doprinos u razvoju bežičnih tehnologija".
Doprinos Nikole Tesle razvoju radija je malo poznat jer se do 1943. godine smatralo da su njegovi nacrti za dizajn radija ustvari kopija Markonijevih. Međutim dokazano je da je on još 1892. godine napravio stvorio nacrt za prvi radio.
Obavestenje Plus radija.
Obavestavamo nase slusaoce da ce program plus radija u petak,subotu i nedelju biti prilagodjen najavljenom danu zalosti zobg tragedije koja se dogodila u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. - Plus radio ce svoj program prilagoditi danu zalosti koji je najavljen za petak, subotu i nedelju.
Proglašena trodnevna žalost; Milić: Maloletnik planirao napad i napravio spisak žrtava
U Vladi Srbije u toku je konferencija za medije povodom pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar" u kojoj je stradalo osam učenika i radnik obezbeđenja.
Svi kojima je potrebna psihološka pomoć da se jave Institutu za mentalno zdravlje
Ministarka Grujičić rekla je na konferenciji za medije da će Institut za mentalno zdravlje objaviti broj telefona na koji će moći da se jave svi kojima bude trebala psihološka pomoć.
"Zasad ćemo ostaviti roditeljima i deci da se jave Institutu za mentalno zdravlje ako im je potrebna pomoć. Velika je odgovornost na psiholozima i pedagozima koji rade u školi", navela je minostarka.
Ružić o navodima da je počinilac bio žrtva vršnjačkog nasilja
Na pitanje da li je dete koje je počinilo zločin prijavljivalo da je bilo žrtva vršnjačkog nasilja, ministar Ružić je rekao da postoje nalazi klinike u Tiršovoj i Centra za socijalni rad, prema kojima je dete došlo sa posekotinom na usni koju je zadobilo u privatnoj školi glume.
"Po tom osnovu se ne može izvesti zaključak da je bilo potrebno dalje postupanje u smislu rešavanja bilo koje vrste problema koje je nastupilo prema tom detetu", rekao je Ružić.
Milić: Počinilac planirao napad i napravio spisak žrtava
Veselin Milić je naveo da su policijski službenici na licu mesta lišili slobode napadača i pronađeno je oružje kojim je izvršeno krivično delo i da je počinilac mesec dana planirao zločin.
Načelnik beogradske policije: Počinilac pozvao policiju posle napada
Načelnik beogradske policije Veselin Milić rekao je da su nemi pred ogromnom ljudskom tragedijom koja izaziva tugu i bol i pripadnike MUP-a obavezuje da informiše o realnom činjeničnom stanju.
Naveo je da je jutros oko 8.40 dežurnu službu policije pozvala zamenik direktora škole Ivanka Jovanović i rekla da je dete u školu ušlo sa vatrenim oružjem i da nasumično puca. Odmah su upućene patrole policije.
"Nakon toga je u 8.42 pozvalo NN lice i predstavilo se kao Kecmanović Kosta. Rekao je da je pucao u više lica u OŠ Vladislav Ribnikar, ulica Kralja Milutina broj 10. Dolaskom policije na lice mesta utvrđeno je da je došlo do upotrebe vatrenog oružja od strane navedenog dečaka koji je i pozvao našu dežurnu službu kojom prilikom je stradalo osam učenika škole, od čega sedam devojčica i jedan dečak", rekao je Milić.
Naveo je da se najverovatnije radi o S. N. (2009), B. A. (2011), A. B. (2011), A. D. (2009), K. N (2010) M. A (2009), E. K. (2009), A. Č. (2009), kao i radniku obezbeđenja.
Istakao je da je povređeno još četvorica dečaka i dve devojčice, kao i učiteljica S. T.
Izvor : RTS
Opsirnije :
Pucnjava u školi na Vračaru – MUP: Stradalo osam učenika i radnik obezbeđenja, šestoro dece i nastavnica povređeni, napadač uhapšen
Učenik sedmog razreda Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu pucao je jutros iz pištolja na obezbeđenje škole, nastavnicu i učenike. Ubijeno je osam učenika i radnik obezbeđenja, saopštio je MUP. Šestoro dece i nastavnica su ranjeni i zbrinuti u Urgentnom centru i Klinici u Tiršovoj. Napadač K. K. (2009) je uhapšen. Vlada Srbije donela je odluku da 5, 6. i 7. maj budu dani žalosti u Srbiji.
Učenik sedmog razreda Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu pucao je jutros oko 8.40 iz pištolja na obezbeđenje škole, nastavnicu i učenike.
Napadač K. K. (2009) je uhapšen.
Nastradalo je osmoro učenika i radnik obezbeđenja.
Teško je povređeno šestoro učenika i jedna nastavnica.
Povređeni, među kojima ima životno ugroženih, zbrinuti su u Urgentnom centru i Klinici u Tiršovoj.
U beogradskim školama posle podne neće biti nastave.
Vlada Srbije donela je odluku da 5, 6. i 7. maj budu dani žalosti u Srbiji.
Izvor : RTS
Opsirnije :
Sve što niste znali o KOKOSOVOM ULJU: Ovo su dobrobiti, a ovo potencijalni ŠTETNI EFEKTI po organizam
Neki stručnjaci bukvalno obožavaju kokosovo ulje zbog prednosti koje donosi telu kada se koristi kao hrana ili nanese na kožu. Drugi ga vide kao "opasan otrov" koji povećava rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, izaziva stvaranje "lošeg holesterola" i alergijske reakcije.
Vise informacija ovde :
U Kačarevu stradao učenik, skočio kroz prozor škole
Učenik osmog razreda Osnovne škole "Žarko Zrenjanin" u Kačarevu kod Pančeva stradao je skočivši kroz prozor drugog sprata, potvrdilo je RTS-u Više javno tužilaštvo u Pančevu.
Nesreća u kojoj je dečak izgubio život dogodila se danas u toku malog odmora u osnovnoj školi.
Više javno tužilaštvo obavilo je uviđaj i naložilo obdukciju.
Tri vrste hrane redovno izazivaju nadutost
Nadutost je vrlo neugodan zdravstveni problem, stoga nije loše da poznajemo koje je namirnice potrebno izbegavati kako bi se smanjile mogućnosti za nadutost i gasove.
Crveno i prerađeno meso
Ukoliko često jedete crveno ili prerađeno meso ne samo da vam to može prouzrokovati nadutost, već može da poveća i rizik od raka debelog creva. Prerađeno meso je naročito štetno, jer prolazi različite procese obrade pre samog pakovanja. Masnoća iz ovih namirnica može da dovede do problema s krvnim sudovima.
Žvakaće gume
Žvakanjem žvakaća guma dovodi do gutanja više pljuvačke i više vazduha, što može da utiče na gasove i nadutost. Ukoliko imate problema s nadutošću, radije uzmite bombonu kao adekvatniju zamenu za ovu namirnicu.
Gazirana pića
Gazirana pića generalno bi trebalo izbegavati, jer su puna rafinisanog šećera i donose tzv. "prazne" kalorije. Mehurići koji se nalaze u gaziranim pićima sadrže vazduh, što bi značilo da taj vazduh završi u probavnom sistemu i uzrokuje nadutost. Takođe, trebalo bi da izbegavamo da gazirana pića pijemo slamčicom, jer tako gutamo još više vazduha.
Nova poskupljenja – od maja skuplji struja i gas
Od 1. maja struja za domaćinstva biće skuplja osam posto, a gas za devet procenata, saznaje RTS.
Očekuje se da Agencija za energetiku danas i zvanično da saglasnost za to povećanje cena, navodi RTS.
Nova cena kilovat sata sa PDV-om električne energije za domaćinstva biće 13,31, a gasa 4,91 dinar.
Prethodno povećanje cena i struje i gasa bilo je 1. januara.
Vesti iz Zrenjanina
Predstava "Boing Boing"
Pozorišna komedija „Boing Boing“ biće izvedena na velikoj sceni Kulturnog centra Zrenjanina u četvrtak, 2. marta u 20 časova. Planetarno poznata, punih dvadeset godina igrana je u pozorištima u Parizu i Londonu, izašla je iz pera Marka Kamoletija doživevši veliku popularnost sa preko 200 adaptacija izvedenih na pozorišnim daskama a snimljena su i četiri igrana filma. Domaću adapataciju je kreirala Branislava Ilić, a u režiji Predraga Stojmenovića u predstavi igraju Radovan Vujović, Viktor Savić, Borka Tomović, Aleksandra Bibić, Nada Macanković, Milena Radulović i Marina Vodeničar.
Karte se prodaju od 10. februara na biletarnici Kulturnog centra Zrenjanina radnim danima od 10 do 12 i od 18 do 20 časova po ceni od 1200 dinara.
Informacije o prodaji karata: 063/562-783
Srecne prazanike zeli vam KC Zrenjanin iz Zrenjanina.
Srecne praznike zeli vam kolektiv Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina.
SRECNA NOVA 2023.GODINA!
Ekipa plus radija vam zeli srecne novogodisnje i bozicne praznike!
I u novoj godini uz vas i za vas.
24.12.2022.
Ekipa plus radija vam zeli sretno badnje vece i predstojeci bozic.
Božić po Gregorijanskom kalendaru - 24.12.2022.
Božić je jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskoj tradiciji i on simbolizuje dolazak sina Božjeg na zemlju. Božićno slavlje kod Rimokatolika traje nekoliko dana, od 25. decembra pa sve do praznika Sveta tri kralja 6. januara.
Iako većina istoričara smatra da bi se kao godine Isusovog rođenja mogao uzeti opseg od 7. do 2. godine pre naše ere, datum njegovog rođenja ipak je ostao nepoznat. Budući da u Novom zavetu nije zapisano kada se rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, pa je potom nastupio period kada su se Bogojavljenje i Božić slavili u istom danu, poznati kao praznik Epifanija.
Stari Rimljani su prvi počeli da slave praznik Hristovog rođenja u 4. veku (336.godine). Do danas ostalo je nejasno zašto se slavi baš 25. decembra, a preovlađujuće mišljenje je da da je to zato što se u većinski paganskom Rimu tog datuma slavilo rođenje boga Sunca, pa je crkva želeći da potisne taj paganski praznik počela da slavi Hrista kao božansko Sunce sa visine.
Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Djeva Marija, blagodaću Svetog duha u Vitlejemu. Ona je bila zaručnica srodnika Josifa. Car Avgust je zapovedio popisivanje stanovništva, pa su Josif i Marija krenuli iz Nazareta ka Vitlejemu gde se i Isus rodio u pećini. Anđeli su dojavili vest o rođenju i prvi videli dete, a posle je zvezda repatica dovela mudrace Sveta tri kralja do Isusa.
Zbog različitih tradicija, Badnje veče se kod različitih naroda različito zove. Kod germanskih i anglikanskih jezika Božićno veče ili Sveto veče, a kod nas najrasprostranjeniji naziv je Badnje veče ili Badnjak, jer se to veče do ognjišta donosio veliki panj zvan badnjak. U davna vremena nije postojala jelka koja bi se okitila, već bi muški članovi porodice osekli mladi hrast u šumi, a ženski članovi ih kod kuće čekali, premazivale tamjanom i obmotavale u platno. Prema verovanju taj hrast je trebao da poput nekih merdevina pomogne malom Hristu da siđe na zemlju. Tokom te noći panj bi se bacao u vatru i grejao kuću do jutra.
Danas su stvari drugačije. Svetski trend kićenja jelke polako je poprimio skoro ceo svet. Kupuje se zimzeleno drvo, bor ili najčešće jelka, ukrašava se najrazličitijim ukrasima, kupuju se i pakuju pokloni za ukućane.
Božićno drvo potiče još iz paganske tradicije ukrašavanja i poštovanja zimzelenog drveća. U novije doba, smatra se da su tu tradiciju obnovili Nemci u 18. veku, a onda je tradicija počela da se širi dalje po svetu. Božićna jelka se ukrašava svećama, ukrasima, kuglicama i slatkišima, a na vrh se postavlja zvezda repatica ili anđeo. Na početku se drvo ukrašavalo prirodnim ukrasima, najčešće voćem ili ručno pravljenim ukrasima, a u jednom periodu i srebrnim nitima i drugim ukrasima koji su bili merilo prestiža. Iz ekoloških razloga, danas su česti apeli za veštačkim jelkama, koje često možete kupiti u potpunosti okićene.
Osim jelke, drugi tradicionalni ukrasi za Katolički Božić su božićne zvezde, imele i božikovine. Takođe je čest običaj poljupca ispod imele. Od njih se prave venčići koji se takođe ukrašavaju.
U mnogim zemljama se ukrašavaju i dvorišta različitim svetlećim figurama, a često i natpisima sa dobrim željama, a najčešće na trgovima i javnim mestima. Posebni značaj ima ukrašavanje poklona na najmaštovitije načine u ukrasne papire sa raznobojnim trakama i mašnama. Ti pokloni se ostavljaju ispod jelke sa imenom onoga kome je namenjen. Često se ispod stavljaju i jaslice i božićna pšenica posađena na praznik Svete Lucije.
Prve jaslice napravio je Sveti Franja Asiški 1223. godine. Uglavnom uključuju štalu, često sa anđelom na krovu, a od figura postavljeni su Marija, Josip i mali Isus, a ponekad i domaće životinje. Isus je najčešće položen u jasle.
Velika Britanija – Na ostrvu Deda Mraz 25. decembra donosi poklone za decu, a za to vreme odrasli britanci uživaju u ćurki pripremljenoj na engleski način, božićnom pudingu i torticama od testa punjenog suvim voćem. Britanci tokom praznika posećuju i takozvane „Pantomime“, neobična izvođenja bajki ili istorijskih događaja. Scenografija se uglavnom nalazi na ulicama sa različitim svetlećim ukrasima. Na poznatom trgu Trafalgar nalazi se velika jelka i imela. Vencima imele ukrašena su vrata kuća, a svako ko se zatekne ispod venca može biti poljubljen ili nekoga poljubiti.
Francuska – U Francuskoj su običaji nešto drugačiji i malo romantičniji. U njihovoj izvodbi jaslica sveci koji stoje oko malog Hrista su zapravo bogataši, seljaci, ribari i pralje, svi su obučeni u odore iz 19. veka i svi su veseli. Oni donose pozdrave porodici, a vrhunac Badnje večeri je Le Revellion, odnosno Božićni obrok. La Buche de Noel, čokoladni biskvit u obliku badnjaka smeštena je ispod jelke kao simbol panja koji je spaljivan kako bi bili rasterani duhovi. Takođe treba pomenuti da je prva jelka nastala u pokrajini Alzas u 17. veku, a 1840. godine vojvotkinja od Orleana je prenosi u Pariz. Još jedan običaj je da na panj deca ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć jer će ih tu ujutru dočekati pokloni.
Italija – Kada vam Italijani požele srećne praznike, reći će Buon Natale (dobar rođendan). Ovde u samom središtu svečanosti nije jelka već jaslice. Svako se trudi da napravi što lepse jasle, posebno lepše od komšijskih. Takođe je običaj da 24 sata pre Badnje večeri treba strogo postiti. Nakon zalaska sunca, pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu označava se početak praznika. U 21 sat u crkvama započinje sveta misa, a nakon nje pristupa se večeri u krugu porodice. U nekim mestima se pokloni izvlače iz „urne sudbine“ i dele na Sveta tri kralja i deli ih veštica Befana koja u kuću ulazi kroz kamin.
Japan – Božić se sve više slavi i u Japanu. Iako su prevladavajuće religije budizam i šintoizam, Božić je postao neka vrsta komercijalizovanog praznika čijem se slavlju pridružuju svi. Glavni je ipak – Badnjak. Deca dobijaju bezbroj poklona, kite se jelke i fasada kuće.
Ako ste devojka koja nema momka u Japanu, već od oktobra ćete bacati oko na potencijalne pratitelje, jer nema goreg nego Badnje veče provesti u samoći, a još gore u ženskom društvu. Romantika, sjaj, glamur, dejt pod rukom – to je ono što se traži na taj dan. Sve se ovo odvija 24. i 25. decembra, i radi se o zemljama koje se ravnaju prema gregorijanskom kalendaru. Postoje, međutim, i oni koje svoje praznike vežu uz stariji, julijanski kalendar, a to su listom pravoslavni hrišćani, pa se ciela ova priča kod njih odvija oko 6. i 7. januara.
Rusija – Ovaj praznik u Rusiji je dan kada prestaje razdoblje strogog posta, ali je u pitanju normalni radni dan. 31. decembar je najvažniji dan za decu. Ulice sijaju različitim svetiljkama, na trgovima se podižu velike okićene jelke, sastaju se prijatelji i slave. Rusi često slave na otvorenom, kite jelku i uživaju u prirodi i snegu.Kod njih darove toga dana donosi Sneguroška, odnosno Snežna žena, a Božić Batu zovu Tatica Mraz. Ne prate ga irvasi, već jedna devojčica (pahuljica) i dečak (Nova godina). Toga dana deca jedu crni hleb koji se nalazi u obešenim čarapama, recituju stihove i pevaju božićne pesme. Ipak, pravi se Božić po julijanskom kalendaru odvija 7. januara, a najavljuje ga jutarnja zvezda. Taj praznik Rusi slave u krugu porodice.
Kako postoje različiti običaji u različitim državama, tako se razlikuje i trpeza koja se služi za Božić, kako u načinu ishrane tako i u običajima proslave praznika.
Engleska – Kod Engleza se na meniju obavezno mora naći Božićni puding, bogat, gust i veoma sladak. Tradicionalno se priprema pet nedelja pre Božiča, a neki vrsni kuvari ga spremaju i šest meseci, pa čak i godinu dana pre praznika da bi sazreo i dobio na punoći ukusa. Na taj dan pudding se preliva prethodno zapaljenim alkoholom.
SAD – Kao i u mnogi državama i ovde se Deda Mraz tradicionalno spušta kroz odžak donoseći pregršt poklona za decu koja su bila dobra tokom cele godine. U Beloj kući se toga dana jede takozvani Predsednički kolač spreman po receptu starom vekovima. Ovu tradiciju pokrenuo je Abraham Linkoln i ona postoji samo u SAD. Kolač sadrži jaja, puter, suvo ili kandirano voće i ono što je zanimljivi, latice ruža. U nekim zapadnim državama domaćice pripremaju takođe tradicionalni Egg Nog, gusto jako piće na bazi jaja, ruma, vanile i muskatnog oraha. Ovaj napitak se služi u znak dobrodošlice gostima koji dolaze u kuću i služi se u malim staklenim šoljicama.
Portugal – Ovde postoji čak 365 različitih recepata za pripremanje bakalara, po jedan za svaki dan u godini. Veče pred Božić, prema tradiciji na trpezi se nalazi bakalar sa krompirom i zelenim povrćem. Priprema se i Massa de filhos, slatkiš od testa koji se jede posle bakalara. Na Božić se na trpezu iznosi meso, najčešće kuvano ili pečeno u rerni i to kozje ili ćureće. Obrok se završava sutlijašom sa aromom vanile.
Finska – U ovoj skandinavskoj zemlji riba je glavna kada govorimo o hrani. Sirov losos, harenga u sosu su najtipičnije. Ovome treba dodati sir i kobasice kao tradicionalnu finsku hranu.
Italija – Na apeninima je najpoznatiji desert Panettone, mekani sočni kolač posut komadima voća. On se prvo za Božić jeo u Milanu, a tek nekoliko godina kasnije se ovaj običaj preneo na celu Italiju.
Vesti iz Novog Beceja - 24.12.2022.
Novi Bečej će studentima dodeliti 55 stipendija čiji je iznos povećan
Opština Novi Bečej, odnosno komisija koju je formirala, raspisala je konkurs za dodelu stipendija studentima sa teritorije ove srednjobanatske opštine.
U ovoj školskoj godini, za period od oktobra 2022. do juna 2023, biće dodeljeno ukupno 50 stipendija, kao i pet stipendija studentima iz osetljivih društvenih grupa.
Opštinsko veće u Novom Bečeju je prethodno donelo rešenje o iznosu i broju stipendija. Njime je predviđena dodela ukupno 55 stipendija čiji je iznos povećan sa 8.000 na 10.000 dinara na mesečnom nivou.
Pravo na opštinske stipendije imaju studenti osnovnih akademskih ili strukovnih studija, odnosno master akademskih studija, sa prebivalištem na teritoriji opštine Novi Bečej. Uslov je i da su na budžetu, da su studenti najmanje druge godine na nekoj od visokoškolskih ustanova čiji je osnivač država i da im je najniža prosečna ocena tokom svih godina studija 8,00. Takođe, uslov je i da ne primaju istovremeno više stipendija iz republičkog budžeta.
Kada je reč o konkursu za studente iz osetljivih društvenih grupa, najniža prosečna ocena može da bude 7,00. U osetljive grupe spadaju materijalno ugrožene porodice, studenti bez roditeljskog staranja, porodice sa jednim roditeljem, pripadnici romske nacionalne manjine, studenti sa invaliditetom ili hroničnim bolestima, kao i izbeglice i raseljena lica.
Rok za prijavljivanje je 6. januar.
Vesti iz Zrenjanina
MOTO DEDA MRAZEVI JOŠ JEDNOM DOKAZALI DA SU LJUDI VELIKOG SRCA
Zrenjanin- Moto Deda Mrazevi dvanaest godina za redom pokazuju svoju humanost i usrećuju zrenjaninske mališane.
Ove godine sakupili su preko 120.000 dinara namenjenih za novogodišnje paketiće za mališane koji borave u Dnevnom centru „Alternativa“, kao i Dečjem odeljenju zrenjaninske bolnice „Đorđe Joanović“ sa ciljem da im ulepšaju novogodišnje i božićne praznike.
Moto Deda Mrazevi okupili su se ispred Kulturnog centra odakle su krenuli put Dnevnog centra za decu sa posebnim potrebama „Alternativa“.
Moto Deda Mrazevi provozali su se centrom grada i prisutnoj deci uručili poklone i slatkiše.
POSETA MOTO DEDA MRAZEVA DNEVNOM CENTRU „ALTERNATIVA“
Nedavno su mališani pisali pismo Deda Mrazu i danas su ovi dobri ljudi ispunili njihove želje i učinili ih presrećnima.
Osim paketića za samu ustanovu premili su opremu i pribor koji im je potreban u radu sa decom.
Nakon Alternative odneli su paketiće deci koja se nalaze na dečijem odeljenju zrenjaninske bolnice.
„Dvanaestu godinu za redom pred praznike imamo cilj da obradujemo mališane i da im ispunimo želje. Ove godine sakupili smo 120.000 dinara namenjenih za novogodišnje paketiće za decu koja borave u Dnevnom centru „Alternativa“, kao i Dečjem odeljenju zrenjaninske bolnice „Đorđe Joanović“. Pored toga obezbedili smo i opremu i pribor koji je potreban za rad sa decom u ovim ustanovama“, rekao je Miša Hromčik i zahvalilo svim ljudima dobre volje koji su prepoznali plemenite ciljeve i koji su pomogli u realizaciji ove akcije.
Preminuo Ivan Tasovac
Ivan Tasovac (55), direktor Beogradske filharmonije, preminuo je večeras u svom domu u Beogradu oko 21 sat, nakon što mu je iznenada pozlilo, potvrđeno je za Nova.rs.
Bio je direktor Beogradske filharmonije od 23. marta 2001-2013. godine. Početkom 2014. na konkursu za novog direktora jednoglasno je izabran kao najbolji kandidat za ovu poziciju.
Tasovac je bio ministar kulture od 2013. do 2016. godine.
Izvor : Nova.rs
ЦИКЛУС ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА
Среда, 29. и четвртак, 30. sептембар
Мала сала КЦЗР од 20 ч.
У Културном центру Зрењанина у оквиру Циклуса француског филма у среду, 29. и четвртак, 30. септембра приказује се француска комедија „Play“ (2020) која је урађена у режији Антона Марсијана. Пројекције су у 20 часова у Mалој сали. Улаз је бесплатан.
ФИЛМ „ТОМА“
До суботе, 2. октобра
Велика сала КЦЗР
Због великог интересовања, филм "Тома" ће се приказивати у Културном центру Зрењанина до суботе, 2. октобра.
Време пројекција: 18:00 и 21:00 (у понедељак 27. 9. пројекција је само од 21:00).
Цена карте: 350 динара.
- Филм “Тома” су режиларали Зоран Лисац и Драган Бјелогрлић, по сценарију Николе Пејаковића и Зорана Лисца.
- У главним улогама играју: Милан Марић, Тамара Драгичевић, Петар Бенчина, Андрија Кузмановић, Сања Марковић, Паулина Манов, Милан Колак, у улози мајке - Мирјана Карановић
Више о филму: www.kczr.org
ОНЛАЈН ДЕЧЈИ ПРОГРАМ
Субота, 2. октобар
Фејсбук страна Културног центра – 10 часова
У суботу, 2. октобра у оквиру дечјег програма у 10 часова на Фејсбук страни Културног центра биће одржана радионица уметничког студија „Колорино“коју ће водити Санела Дунђерски.
СТЕНДАП КОМЕДИЈА НЕШЕ БРИЏИСА
15. октобра у Културном центру Зрењанина
Стендап комедија (Stand-Up comedy) „Шифра Ф40.01“ Неше Бриџиса биће изведена у петак, 15. октобара. Вече једног од најпознатијих и најпопуларнијих комичара овог жанра почиње на Великој сцени Културног центра Зрењанина у 20 часова.
Карте се продају на билетарници Културног центра од 1. октобра, сваког радног дана од 10 до 12 и од 18 до 20 часова по цени од 700 динара.
О представи се наводи следеће:
„Страх, прастари непријатељ човека, колико нас гура напред и указује на потенцијалну опасност за коју морамо бити спремни, тако нас и блокира и паралише ако се предуго задржи у нама. Неша нам кроз ову представу указује на разлику између реалног и нереалног страха кроз лична искуства, сатирично из прве руке, објашњава превазилажење разноразних животних ситуација у којима се и сам нашао. Представа „Ф40.о1“ је заправо Нешина дијагноза, а која је ваша дијагноза сазнајте доласком на представу, где ће управо Неша покушати да разбије страхове и учинити да на њих гледате из једног потпуно новог угла и да са представе одетете са тотално другачијим погледом на страх...“
О Неши Бриџису:
„Ненад Даниловић, познатији под псеудонимом Неша Бриџис један је од најпознатијих и најпопуларнијих српских стендап комичара, самим тим један је од утемељивача српске стендап сцене .
Рођен је у Београду, на Чубури, 19. априла 1980. Комедијом се бави, како сам каже, још од малих ногу, а професионални ангажман је започео 2010. године. Прославио се песмом „Еј, Рики Мартине“. Данас, иако га никада није записао, има преко осам сати текста са којим наизменично наступа и који је подељен у шест представа: ''Живот'', ''Плајлиста", ''Филм", ''Мушко-женски односи", "Ф40.01" и "Прича у недоглед". Мајстор је имитација и одличан импровизатор. У досадашњој каријери одржао је преко 3000 професионалних наступа.
Са својим представама је обишао целу Србију и Европу a и поред страха од летења, публика је имала прилику да га види и у Аустралији. Љубитељи стендап комедије из региона јако добро знају Нешу Бриџиса. Био је гост на великом броју фестивала у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Црној Гори... Поред престижних фестивала био је учесник треће сезоне познатог шоу програма «Твоје лице звучи познато» и освојио треће место.
За његове вечери комедије увек се тражи карта више.»
КОНЦЕРТ ГРУПЕ „МАГАЗИН“
Културни центар Зрењанина – 3. новембар
Карте у продаји на билетaрници КЦЗР од 1. октобра
На великој сцени Културног центра Зрењанина у среду, 3. новембра биће одржан концерт познате поп групе „Магазин“. Карте се продају на билетарници Културног центра од 1. oктобра, сваког радног дана од 10 до 12 и од 18 до 20 часова. Цена улазнице, у зависности од места седења, износи 1300, 1500 и 2000 динара.
Група „Магазин“ која преко тридесет година постоји на југословенској а сада на регионалној музичкој сцени са познатим хитовима, сингловима и албумима плени пажњу публике и улази у групу аутора и извођача популарне евергрин музике коју подједнако слушају и воле све генерације...
Vesti iz Zrenjanina :
ZRENJANIN JE ŽEDAN: Tražimo odgovornost svih
U Zrenjaninu je danas održan sedmi protest za vodu u organizaciji neformalnog udruženja Zrenjaninska akcija. Još jednom su Zrenjaninci protestvovali ulicama grada, u kome je voda za piće zabranjena od 2004. godine, ali su ovog puta završili ispred Gradske kuće. Aktivisti i učesnici protesta ispred Gradske kuće ostavili su balon napunjen sa vodom iz česme i transparentom „Zrenjanin je žedan“.
Na platou Kristalne hale postavljena je bina na kojoj su muzičari svirali himnu protesta.
Aktivista Mišo Živanov poručio je da građani do sada nisu dobili nikakve odgovore na pitanja u vezi sa postrojenjem za preradu vode i daljim koracima na rešavanju ovog gorućeg problema.
„17 godina građani Zrenjanina nemaju pravo na vodu i dostojanstven život. 17 godina građani Zrenjanina su taoci politikantskih i ličnih interesa. 17 godina nam obećavaju, a mi 17 god plaćamo i racune i flasiranu vodu. Sledeća 18. godina biće poslednja godina naših muka, to vam Zrenjaninci poručuju i obećavaju. Nećemo više da čekamo i budemo taoci dok jedni odu, drugi dođu, treći osmisle, četvrti izvedu a svi se okoriste ne hajući za interese onih koji moraju biti na prvom mestu, ne hajući za građane zrenjanina! ne jer smo slobodni ljudi žedni vode i pravde“, istakao je Mišo Živanov ispred Zrenjaninske akcije ZRAK.
„Sledeći naš korak je potpisivanje peticije za ukidanje zakona, za koji ne očekujemo da će prihvatiti da ga usvoje i nakon toga tužba u Strazburu, takođe i pojedinačne tužbe građana koji su nam se javili u popriličnom broju za nadoknadu troškova zbog toga što nemaju zdravu pijaću vodu“, rekao je Mišo Živanov.
Zrenjaninska akcija „ZRAK“ iznela je 5 zahteva:
1. Čistu pijaću vodu u česmama u našim domaćinstvima
2. 2 litre vode po članu domaćinstva na dan kao prelazno rešenje dok se ne reši trajno pitanje pijaće vode
3. Odgovornost svih koji su proteklih godina učestvovali u fijasku fabrika vode bez obzira na političku pripadnost
4. Uključivanje stručne i opšte javnosti u proces obezbeđivanja zdrave vode na teritoriji grada Zrenjanina
5. Da Vlada Republike Srbije pokrene inicijativu za poništenje izmene Zakona o komunalnim delatnostima iz 2018.
godine koji je promenjen samo zbog zrenjaninske fabrike vode
Portal eUprava uvodi novi opciju
Ubuduće će biti moguće iskazivanje interesovanja za primanje vakcine sezonskog gripa
Ovih dana uglavnom se ljudi pozivaju da se vakcinišu protiv koronavirusa, pa se često zanemari da je vakcinacija protiv običnog, sezonskog gripa, takođe više nego poželjna.
Podaci pokazuju da milijardu ljudi godišnje oboli od sezonskog gripa, dok se od tog broja 650 hiljada završi sa smrtnim ishodom. Vakcina protiv gripa godišnje spreči oko 105 hiljada hospitalizacija.
Ove godine, vakcinacija protiv sezonskog gripa kreće 15. oktobra.
Tim povodom, eUprava je uvela novu opciju na svoj portal. Građani će ubuduće moći da pokažu interesovanje za vakcinisanje protiv sezonskog gripa.
Potrebno je da posetite sajt eUprava.rs, popunite jednostavan upitnik i time pokažete interesovanje za primanje vakcine protiv sezonskog gripa. Pritom, popunjavanjem upitnika niste dali saglasnost- već ste samo pokazali interesovanje za primanje vakcine.
U svakom trenutku možete da promenite ili da je obrišete, uz to nema potrebe da budete registrovan korisnik eUprave.
Upitnik potražite na ovom linku.
Kreće jesenji ciklus nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“
Prvo izvlačenje zakazano je za 18. septembar u 18 časova.
Nakon letnje pauze, sutra, 18. septembra, ponovo kreće nagradna igra „Uzmi račun i pobedi 2021“. U cilju borbe protiv sive ekonomije, Vlada Srbije zajedno sa NALED-om, nastavlja da sprovodi ovu kampanju.
I u ovom krugu podeliće se 30 automobila „fijat 500 L“ i osam stanova u Beogradu. Od toga sedam u naselju „Zemunske kapije“ i glavna premija, stan u „Beogradu na vodi“.
Učesnici u nagradnoj igri mogu biti svi punoletni građani Srbije. Potrebno je da pošaljete koverte sa 10 fiskalnih računa ili 10 slipova, koji ne smeju biti stariji od 1. aprila. Pritom, najmanji iznos koji može biti na svakom od njih je 100 dinara.
Fiskalne račune i slipove nemojte mešati- šaljite ih u odvojenim kovertama, dakle ili 10 slipova ili 10 fiskalnih računa. Na poleđini koverte napišite svoje ime i prezime, adresu iz ličnih dokumenata i kontakt telefon, a na drugoj strani dovoljno je da napišete „Uzmi račun i pobedi 2021“.
Na ove koverte ne treba lepiti markice, dakle slanje je potpuno besplatno.
U ovaj ciklus ulaze sve do sad pristigle koverte, a izvlačenje je zakazano za 18. septembar u 18 časova.
PONEDELJAK 20. SEPTEMBAR
- TRIBINA „FUNKCIONALNA PORODICA“
U ponedeljak, 20. septembra u izložbenom salonu Kulturnog centra sa početkom u 19 časova održaće se tribina „Funkcionalna porodica“. Učesnici tribine su Radoš Pejović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za demografiju i brigu o porodici, Olivera Lisica, direktorka Centra za socijalni rad Zrenjanin i Radoslava Aralica, koordinatorka Zrenjaninskog edukativniog centra. Moderator tribine je Đorđo Prstojević, urednik tribinskog programa Kulturnog centra.
“Stripolis” ovog vikenda u Kulturnom centru Zrenjanina.
Gosti festivala strip crtači Boris Stanić i Danilo Milošev Wostok, i filmski i video umetnik Miloš Tomić, razgovaraće sa posetiocima u petak i subotu uveče.
Dvanaesti po redu Festival stripa “Stripolis” održaće se predstojećeg vikenda, od 17. do 19. septembra, u Kulturnom centru Zrenjanina. Svečano otvaranje zakazano je za petak u 19h.
Tokom tri dana festivala posetioci će imati priliku da prisustvuju raznovrsnom programu, a kao gosti najavljeni su strip crtači Boris Stanić i Danilo Milošev Wostok i filmski i video umetnik Miloš Tomić, koji će voditi i otvorenu radionicu koja je zakazana za petak u 10h. “Stop motion animacije” je naziv radionice za koju je potrebno da se učesnici prethodno prijave putem e – mail adrese kczr@kczr.org jer je broj učesnika ograničen.
Projekcije animiranih i igranih filmova koji su rađeni prema poznatim strip serijalima zakazane su za nedelju prepodne, u 10h.
Evo i detaljnog programa ovogodišnjeg “Stripolisa”:
PETAK, 17.09.2021.
10h
Otvorena radionica “Stop motion animacije” koju vodi gost Miloš Tomić (Mala sala)
19h
Ceremonijа svečаnog otvаrаnjа festivala;
Otvаrаnje izložbe “Svet u oblačićma” – strip projekat koji je realizovan u saradnji sa Ambasadom Francuske u Srbiji, Narodne Biblioteke Srbije i KomunikArt-a;
Crtаči crtаju pred publikom i zа publiku – svaki posetilac festivala dobiće na poklon crtež po želji.
19.30h
Cosplay festivala.
20h
Promocijа izdаvаčkih kućа: Forma “B”, System comics, Besnа Kobilа, Komiko, Najkula;
Prodaja polovnih strip izdanja;
Peđa Figure – umetničko zanatska radionica Predrag i Nenad, ručna izrada kolekcionarskih istorijskih figura, i prodaja novih i polovnih filmskih i stripskih igračaka, akcionih i kolkekcionarskih figura;
Predstavljanje trinaestog po redu časopisa “Stripolis” u kom će moći da se vide radovi alternativne i andergraund strip-scene iz regiona.
20.30h
Razgovor sa gostom Milošem Tomićem i projekcija njegovih filmova (Velika sala).
SUBOTA, 18.09.2021.
20h
Rаzgovor sа Borisom Stanićem i Danilom Miloševim – Wostokom, nakon čega će gosti crtati za publiku;
Štamparija “Diginet” će raditi sito-štampu na tkaninama kao što su majice, platnene torbe i sl.
NEDELJA, 19.09.2021.
10h
Projekcije animiranih i igranih filmova koji su rađeni po poznatim strip serijalima.
By : Stevica Vukovic - 15.9.2021.
KARAVAN BANATSKE BAJKE U LAZAREVU
Subota, 18. septembar
Dan kolonizacije, 18. septembar obeležava se u Lazarevu po tradiciji u znak sećanja na prve koloniste, koji su došli iz Bosne i Hercegovine odnosno sa današnjeg područja Republike Srpske 1945. godine. Ove godine pored predviđenog programa koji se sastoji od otkrivanja spomen ploče palom borcu Goranu Tuševljaku i polaganja venaca na spomenik 23 pala ruska borca Crvene armije, (13 h - centar kod Hrama Ognjene Marije) biće održan i "Karavan banatske bajke". Najmađim stanovnicima Lazareva predstaviće se Centar za kreativno odrastanje (CEKOM) sa predstavom za decu "Zamisli, molim te", a nastupiće i Gradski dečiji hor Kulturnog centra Zrenjanina. Početak je najavljen za 11h u Domu omladine. U drugom delu od 18h će nastupiti deca iz OŠ "Slavko Rodić" Lazarevo, zatim KUD "Zavičaj" iz Lazareva i KUD "Prosvjeta" - Rudo, a najavljeno je učešće pevača KUD "Pionir" Zrenjanin. U sali Doma kulture će biti izloženi umetnički radovi, fotografije i knjige dece autora iz ovog mesta.
Radi se o izložbama fotografija deset mladih sa putovanja po svetu, zatim crtežima desetoro dece iz Predškolske ustanove koji su 2019. godine bili nosioci I nagrade na Međunarodnoj izložbi kolekcionarstva i rukotvorina za crtež i umetničke slike amatera slikara iz Lazareva. U programu je i dr Milutin Mrkša sa poklonom Lazarevu.
“Karavan banatske bajke” organizuju Kulturni centar Zrenjanina, Turistička organizacija grada Zrenjanina, IP Media 023 pod pokroviteljstvom grada Zrenjanina, a u Lazarevu je suorganizator Savet Mesne zajednice uz pomoć KUD-a "Zavičaj", Udruženja žena "Veliko srce" i pojedinaca.
Ovaj momak je čudo: Stevica Vuković potpuno sam pokrenuo radio stanicu
Zrenjaninac Stevica Vuković od pre šest meseci stanovnik je Doma za lica ometena u razvoju „Srce u Jabuci“ u selu Jabuka, pored Pančeva. Iako više nije u Zrenjaninu, u njegovom srcu ostali su grad na Begeju i mnogi Zrenjaninci sa kojima je drugovao kroz svoje odrastanje i život. Ali, poseban deo srca i dalje je rezervisan za njegovu najveću ljubav – radio.
Zahvaljujući razumevanju vaspitača i svih stručnih ljudi u domu, Stevica je nastavio da emituje program na svom internet radiju, koji se sada zove Radio Plus.
– Emitujem program svakog dana. Neke emisije preuzimam, neke sam radim, a trudim se da u programu ima što manje priče, a što više muzike – priča za naš portal Stevica Vuković.
Oni koji ga poznaju, znaju da Stevica voli da vreme provodi i za računarom. Sam je napravio i sajt svog radija.
A nakon nekoliko meseci boravka u domu, dobio je mogućnost da živi u kući, uz podršku, sa još jednim cimerom. Stevica ima i obavezu da vikendom radi na portirnici doma. Ostalo vreme koristi za svoj radio.
– Mnogo mi je lepše otkada sam u kući, jer se stvarno osećam kao kod svoje kuće. Ovde živim sa drugarom, samostalno, uz pomoć vaspitača. Kada su mi vaspitači saopštili tu vest, mojoj sreći nije bilo kraja, a oni su mi rekli – eto vidiš, šta smo obećali, to se i dogodilo – kaže Stevica.
Vaspitači imaju samo reči hvale
Vaspitači o Stevici imaju samo reči hvale. Imaju i planove u vezi sa radijom. Kako smo saznali, kroz projekat koji planiraju da napišu, trudiće se da obezbede posebnu prostoriju za internet radio stanicu, kako bi i drugi korisnici mogli da se uključe u njen rad. U domu funkcionišu i orkestar i inkluzivni hor, pa sve to može da se nađe u programu.
– Planiram da program obogatim što je moguće više i to mi je glavna preokupacija. Ali, moram da naučim i da kuvam, jer mi u kući to sami radimo. Za sada kuva moj cimer Dragan, ali ja učim uz njega – napominje Stevica, koji se rado seća Zrenjanina i svojih prijatelja i nastavnika.
Sa mnogima je i danas u kontaktu, pa je tako nastala i ova priča.
Odgovor će vas iznenaditi: Da li se KAFA i ČAJ računaju u dnevni unos VODE?
Ovo je pitanje koje postavljaju mnogi, a naučnici su došli do zanimljivog odgovora.
Pored redukovane ishrane koja je jako važna kada želimo da smršamo, nutricionisti ističu i hidrataciju, odnosno dovoljan unos tečnosti.
Međutim, da li se kafa i čaj ubrajaju u dnevni unos vode, koji je potreban kada je zdrava ishrana u pitanju?
Verovatno će vas iznenaditi odgovor da pored toga što šoljica kafe nije hidratantna kao čaša vode, može se računati kao dnevni unos tečnosti.
Ipak, nije isto da li ste popili čašu vode ili šoljicu kafe.
"Budući da deluje kao diuretik, kafu bih računala otprilike kao upola manje tečnosti, koliko zapravo jeste. Na primer, jedna šoljiica kafe računa se kao pola šoljice vode", objašnjava dr Ketrin Valdrop za "Mind Body Green".
Naravno, treba imati u vidu činjenicu da ukolio pijete više od jedne šoljice kafe ili čaja bez konzumiranja vode, možete dehidrirati.
"Šoljica kafe neće toliko dehidrirati, ali više njih bez unosa vode uz to hoće", kaže dr Bindija Gandi.
Takođe, čajevi koji sadrže kofein dr Ketrin Valdrop računa kao tri četvrtine količine vode. Biljni čajevi, međutim, ne sadrže kofein i po njenim rečima bili bi jednaki punoj šoljici vode.
Iako se ove brojke ne zasnivaju na nauci, dr Valdrop kaže da se mogu koristiti kao opšte smernice kako bi se utvrdilo da je unos tečnosti dovoljan, ističući da će različite vrste kafe i čajeva drugačije uticati na nivo hidratacije.
U Novom Sadu od danas radi posebna kovid ambulanta za trudnice
Ambulanta je dostupna i za trudnice koje nisu iz Novog Sada
Od danas počinje sa radom posebna Kovid ambulanta za trudnice. Predviđeno je da se sve trudnice koje osete prve simptome korona virusa, jave na broj 021/4879-266. Ako bude bilo potrebe, one će biti pozvane da odu u posebnu Kovid bolnicu, koja od danas radi u objektu na Novom naselju, na drugom spratu sa radnim vremenom od 10 do 13 časova.
Kako stoji u saopštenju Doma zdravlja „Novi Sad“, na broj telefona se mogu javiti i trudnice koje nisu iz Novog Sada.
Промоција књиге "Пут смисла" Наталије Лудошки: Атријум Народног музеја, 15. септембар, 17.00 часова
Промоција књиге "Пут смисла: одабране књижевне критике" Наталије Лудошки одржаће се у среду, 15. септембра у Атријуму Народног музеја Зрењанин.
Организатори књижевног сусрета су Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин" и Народни музеј Зрењанин, а почетак промоције заказан је за 17.00 часова.
Domaći sirup PROTIV KAŠLJA - Sve sastojke imate u kuhinji!
Oslobodite se iritantnog kašlja uz pomoć nekoliko prirodnih sastojaka.
Sa hladnim danima, dolazi i vreme prehlada. Jedna od najčešćih neprijatnosti koje prate prehladu je kašalj. Svi znamo onaj osećaj kad krene napad kašlja i deluje da nema kraja.
Ukoliko ne možete da odete do apoteke ili ste jednostavno pobornik prirodne medicine i kućne apoteke, recept za moćan lek protiv kašlja.
U medu je spas
Glavni sastojak je med, koji je od davnina poznat po svojim mnogim blagotvornim dejstvima. U ovom receptu, njegova tekstura je ta koja umiruje iziritirano grlo, a njegovi enzimi sa antibakterijskim svojstvom ga čine prirodnim lekom protiv kašlja. Uz još nekoliko moćnih sastojaka poznatih po svojim antibakterijskim svojstvima, imamo moćan napitak pred sobom.
Vodite računa, ovaj napitak je jak i ne preporučuje se deci i odraslima koji imaju problem sa nekim od sastojaka.
Recept za sirup protiv kašlja
Sastojci:
med
jabukovo sirće
sok od limuna
đumbir
aleva paprika
voda
Sami odredite po ukusu koliko ćete kog sastojka staviti, svakako polovina cele mase treba da bude med.
Priprema je jednostavna. Pomešajte sve sastojke, dobro ih izmešajte i sirup je gotov.
Koristi se jedna kašičica na svakih nekoliko sati u slučaju jačeg čašlja ili dve - tri dnevno u slučaju blažeg kašlja.
Grad je, kako je rekao, dužan da obezbedi građanama ispravnu pijaću vodu i zato aktivisti Zrenjaninske akcije pozvaju Zrenjanince da skupe račune za vodu i ugovore sa distributerima vode, koji mogu biti validan dokaz na sudu a sve to radi nadoknade štete.
Na pitanje Danasa gde građani mogu potpisati peticiju, odgovoreno je da peticija još uvek nije pokrenuta ali je u fazi izrade.
Treći protest za vodu: Zrenjaninci traže odgovornost za fabriku vode
Zrenjaninci su večeras izašli u nešto manjem broju ali jednako uporni na treći protest za vodu, koji je pokrenut sa željom da se do ispravne vode u ovom gradu dođe.
Okupljeni biciklisti, motoristi i građani u koloni automobila imaju samo jedan cilj, da voda za piće bude dostupna svima, posebno ranjivim kategorijama stanovništva. Ovako su svoje zahteve objasnili i predstavnici organizatora protesta, aktivisti Udruženja Zrenjaninska akcija, koji su se zahvalili svim građanima koji ih podržavaju.
-Grad je objavio da ni dinar iz gradskog budežta nije potrošen na fabriku vode, nas to ne zanima. Ako nije dato iz gradskog, dato je iz republičkog budžeta, znači ne iz levog nego iz desnog džepa. Mi za naše pare želimo sposobnu administraciju, koja je spremna da se uhvati u koštac sa problemom nedostatka pijaće vode u Zrenjaninu i njegovim naseljenim mestima. Ne želimo da čekamo novih 17 godina, nove ugovore, nove komisije, nove bla,bla,bla – objasnio je Bojan Antić iz Zrenjaninske akcije.
On je rekao da nisu dobili konkretne odgovore zašto je zatvorena fabrika vode I zato žele da postave vlastima pitanja, a prvo među njima je šta je sa premijerkinom inicijativom od maja ove godine da se reši pitanje vode u Zrenjaninu.
-Šta je sa izveštajima komisije JKP Vodovod, šta je sa izveštajem gradske ekspretske komisije,u kojoj fazi je istražni postupak iniciran krivičnim prijavama inicijative “Zajedno za vodu” iz 2019. i 2020. godine, u kojoj fazi je istažni postupak protiv tri uhapšena lica 2020. godine a radi se o Ivanu Deviću, Nenadu Obradoviću i Goranu Tajdiću. Neki su bili odgovorna lica JKP Vodovod a neki pomoćnici gradonačelnika a neki direktori fabrike vode – naveo je Bojan Antić.
On je istakao da okupljeni građani žele da znaju sve o prijavama protiv gradske vlasti za nadknadu štete za neisporučivanja ispravne pijaće vode u poslednjih 17 godina.
Grad je, kako je rekao, dužan da obezbedi građanama ispravnu pijaću vodu i zato aktivisti Zrenjaninske akcije pozvaju Zrenjanince da skupe račune za vodu i ugovore sa distributerima vode, koji mogu biti validan dokaz na sudu a sve to radi nadoknade štete.
Na pitanje Danasa gde građani mogu potpisati peticiju, odgovoreno je da peticija još uvek nije pokrenuta ali je u fazi izrade.
Sem protestnih vožnji aktivisti Zrenjaninske akcije okačili su plavi transparent sa natpisom “Zrenjanin je žedan”, što je i naziv njihove akcije, na pešački most kod Žitnog trga. Od protesta za vodu u Zrenjaninu tokom današnjeg dana ogradio se politikolog Miroslav Samardžić i Pokret ujedinjenih fantoma, a pre dve nedelje sumnju da iza protesta stoji vlast izrazilo je i Udruženje Građanski preokret.
Pre dva dana odbornici opozicione DSS, koji proteste smatraju legitimnim ali zameraju organizatorima nejasne ciljeve, predali su zahtev gradskoj vlasti za sazivanje vanredne sednice posvećene pitanju fabrike vode.
Karavan banatske bajke - 13. avgusta u Perlezu, 19. avgusta u Tarašu
KARAVAN BANATSKE BAJKE
13. AVGUSTA U PERLEZU, 19. AVGUSTA U TARAŠU
“BANATSKA BAJKA” U PERLEZU
“Karavan banatske bajke” u Perlezu održaće se u petak 13. avgusta u okviru manifestacije “Dani porodice”. Program Karavana održaće se na terenu OŠ “Đura Jakšić” sa početkom u 19h. U programu učestvuju: Aleksandar Nišević, jerej, starešina Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Perlezu, Petar Ćirić- Pera pesnik iz Banata, Kosta Željski - hroničar, KUD-ovi - “Arsenije Teodorović” iz Perleza i KUD “Lola” Perlez - Stajićevo, “Sloboda”iz Knićanina i “Đerđef” iz Zrenjanina. U okviru programa nastupiće i Ženska pevačka grupa Kulturnog centra Zrenjanina “Filigran”.
- “Karavan banatske bajke” organizuju Kulturni centar Zrenjanina, Turistička organizacija grada Zrenjanina, IP Media 023 pod pokroviteljstvom Grada Zrenjanina a u Perlezu suorganizator manifestacije je KUD “Arsenije Teodorović”.
“BANATSKA BAJKA” U TARAŠU
U Tarašu će "Karavan banatske bajke" biti održan u četvrtak 19. avgusta sa početkom u 20h. U okviru programa u muzičkom delu nastupaće “Bid Bend” Gagić i prijatelji i profesor Ivica Petrov i Đorđe Damjan sa “Muzikom svih generacija”.U programu učestvuju: Mile Markov, hroničar sela, deca recitatori iz OŠ" Svetozar Marković Toza", Saška Marovac iz udruuženja građana "Taraške rode", Saša Tolmač iz udruženje vinogradara i ljubitelja vina "Taraški vinogradi" i Karate klub Taraš.
- “Karavan banatske bajke” organizuju Kulturni centar Zrenjanina, Turistička organizacija grada Zrenjanina, IP Media 023 pod pokroviteljstvom Grada Zrenjanina a u Tarašu je suorganizator Savet Mesne zajednice.
O Karavanu
Poseban segment manifestacije “Banatska bajka” predstavljaju "Karavani banatske bajke". U okviru već postojećih manifestacija i značajnih datuma u selima zajedno sa mesnim zajednicima i nizom udruženja organizuju se kulturno-umetnički i zabavni program. Do sada je program održan u Aradcu, ove nedelje Karavan se održava u Perlezu a u četvrtak, 19. avgusta u naseljenom mestu Taraš...
18. avgusta promocija Zbornika književnih radova "Ravnicom, raspevano"
PROMOCIJA ZBORNIKA
“RAVNICOM, RASPEVANO
- Sreda, 18. avgust
- Gradska bašta – 20h
- Promocija Zbornika "Ravnicom, raspevano" - književnog konkursa "Slobodna tema 2020." biće održana u sredu, 18. avgusta u zrenjaninskoj Gradskoj bašti sa početkom u 20 časova. Zbornik je rezultat prošlogodišnjeg književnog konkursa za neobjavljene pesme i priče koji je raspisao Kulturni centar i IPMedia023 u saradnji sa Turističkom organizacijom. U njemu se predstavljaju radovi najuspešnijih učesnika ovog regionalnog književnog konkursa koji je okupio veliki broj amaterskih i profesionalnih pisaca i pesnika.
RAVNICOM, RASPEVANO
-Osnovne informacije o zborniku
“Ravnicom, raspevano” naziv je zbornika radova književnog konkursa “Slobodna tema Zrenjanin 2020.” koji je novo izdanje Kulturnog centra Zrenjanina objavljeno u saradnji sa “IP Media 023”. U zborniku se nalaze radovi 80 autora iz naše zemlje i inostranstva koji su podeljeni u dve tematske celine: poezija “Iskra” i proza “Uspomene iz svatova”. Urednici su Goran Lungul i Maja Pandurov, koji su bili i članovi žirija zajedno sa Predragom Radakovićem i Mr Brankom Jajić. Ilustracije je radio Mr Branko Đukić a zbornik je štampao “Diginet” u tiražu od 150 primeraka. Svi zastupljeni autori i nagrađeni i oni koji to nisu a u knjizi su će dobiti svoj primerak.
DATUM ODRŽAVANJA PROMOCIJE
Podsećamo Vas još jednom i pozivamo na promociju koja je zakazana u sredu, 18. avgusta sa početkom u 20h u Gradskoj bašti . Program se organizuje u okviru manifestacije “Banatska bajka”.
TikTok najviše preuzimana aplikacija u 2020. godini
TikTok je najviše preuzimana aplikacija u 2020. godini, podaci su kompanije za digitalnu analitiku App Annie.
TikTok platforma za razmenu video zapisa je u vlasništvu kineske kompanije ByteDance.
Po broju preuzimanja, iza TokToka su Facebook, Whatsapp, Instagram i Messenger, sve četiri aplikacije u vlasništvu kalifornijskog giganta Facebook.
Slede Snapchat i Telegram.
TikTok je bivši američki predsednik Donald Tramp pokušao da zabrani u SAD. To međutim nije umanjilo njegovu popularnost koja je posebno porasla tokom ograničenja i karantina uvedenih zbog pandemije korona virusa.
Poskupljenja u Srbiji posledica rasta cena u svetu, šta nas čeka na jesen?
Efekte povećanja plata i penzija poništiće svetski trendovi rasta cena prehrambenih proizvoda - poskupljuju meso, ulje, gorivo, struja i komunalije.
Prema podacima Zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je 3,3 odsto, što znači da su cene za toliko veće nego u junu prošle godine, piše list https://www.danas.rs/
Ako je pileći batak u junu koštao 287 dinara, sada je u prodavnicama od 340 do 380 dinara, mada se u pojedinim trgovinskim lancima može naći i na akciji za 200 dinara.
Kilogram svinjetine je dostigao cenu od 400 dinara na akciji do 550 dinara u redovnoj prodaji. Kilogram junetine sa kostima je sa 610 dinara, koliko je koštao u junu, skočio na 700, odnosno 730 dinara.
Ulje je u junu imalo cenu u proseku 176 dinara, što je za trećinu više nego u istom mesecu prošle godine. Ostale osnovne namirnice, kao što su mleko, jogurt, brašno i hleb uglavnom stagniraju poslednjih godinu dana, navodi Danas.
Mimo hrane, poskupela su i alkoholna pića: vino za 6,6 odsto, a žestoka pića za 4,9 odsto.
Ovaj trend poskupljenja nije rezervisan samo za Srbiju. Kako kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić, posupljenja u Srbiji su deo svetskog trenda.
"Srbija inače ima viškove hrane. Prošle godine imali smo najbolju kombinaciju- dobar rod i visoke cene, pa smo u prvom kvartalu ove godine imali suficit u trgovinskoj razmeni. Taj rast cena se preliva i na naše potrošače", kaže Arsić.
Prema njegovim rečima, najbolji primer je rast cena ulja uzrokovan cenama u inostranstvu kada naši izvoznici nisu hteli ovde da prodaju ulje po jeftinijim cenama nego napolju.
Nije jasno da li je uzrok rasta cena na tržištu poremećaj na tržištu, na primer prekid lanca snabdevanja zbog pandemije ili cene guraju na gore fiskalna i monetarna ekspanzija širom sveta ili drugim rečima, višak para koji se pojavio na tržištu, prenosi Danas.
On ističe i da je rast cena u Centralnoj Evropi, recimo Češkoj i Mađarskoj veći nego u Zapadnoj Evropi i da je to posledica rasta plata, koji i mi imamo.
"Izgleda da će visoka inflacija svesti rast plata na nivo koji odgovara rastu proizvodnje", ocenjuje Arsić.
Prema podacima RZS, majske (poslednje objavljene) plate su na godišnjem nivou porasle nominalno 10,1 odsto, a realno 6,3 odsto.
Pravo pitanje je da li će cene hrane nastaviti da rastu i na jesen. Agroekonomista Milan Prostran ističe da cene hrane pre svega ograničava kupovna moć potrošača.
"Od prošle godine je prisutan rast cena žitarica i uljarica i to se posredno odražava i na rast cena mesa. Poslednjih dana imamo i poskupljenje piletine. Moram reći da me ta poskupljenja ne zabrinjavaju jer njih ograničava skromna potrošačka moć građana. Kod mesa je recimo specifično da kako poskupljuje, tako ljudi kupuju manje kvalitetne delove. Na primer, sa buta se prelazi na jeftinije delove i tako se prilagođavaju onome što imaju u džepu. Sad od septembra treba spremati decu za školu i neće biti previše novca na raspolaganju", ocenjuje Prostran, ukazujući i da ne treba isključiti efekat rasta potrošnje mesa zbog dozvoljavanja raznih slavlja kojih prošle godine nije bilo.
On ističe da je kukuruz već dostigao jako visoku cenu i ne očekuje dalje poskupljenje, dok bi pšenica mogla blago da poskupi i zato što rod u Rusiji nije tako sjajan kao što je očekivano. Prema njegovim rečima, dok rod suncokreta odlično stoji, najveća je neizvesnost kako će suša pogoditi soju.
Jovana Preković osvojila zlatnu medalju!
TOKIO -
Srpska karatistkinja Jovana Preković osvojila je zlato u discplini do 61 kilograma.
Ona je u finalu savladala Kineskinju Šjaojan Jin, odlukom sudija. Naša takmičarka je bila agresivnija, zadala je više udaraca Kineskinji i stigla do trijumfa na Igrama u Tokiju.
Jovana je u polufinalu pobedila Mevru Džoban 2:0, u kategoriji do 61 kilograma.
Prekovićeva ju je savladala u finalu Svetskog prvenstva 2018. sa 8:5. Bronzu su osvojile Đijana Lofti iz Egipta i Turkinja Džoban.
Jovana je u polufinalu povela odmah 1:0, posle udarca rukom u bradu. Na 42 sekunde do kraja došla je do 2:0, novi Juko pošto je iz kontre opet pogodila rukom protivnicu.
Jovana je u prvom kolu dobila Bitisam Sadini iz Maroka sa 3:1, a u drugom je bila bolja od Aleksandre Grande Risko iz Perua sa 1:0, u trećem od Anite Serogin iz Ukrajine sa 6:4, a u poslednjem od Giane Lotfi. Meč je završen rezultatom 1:1, ali je Jovana osvojila prvi poen na meču.
U početku borbe protiv Bitisam Sadini nije bilo poena. Trener Jovane Preković, Roskanda Atanasov je tražila pregledavanje snimka na 1:41 do kraja borbe i delovalo je da je Jovana trebalo da dobije prve poene. Ipak sudije nisu tako procenile i ostalo je 0:0. Takav rezultat je ostao tek do 17 sekundi do kraja kada je Marokanka poentirala jukom i bilo je 1:0.
Ostalo je malo vremena i Jovana je krenula u ofanzivu i ostvarila je ipon za 3:1. Do kraja nije bilo poena i srpska karatistkinja koja je i šampionka sveta iz 2018. godine počela je olimpijsko takmičenje pobedom.
Usledila je borba protiv Aleksandre Grande Risko iz Perua, velika borba i pobeda Jovane Preković sa 1:0. Nakon malo odmora, Jovana je ponovo izašla na tatami a rival je bila Anita Serogin iz Ukrajine.
Meč je nosio prefiks biti ili ne biti, a pobeda je vodila Jovanu Preković u polufinale. Jovana je vodila sa 1:0 i 3:0, Serogin preokrenula na 4:3, Jovana iponom stigla do konačnih 6:4, do plasmana u polufinale i medalje.
Nije stala Jovana, osvojila je prvo mesto u grupi, pa je sada čeka duel protiv izuzetno kvalitetne Merve Ćoban iz Turske. U drugom polufinalu, snage će odmeriti Ksiojan Jin iz Kine i Gijana Lotfi iz Egipta.
Izložba "Naša prava na našim rečima" do 11. avgusta u Kulturnom centru Zrenjanina
U toku
IZLOŽBA
“NAŠA PRAVA NA NAŠIM REČIMA”
Kulturni centar Zrenjanina
Do 11. avgusta
U izložbenom salonu Kulturnog centra Zrenjanina do 11. avgusta otvorena je izložba “Naša prava na našim rečima” koju organizujemo u saradnji sa Ambasadom Meksika u Srbiji.
- Publiku očekuje trideset grafičkih radova na kojima se predstavlja Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima kroz ilustracije meksičke umetnice Margarite Sada i adaptacije tekstova meksičke književnice Marije Jolande Argueljo...
Izložba „Naša prava na našim rečima“ promoviše održavanje globalnog mira i olakšava stvaranje svesti o poštovanju i zaštiti ljudskih prava kod devojčica, dečaka i mladih širom sveta.
- Podsećamo vas da je izložbu u Kulturnom centru Zrenjanina otvorio meksički ambasador Njegova ekselencija Karlos Isaura Feliks Korona, 29. jula, uz prisustvo gradonačelnika i gradskih zvaničnika.
U OKOLINI ZRENJANINA PRONAĐENA LABORATORIJA ZA PROIZVODNJU MARIHUANE
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, u saradnji sa kolegama u Zrenjaninu, otkrili su laboratoriju za proizvodnju marihuane i uhapsili D. R. (1970) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Policija je, prilikom pretresa kuće osumnjičenog u okolini Zrenjanina, otkrila laboratoriju za uzgoj marihuane u veštačkim uslovima sa 395 zrelih sadnica, kao i kompletnu opremu za uzgoj.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu.
Poslednji julski vikend u znaku ekstremno visokih temperatura
Do kraja sedmice veoma toplo vreme sa najvišom temperaturom od 35 °C na severu do 40 °C na jugu Srbije, a u nedelјu (01.08.) na jugoistoku lokalno i do 42 °C.
Na području Banata i danas je na snazi meteoalarm. Visoke temperature pratiće nas tokom narednih dana, a ove subote će tokom prepodneva živa dostizati 20. podeljak, dok će tokom najtoplijeg dela dana biti oko 35 stepeni.
Usled očekivane biometeorološke situacije naročit oprez se preporučuje kardiovaskularnim bolesnicima. Meteoropatske reakcije mogu biti izražene u vidu promenlјivog raspoloženja i glavobolјe. U najtoplijem delu dana se svima savetuje izbegavanje dužeg boravka na otvorenom, kao i adekvatna zaštita od sunca. U saobraćaju je neophodna povećana pažnja.
Prijava za IT specijalističku obuku
NSZ podseća nezaposlene osobe na evidenciji da se mogu prijaviti za specijalističku IT obuku do 1. septembra. OD 13. septenbra počeće online besplatna obuka za IT administratora, softver developera, analitičara podataka i praktikanta u oblasti veštačke inteligencije. Na koji način se možete prijaviti i šta je neophodno da znate, pogledajte u prilogu.
Izvor i video zapis preuzet sa zvanicnog sajta : RTV.SANTOS ZRENJANIN
Promocija knjige "Kofer prepun snova" - Stanislave Matejin - 31. jul - Gradska bašta - 17h
PROMOCIJA KNJIGE STANISLAVE MATEJIN
„KOFER PREPUN SNOVA“
- Subota, 31. jul
- Gradska bašta – 17h
Promocija knjige „Kofer prepun snova“ Stanislave Matejin održaće se u subotu, 31. jula u zrenjaninskoj Gradskoj bašti. Pored autorke o knjizi će govoriti i Dušica Mitić i Saša Radošević Domazetović, profesorke srpskog jezika i književnosti. Gosti promocije su zrenjaninsko udruženje „Suncokret“ i Udruženje paraplegičara Banata. Promociju knjige će pratiti bogat kulturno-umetnički programa a početak promocije zakazan je u 17 časova. Program se organizuje u okviru gradske manifestacije "Banatska bajka-leto u gradskoj bašti".
Biće vrelo sve do 4. avgusta, ponegde i do 42 stepena
U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i veoma toplo, sa jutarnjim temperaturama od 16 do 24C, najvišim dnevnim od 33 do 39C.
U Novom Sadu će biti pretežno sunčano, uz slab severozapadni vetar. Jutarnja temperatura biće od 21 do 24 C, najviša oko 35 C.
Prema prognozi za narednih sedam dana, u Srbiji se do kraja nedelje očekuje sunčano i veoma toplo vreme sa najvišom temperaturom u većini mesta od 35 do 39 C. U subotu i nedelju na severu i zapadu, a početkom nedelje i u centralnim krajevima, uz promenljivu oblačnost i manji pad temperature, moguća je ponegde kratkotrajna kiša ili pljuskovi sa grmljavinom.
Krajem perioda stiže naoblačenje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, dodaje se u saopštenju.
RHMZ: Upozorenje za veoma visoke temperature do 4. avgusta
Republički hidrometeorološki zavod izdao je danas upozorenje na visoke temperature u Srbiji, koje važi do 4. avgusta.
Do kraja sedmice zadržaće se veoma toplo vreme sa najvišom temperaturom od 35 stepeni Celzijusa na severu do 40 stepeni na jugu Srbije, a u nedelju na jugoistoku dostizaće lokalno i do 42 stepena, upozorio je RHMZ.
U ponedeljak i utorak visoke temperature očekuju se samo na krajnjem jugoistoku Srbije gde će dostizati do 37 stepeni Celzijusa, a u ostalim krajevima biće svežije.
U sredu će u svim krajevima ponovo biti veoma toplo, saopštio je RHMZ.
Apel policijske uprave
Najavljena je pojačana kontrola saobraćajne policije.
S obzirom na to da je pojačan saobraćaj uobičajena stvar u ovo doba godine, posebno pred vikend i tokom dana vikenda, iz policijske uprave apeluju na posebnu pažnju prilikom vožnje. Visoke temperature takođe mogu da utiču na koncentraciju vozača, ali i pešaka pa skreću pažnju na striktno poštovanje propisa.
Kako bi putevi bili što bezbedniji kontrola saobraćaja će biti pojačana u narednom periodu. U saopštenju se napominje da će se posebna pažnja obraćati na prekršaje koji su najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda.
Akcije dobrovoljnog davanja krvi i aktivnosti Crvenog krsta tokom leta - od volontiranja do letnjih škola i kampova
Crveni krst Zrenjanin u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizovao je danas u prostorijama Crvenog krsta akciju dobrovoljnog davanja krvi, kojoj se odazvalo skoro 70 naših sugrađana, a koju je podržao i gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura i po 41. put ličnim primerom, davanjem krvi, ukazao na značaj ovakvih akcija.
- Letnji period je poznat po tome da su zalihe krvi na minimumu i neophodno je da se ovakve aktivnosti promovišu i budu podstrek što većem broju naših sugrađana da daju krv. Stabilne zalihe su jako bitne za one kojima je krv neophodna i zato koristim lični primer i apelujem na sugrađane da se uključe u akcije koje organizuje naša gradska organizacija Crvenog krsta, zajedno sa pokrajinskim Zavodom za transfuziju krvi. Odziv je danas bio dobar, a akcije se nastavljaju i u narednom periodu - rekao je gradonačelnik i dodao da je prvi put krv dao kao student, u Zavodu za transfuziju krvi u Beogradu, iz osnovnog razloga da učini neko humano delo i nekom pomogne, i da je iz istih razloga i danas ovde.
Osim današnje, ovakve akcije biće u realizovane još po tri puta u naredna dva letnja meseca - 5, 13. i 28. avgusta, kao i 4,16. i 23. septembra, u gradskim mesnim zajednicama, tržnom centru “BIG” i prostorijama Crvenog krsta.
Gradonačelnik je još kazao i da je sa rukovodstvom Crvenog krsta Zrenjanin razgovarao i o drugim aktuelnim temama.
- S obzirom da ovde funkcioniše i Narodna kuhinja, da korisnici svakodnevno dolaze, razgovarali smo o tome da u narednom periodu osposobimo za tu namenu jedan funkcionalniji prostor, bolje opremljen, da tu uslugu koja postoji u našem gradu podignemo na viši nivo i sigurno da ćemo već nakon predstojećeg rebalansa budžeta raditi na rešavanju tog problema.
Akcije dobrovoljnog davanja krvi samo su deo aktivnosti koje Crveni krst realizuje tokom letnjeg perioda. Njegovi volonteri odavno su deo svake veće gradske sportske manifestacije, pa su tako bili prisutni i u “Kristalnoj dvorani”, na međunarodnom bokserskom memorijalu “Zvonimir Zvonko Vujin”, kao i na Gradskom kupalištu “Peskara”, tokom plivačkog maratona. U susret 30. julu - Svetskom danu borbe protiv trgovine ljudima u prostorijama Crvenog krsta Zrenjanin održana je informativna radionica iz Programa borbe protiv trgovine ljudima za sve zainteresovane volontere i srednjoškolce.
Crveni krst Zrenjanin, zahvaljujući Crvenom krstu Vojvodine, uputio je dvadeset petoro dece osnovnoškolskog uzrasta na sedmodnevni odmor u odmaralište Crvenog krsta Vršac na Vršačkom bregu i oni, zajedno sa još trideset pet učenika iz Kikinde i Vršca, borave tamo u terminu od 26. jula do 1. avgusta. Pod nadzorom vaspitača, ali i mladih volontera Crvenog krsta Zrenjanin, uz odmor će im biti predstavljen i deo programa i aktivnosti koje se u Crvenom krstu realizuju za mlade.
Konačno, predstavnici Crvenog krsta Marko Denda i Helena Vijatov otputovali su na Kamp pod nazivom “Priroda za budućnost bez granica”, koji se realizuje od 26. do 30. jula u partnerstvu sa mađarskim Crvenim krstom u Čongradu.
Izvor : Grad Zrenjanin.rs
Vraća se policijski čas
Sad je već izvesno - delta soj, ako već nije, počeće da pravi haos u zemljama širom sveta. Čak je i zemlja s najvećim brojem vakcinisanih u problemu.
Reč je o Izraelu koji već dva dana beleži rapidan rast novoobolelih. U Hrvatskoj je udeo zaraženih delta sojem u ukupnom broju novoobolelih već premašio 40 odsto, a u Portugalu se vraća policijski čas. Korona brojke u Srbiji, za to vreme, uslovno rečeno, miruju.
Privremena zabrana / ograničenja prilikom ulaska u Hrvatsku
I dalje obavezan negativan PCR ili antigenski test, kao i rezervacija smeštaja, ukoliko je put turističke prirode.
Republika Hrvatska je donela novu odluku koja je na snazi od danas, a koja podrazumeva kontrolisan ulazak u ovu zemlju, posebno kada su u pitanju osobe koje nisu državljani EU.
Za državljane Evropske Unije koji dolaze iz zemalja koje se nalaze na zelenoj listi omogućen je nesmetan ulazak u Hrvatsku, po propisima kao i pre pojave virusa korona. Ipak, za one u čijim zemljama epidemiološka situacija nije najsjajnija potrebno je da priliskom granice kod sebe imaju ili negativan PCR ili antigenski test, dokaz o vakcinaciji ili neki dokument kojim dokazuju da su preležali covid-19.
Isti ovi uslovi za ulazak u Hrvatsku važe za državaljane trećih zemalja.
Ukoliko je razlog vašeg putovanja u Hrvatsku turistički pored potvrde o rezervaciji smeštaja, takođe je potrebno da priložite neki od dokaza da niste zaraženi virusom korona ili da ste imuni.
Kako se pravilno čuvaju JAGODE? Zaštite ih od buđi produžite rok trajanja
Jagode mnogi opisuju kao ukus leta. Glavna su asocijacija na toplo vreme i retko ko ih ne voli.
Međutim, jagode su voće koje je jako osetljivo na visoke temperature, pa je važno kako ih čuvamo kako se ne bi pokarile.
Najbolji način čuvanja jagoda zavisi od toga kada planirate da ih koristite. Jagode su mekano, nežno voće i sa njima treba postupati pažljivo.
Pravila za čuvanje jagoda
Pranje jagoda
Operite jagode samo pre nego što ćete da ih pojedete. Ovo je važno iz dva razloga. Jagode su poput sunđera, pa kad se jednom navlaže, upijaju svaki delicć vlage, čineći veće šanse da postanu kašaste i brže se kvare. Time su podložne stvaranju buđi.
Stabiljke jagoda
Ostavite stabljike što je duže moguće. Ako držite stabljike dok jagode ne pojedete, produžiće im se rok trajanja.
Buđ na jagodama
Ako primetite da se na pojedinim mestima pojavila buđ, odmah bacite te bobice. Buđ se lako širi, pa je najbolje ukloniti sve pokvarene bobice pre nego što unište ostatak.
Jake oluje zahvatile Evropu: U Francuskoj pao sneg, ima i povređenih
Švajcarsku, deo Nemačke i istok Francuske zadesile su jake oluje, uz obilne kiše, koje su paralizovale deo saobraćaja u Štutgartu, saopštile su lokalne vlasti.
Za sada nema podataka o mogućim žrtvama u Nemačkoj i Francuskoj, dok je u Švajcarskoj povređeno pet osoba
U Štutgartu je poplavljeno nekoliko tunela podzemne železnice u predgrađu, što je izazvalo delimičnu obustavu saobraćaja, objavila je policija grada na jugozapadu zemlje.
Očekuje se da bi jake oluje u regiji, uz nalete vetra do 100 km/h, trebalo da se kreću prema središtu i istoku zemlje.
„Trenutno vozovi ne mogu da saobraćaju u regiji Štutgarta“, precizirala je kompanija Dojče ban.
Jaki rafali vetra su oštetili krov opere u Štutgartu, pa su otkazane predstave.
Bavarska i Severna Rajna – Vestfalija su takođe bile na udaru olujnog nevremena i poplavljeni su podrumi, pa je bilo mnogo vatrogasnih intervencija, navode lokalne vlasti.
Nemačke meteorološke službe (DWD) predviđaju za utorak nove oluje u drugim regijama na severu i istoku Nemačke.
Olujni vetar i grad u Francuskoj
U Francuskoj su regiju Vogezi sredinom dana takođe zadesile oluje.
Na grad Vož Plombijer le Ban (Vosges Plombières-les-Bains) iznenada je palo oko 60 centimetara grada, dok je u obližnjem Brujer (Bruyères) za samo šest minuta zabeleženo 10 milimetara kiše.
Voda je poplavila podrume, a deo domaćinstava je ostao bez struje nakon što je vetar oštetio dalekovode. Nakon što je prošla oluja, ulice su čistili traktorima.
Francuska meteorološka služba je izdala upozorenja za olujno nevreme za celi severoistok zemlje, odnosno 54 departmana.
I Švajcarsku su u ponedeljak uveče zadesile grmljavinske oluje, jaki vetrovi i grad. U kantonu Frajburg su vatrogasci i policija intervenisali 300 puta.
KAKO SE PIŠE: PREDPOSTAVITI ili PRETPOSTAVITI, PODSETITI ili POTSETITI, kod ovih reči se najčešće greši
Glasovne promene često izazivaju nedoumice u pisanju.
Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena zbog koje se u pisanju često greši.
Od oblika "pretpostaviti" i "predpostaviti" pravilan je samo jedan, i to "pretpostaviti".
Po pravilu ove glasovne promene, zvučno d ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par t.
Za razliku od ovog slučaja, kod oblika "podsetiti" i "potsetiti", pravilno je pisati samo "podsetiti", jer se d ne menja ispred s i š.
To je odstupanje od jednačenja suglasnika po zvučnosti.
Lažna dojava u Maloj Americi je čak dva vatrogasna vozila izvukla iz garaže.
Ovoga puta, na sreću, u pitanju je najverovatnije bila veća prašina iz stana koji se renovira, a za koju su komšije pomislile da je dim.
Posebno ovakvim tropskim danima, potrudite se da budete sigurni u ono što prijavljujete, koliko god je to moguće.
Da sprečimo da divni ljudi iz službi bespotrebno oblače full opremu na skoro 40 stepeni.
Uzimanje ČOKOLADE sat vremena nakon buđenja topi masnoću, a evo zašto je dobro da je grickate i pred spavanje!
Započinjanje dana čokoladom, moglo bi vam pomoći da sagorite masnoće i podstaknete gubitak kilograma, tvrde naučnici.
Uravnotežena ishrana znači da u tanjiru imamo malo onoga što volimo - a stručnjaci kažu da malo čokolade noću takođe može pomoći u naporima za mršavljenje.
Čokolada pomaže kod mršavljenja
Mlečna čokolada je poznata po visokom šećeru i visokom nivou masti i nije prva hrana na koju pomislite kada se držite dijete. Ali istraživači iz Brigama i Ženske bolnice, Boston, SAD, razmatrali su prednosti uključivanja čokolade u dijete.
Konzumiranje čokolade noću, može dovesti do redovnih obrazaca spavanja.
Zabeležili su podatke od 19 žena u postmenopauzi. Da bi testirala da li čokolada može pomoći u gubitku kilograma, svaka žena je konzumirala 100 g mlečne čokolade u roku od jednog sata nakon buđenja ili u roku od jednog sata od odlaska u krevet. Stručnjaci su zatim uporedili debljanje kod žena koje su uzimale čokoladu i žena koje nisu.
Rezultati studija
Studija, objavljena u časopisu FASEB, mogla bi biti olakšanje mnogim ženama koje žele da smršaju, ali ne žele da se odreknu čokolade.
Jedenje čokolade ujutro ili noću nije uticalo na težinu, otkrili su istraživači. Takođe su naveli da konzumiranje čokolade može uticati na glad i apetit, kao i na san.
Ujutro, jedenje čokolade može pomoći u sagorevanju masti i takođe može smanjiti nivo glukoze u krvi, rekli su naučnici. Za noćno grickanje čokolade su rekli da to može izmeniti metabolizam i dovesti do redovnijih obrazaca spavanja.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA
„SVEDOCI TRADICIJE“
FOTO KLUBA CD 13
- Kulturni centar Zrenjanina
- Od 2. do 14. jula
Izložba „Svedoci tradicije“ zrenjaninskog foto kluba CD 13 biće otvorena u Kulturnom centru Zrenjanina od 2. do 14. jula. Postavku čini oko pedesetak fotografija koje su nastale u okviru istoimenog projekta koji je pokrenut sa ciljem očuvanja tradicije sela Vojvodine, običaja i kulture naroda i narodnosti koji u njoj žive, popularizacije seoskog načina života i očuvanja kulturne baštine nastale u seoskim sredinama.
- Izložba se otvara u petak, 2. jula u 19 časova a publika pored dolaska na otvaranje, program otvaranja može uživo da prati i na Fejsbuk strani Kulturnog centra.
O izložbi
Projekat „Svedoci tradicije“ foto kluba CD13 koji je rezultirao izložbom realizovan je uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice AP Vojvodine a zrenjaninska izložba se organizuje u saradnji sa Kulturnim centrom.
- „Cilj projekta je očuvanje tradicije sela Vojvodine, običaja i kulture naroda i narodnosti koji u njoj žive... Vojvodina, kao multietnička sredina, raspolaže neizmernim kulturnim bogatstvom. Jedan od ciljeva je i očuvanje dela tog bogatstva kroz umetničku i dokumentarnu fotografiju, uključivanje stanovnika sela u sam projekat, prezentacija kroz seriju izložbi u selima učesnicima projekta...Poznavanje prošlosti nekog naroda, njegovih korena i tradicionalnih vrednosti je potreba i osnova za bolje međusobno razumevanje kao i za razumevanje sadašnjosti i budućnosti suživota na ovim prostorima...“ – navode iz foto kluba CD13.
PRVI CELEVOČERNJI KONCERT
GRADSKOG DEČJEG HORA KULTURNOG CENTRA ZRENJANINA
Celovečernjim koncertom u okviru “Nedelje kulture” Gradski dečiji hor Kulturmog centra Zrenjanina predstavio se zrenjaninskoj publici u Atrijumu Narodnog muzeja u nedelju, 27. juna.
Hor je izveo širok umetnički repertoar, različite žanrove muzike, kontrastrirajući u stilovima, intrerpretacijama i emociji od nežnog i skrušenog molitvenog zvuka, preko umetničke, savremene muzike 20. veka do izvrsnih obrada i aranžmana naših starogradskih i narodnih pesama sa juga naše zemlje pa sve do Banata, džez standarda, filmske muzike i rock'n' rolla, ali uz neprestanu energiju koja je plenila i oduševila sve prisutne.
“Dobar deo repertoara činio je opus nadasve pretalentovane kompozitorke Vere Milanković, za čiju je kompoziciju hor dobio priznanje i nagradu za umetničku kompoziciju na Fedeho festivalu ove godine. Zlatan Vauda, Dimitrije Golemović imena su kompozitora koji večeras izazvali posebne simpatije kod publike. Izuzetno nadahnuta i osobito emotivno interpretirana obrada pesme “Eleno Kerko” u aranžmanu prof. Milana Milisavljevića nikog nije ostavila ravnodušno, pa suze kao potvrda čiste emocije mogle su se videti i u publici ali i na bini kod samih izbođača. Magistar umetnosti, flautistkinja Vesna Vučurević je celom koncertu utkala onu posebnu, zlatnu nit kojom je ovaj koncert digla do nebeskih visina, gde nema ni tuge,ali ni sreće, nego samo prave vrhunske umetnosti koja nam je svima više nego potrebna, kao kap vode s kojom bi sprali svu nečistotu i banalnost ovog sveta.. Nestvarna, kosmička interpretacija profesorke Tine Nikolovski je više nego ikad koncert postavila na takvo mesto gde će se još dugo pričati o ovom događaju…” – nadahnuto nam je nakon koncerta rekla dirigentkinja hora Senka Milisavljević -
“Kao posebno iznenađenje na koncertu bilo je izvođenje dva songa kao najava za spektakularni mjuzikl “Trnova Ružica”, ućiteljice Sonje Ljubotine. Ovacije i gromoglasni aplauz su pozdravili solistkinje - Princezu i Grdanu koje su svojom glumom i nastupom ostavile publiku u dugom stanju oduševljenja, dok je hor sa tolikom snagom ali i lakoćom izveo ovo delo. Na bis smo izveli jedan od nasih velikih hitova “Svi bi hteli da su kao mi”,u obradi prof. Dragane Damjan, kojim se po najviše dičimo.
Ponosni smo, srećni i zahvalni jer nam je ukazana ogromna čast da nastupamo na ovako prestižnom, umetničkom i kulturnom događaju u našem gradu i time nam je pružena prilika da se predstavimo našim sugrađanima i vršnjacima u najboljem svetlu.” – zaključuje Senka Milisavljević
"Srpske srednjovekovne vladarke i vlastelinke" u Nedelji kulture
U ponedeljak, 28. juna od 20 časova, u okviru manifestacije "Nedelja kulture", na platou ispred Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" biće održan program učenika OŠ "Petar Petrović Njegoš".
Kolažni program "Srpske srednjovekovne vladarke i vlastelinke" čine reprezentativni segmenti istoimenog projekta i podrazumeva prikazivanje prezentacije, likovnih i animiranih radova čiji autori su šezdeset učenika šestog razreda.
Učenici i mentor, nastavnik Dušan Stjepanović, predstaviće svoja iskustva tokom rada na ovom projektu. Moderatorka susreta je Maja Kačarić, bibliotekarka.
Realizaciju projekta pomogli su nastavnici:
Tatjana Makivić, Aleksandra Tomić, Ksenija Popović, Snežana Boldižar, Irena Bosiljko i Jasmina Runjo. Ideja o prokretanju projekta potekla je od nastavnika istorije, Dušana Stjepanovića.
U okviru projekta, učenici su se bavili sledećim vladarkama i vlastelinkama iz srpske srednjovekovne istorije:
Milica Hrebeljanović, Ana Dandolo Nemanjić, Ana Neda Šišman (Nemanjić), Evdokija Anđel Nemanjić, Jakvinta Vojislavljević, Jevrosima (Alena) Mrnjavčević, Jelena Anžujska Nemanjić, Jerina (Irina) Branković, Katarina Branković, Katarina Kosača Kotromanić, Kosara, Kujava, Radenović Kotromanić, Mara Branković, Olivera Lazarević, Ruđina Žarković Balšić, Teodora Nemanjić, Carica Jelena Nemanjić, Jelena (Gruba) Kotromanić.
U slučaju nepovoljnog vremena, program će biti realizovan na Dečjem odeljenju biblioteke.
Kulturni centar Zrenjanina u okviru manifestacije "Nedelja kulture" realizovaće dva programa. Prvi celovečernji koncert Gradskog dečjeg hora održaće se u nedelju, 27. juna u Atrijumu Narodnog muzeja. Početak koncerta je u 19 časova a ulaz je kao i za ostale programe manifestacije besplatan. U ponedeljak, 28. juna u Gradskoj bašti razgovaraće se na temu muzike i muzičke kulture u Zrenjaninu. Tribina počinje u 19 časova.
KULTURNI CENTAR ZRENJANINA U "NEDELJI KULTURE"
KONCERT GRADSKOG DEČJEG HORA KULTURNOG CENTRA ZRENJANINA
- Nedelja, 27. jun
- Atrijum Muzeja
Prvi celovečernji koncert Gradskog dečjeg hora Kulturnog centra Zrenjanina biće održan u nedelju, 27. juna u Atrijumu Narodnog muzeja. Na programu je dečja umetnička muzika iz opusa Vere Milanković, Dimitrija Golemovića, Zlatana Vaude, Darka Kraljića, Irine Denisove i dr. autora. Dirigentkinja hora je Senka Milisavljević a muzičku pratnju čine Tina Nikolovski (klavir) i Vesna Vučurević (flauta). Koncert počinje u 19 sati. Ulaz je slobodan.
- Program se organizuje u okviru manifestacije “Nedelja kulture”.
O horu
- Kraći izvod:
- Hor okuplja talentovanu i muzikalnu decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, koja pokazuju posebnu nadarenost za muziku. Pevanjem u horu deca razvijaju svoje talente, uče muziku i upoznaju se sa svim žanrovima umetničke muzike. Na reportoaru se nalaze različite vrste muzike od svetovne, duhovne, filmske, narodne, starogradske, moderne do jazza i rokenrolla.
- Hor krasi izrazita karakteristična boja i moćan zvuk uz tačnu i prefinjenu intonaciju, lakoća pevanja uz posebnu nadahnutost i emociju koja se ogleda u izuzetnom odnosu i razumevanju dirigenta i malih pevača.
- Gradski dečji hor Kulturnog centra Zrenjanina do sada je osvojao vredne nagrade, beleži veliki broj nastupa, snimanje značajnih video spotove i sastavni je deo gradske umetničke scene.
- Horom diriguje magistar umetnosti Senka Milisavljević. Stalna korepetitorka hora je prof. Tina Nikolovski a muzički saradnici i korepetitori su: magistar umetnosti, flautistkinja Vesna Vučurević i prof. Milan Milisavljević.
TRIBINA O MUZIČKOJ KULTURI
- Ponedeljak, 28. jun
- Gradska bašta
“Muzička kultura u Zrenjaninu” naziv je tribine Kulturnog centra Zrenjanina koja će se održati u ponedeljak, 28. juna u Gradskoj bašti. Na tribini govore: Roman Bugar, direktor Zrenjaninske filharmonije, Danijela Radaković Derikrava, direktorka Muzičke škole “Josif Marinković”, Senka Milisavljević, dirigentkinja Gradskog dečjeg hora Kulturnog centra Zrenjanina i Branislav Gagić, direktor WASBE (World Association for Symphonic Bands and Ensembles) za Srbiju. Moderator tribine je Đorđo Prstojević, urednik tribinskog programa Kulturnog centra Zrenjanina.
- Tribina se organizuje u okviru manifestacije “Nedelja kulture”.
- Tribina počinje u 19 časova.
Izložba fotografija "Svedoci tradicije" zrenjaninskog foto kluba CD13 otvara se u petak, 2. jula u Kulturnom centru Zrenjanina. Otvaranje je zakazano za 19 časova u izložbenom salonu a program otvaranja i razgovor sa autorima izložbe prenosiće se i uživo na Fejsbuk strani Kulturnog centra.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA
„SVEDOCI TRADICIJE“
FOTO KLUBA CD 13
- Kulturni centar Zrenjanina
- Od 1. do 14. jula
Izložba „Svedoci tradicije“ zrenjaninskog foto kluba CD 13 biće otvorena u Kulturnom centru Zrenjanina od 1. do 14. jula. Postavku čini oko pedesetak fotografija koje su nastale u okviru istoimenog projekta koji je pokrenut sa ciljem očuvanja tradicije sela Vojvodine, običaja i kulture naroda i narodnosti koji u njoj žive, popularizacije seoskog načina života i očuvanja kulturne baštine nastale u seoskim sredinama.
- Izložba se otvara u petak, 2. jula u 19 časova a publika pored dolaska na otvaranje, može i uživo da prati program na Fejsbuk strani Kulturnog centra.
O izložbi i projektnim ciljevima
Projekat „Svedoci tradicije“ foto kluba CD13 koji je rezultirao izložbom realizovan je uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice AP Vojvodine a zrenjaninska izložba se organizuje u saradnji sa Kulturnim centrom.
- „Cilj projekta je očuvanje tradicije sela Vojvodine, običaja i kulture naroda i narodnosti koji u njoj žive... Vojvodina, kao multietnička sredina, raspolaže neizmernim kulturnim bogatstvom. Jedan od ciljeva je i očuvanje dela tog bogatstva kroz umetničku i dokumentarnu fotografiju, uključivanje stanovnika sela u sam projekat, prezentacija kroz seriju izložbi u selima učesnicima projekta...Poznavanje prošlosti nekog naroda, njegovih korena i tradicionalnih vrednosti je potreba i osnova za bolje međusobno razumevanje kao i za razumevanje sadašnjosti i budućnosti suživota na ovim prostorima...“ – navode iz foto kluba CD13.
TRIBINA O MUZIČKOJ KULTURI
- Ponedeljak, 28. jun
- Gradska bašta
“Muzička kultura u Zrenjaninu” naziv je tribine Kulturnog centra Zrenjanina koja će se održati u ponedeljak, 28. juna u Gradskoj bašti. Na tribini govore: Roman Bugar, direktor Zrenjaninske filharmonije, Danijela Radaković Derikrava, direktorka Muzičke škole “Josif Marinković”, Senka Milisavljević, dirigentkinja Gradskog dečjeg hora Kulturnog centra Zrenjanina i Branislav Gagić, direktor WASBE (World Association for Symphonic Bands and Ensembles) za Srbiju. Moderator tribine je Đorđo Prstojević, urednik tribinskog programa Kulturnog centra.
- Tribina se organizuje u okviru manifestacije “Nedelja kulture”.
- Tribina počinje u 19 časova.
Nikada ne bacajte koru od jabuke: Razlozi će vas iznenaditi
Jabuka spada u jednu od najomiljenijih poslastica kod ljudi, a sve što treba da uradite je da jeste da je operete i pojedete.
Naučno je dokazano da kora jabuke sadrži najveći broj vitamina i vlakana, pa se zbog toga ljušćenje nikako ne preporučuje.
Većina vlakana je u kori: Jabuka srednje veličine sadrži 4,4 grama vlakana. Bez kore ostaje samo 2,1 gram, što nije dovoljno da bi se jabuka nazvala “dobrim izvorom vlakana”.
U kori je i većina vitamina
Jabuka s korom ima 8,4 miligrama vitamina C i 98 međunarodnih jedinica (IU) vitamina A. Bez kore ostaje samo 6,4 miligrama vitamina C i 61 IU vitamina A.
Jabuka ublažava probleme s disanjem
Samo ako je jedete s korom. Spoj koji utiče na disanje naziva se kvercetin i nalazi se uglavnom u kori jabuke. Jedno istraživanje pokazalo je da ljudi koji jedu pet ili više jabuka nedeljno imaju bolje funkcije pluća zahvaljujući efektu kvercetina.
Kvercetin utiče i na pamćenje
Studija koja je sprovedena 2004. godine pokazala je kako se antioksidans bori protiv oštećenja tkiva u mozgu koje se povezuje s Alchajmerovom bolešću i drugim degenerativnim problemima.
Održava vitku figuru
Ursolična kiselina (sastojak kore jabuke) pomaže izgradnji mišića i sagorevanju kalorija. Jedna jabuka s korom dnevno smanjuje rizik od gojaznosti.
KONCERT GRADSKOG DEČJEG HORA KULTURNOG CENTRA ZRENJANINA
- Nedelja, 27. jun
- Atrijum Muzeja
Prvi celovečernji koncert Gradskog dečjeg hora Kulturnog centra Zrenjanina biće održan u nedelju, 27. juna u Atrijumu Narodnog muzeja. Na programu je dečja umetnička muzika iz opusa Vere Milanković, Dimitrija Golemovića, Zlatana Vaude, Darka Kraljića, Irine Denisove i dr. autora. Dirigentkinja hora je Senka Milisavljević a muzičku pratnju čine Tina Nikolovski (klavir) i Vesna Vučurević (flauta). Koncert počinje u 19 sati. Ulaz je slobodan.
- Program se organizuje u okviru manifestacije “Nedelja kulture”.
O horu
- Kraći izvod:
- Hor okuplja talentovanu i muzikalnu decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, koja pokazuju posebnu nadarenost za muziku. Pevanjem u horu deca razvijaju svoje talente, uče muziku i upoznaju se sa svim žanrovima umetničke muzike. Na reportoaru se nalaze različite vrste muzike od svetovne, duhovne, filmske, narodne, starogradske, moderne do jazza i rokenrolla.
- Hor krasi izrazita karakteristična boja i moćan zvuk uz tačnu i prefinjenu intonaciju, lakoća pevanja uz posebnu nadahnutost i emociju koja se ogleda u izuzetnom odnosu i razumevanju dirigenta i malih pevača.
- Gradski dečji hor Kulturnog centra Zrenjanina do sada je osvojao vredne nagrade, beleži veliki broj nastupa, snimanje značajnih video spotove i sastavni je deo gradske umetničke scene.
- Horom diriguje magistar umetnosti Senka Milisavljević. Stalna korepetitorka hora je prof. Tina Nikolovski a muzički saradnici i korepetitori su: magistar umetnosti, flautistkinja Vesna Vučurević i prof. Milan Milisavljević.
DRUGI INTERNACIONALNI BANATSKI FESTIVAL VINA - ZRENJANIN 2021.
Festival na otvorenom
Lokacija: Karađorđev park
- Četvrtak, 24. jun
“Drugi internacionalni banatski festival vina” održaće se u četvrtak, 24. juna u Karađorđevom parku u Zrenjaninu. Ovogodišnji festival je promotivno izlagačkog karaktera. U okviru festivala održaće se i 21. etno manifestacija “Banatske vredne ruke” uz učešće velikog broja etno udruženja. Organizovaće se i stručna predavanja na teme koje su važne za vinare, razvoj vinarstva i vinogradarstva. Predavanja će se odvijajti u prostorijama Kristalne dvorane. Otvaranje festivala i kulturno umetnički program realizovaće se na bini postavljenoj u Karađorđevom parka. U Kulturno-umetničkom programu učestvuju Milica Dosković vokalna solistkinja iz Zrenjanina, Bojan Miloradović, glumac Velikog teatra iz Jagodine, Ženska pevačka grupa Kulturnog centra Zrenjanina "Filigran", Kulturno-umetnička društva "Gik - Banat Pionir", "Đerđef" iz Zrenjanina" i KUD “Lola" (Perlez- Stajićevo). Na festivalu će nastupiti i poznati zrenjaninski "Bid bend" - Gagić i prijatelji. Manifestaciju će u 11h svečano otvoriti organizatori i gradski zvaničnici. Festival traje od 10 do 20h.
- Organizatori manifestacije su: Kulturni centar Zrenjanina, Turistička organizacija grada Zrenjanina, IP Media 023, Udruženje vinara i ljubitelja vina „Taraški vinogradi“ i JP „Sportski objekti“, pokrovitelj je Grad Zrenjanin, a prijatelji manifestacije Kompanija Gomex i Barcino Tours.
VREMENSKA PROGNOZA ZA 23. 06. 2021.
Prognoza vremena, upozorenje i verovatoća ostvarenja opasne pojave
Sreda: Sunčano i veoma toplo. Vetar slab do umeren, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od 16 do 25, a najviša od 35 do 38 stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 35 stepeni, verovatoća 90%.
Četvrtak: Pretežno sunčano i veoma toplo. Vetar slab i umeren, istočni i jugoistočni, posle podne zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od 17 do 25, a najviša od 37 do 40 stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 35 stepeni, verovatoća 90%.
Petak: Pretežno sunčano i veoma toplo. Posle podne, uveče i noću na severu Srbije uz lokalni razvoj oblačnosti kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom. Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od 18 do 25, najviša od 33 do 38 stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 35 stepeni, verovatoća 90%; Lokalna pojava grmljavina, verovatoća 90%.
Subota: Pretežno sunčano i manje toplo. Uz lokalni razvoj oblačnosti pljuskovi sa grmljavinom biće češći u brdsko-planinskim predelima. Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od 16 do 22, najviša od 28 do 34 stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 32 stepena, verovatoća 90%; Lokalna pojava grmljavina, verovatoća 90%.
Prognoza vremena za narednih pet dana (od 27.06.2021. do 01.07.2021.)
Pretežno sunčano. Od utorka ponovo veoma toplo.
(Izvor: RHMZ)
Ledeni sladoled od LUBENICE: Rashladite se uz nezaboravan ukus domaćeg sladoleda!
Najjednostavniji recept za sladoled koji će vas sigurno rashladiti.
Vreli letnji dani su u zamahu i svi gledamo kako da se rashladimo. U tim trenucima svi pribegavamo laganoj hrani i naravno sladoledu.
Pročitajte kako da na najlakši i najbrži način napravite ukusan sladoled od lubenice uz samo tri jeftina sastojka!
Ledeni sladoled od lubenice je savršen način da se rashladite tokom vrelih letnjih dana.
Recept za sladoled od lubenice
Sastojci:
lubenica
1 limun
5 kašika šećera
čokoladne mrvice
Priprema:
Isecite vrh lubenice i štapnim mikserom izblendirajte unutrašnjost, tako da dobije teksturu smutija.
U lubenicu iscedite jedan limun (može i više ukoliko ste ljubitelji kiselo slatke kombinacije) i dodajte pet kašika šećera.
Ponovo sve izmešajte ili izlendirajte.
Ostaviti u frižideru da se smesa ohladi i stvrdne dovoljno da možete da pravite kugle sladoleda.
Tri razloga nas čine umornim, a da nismo svesni
Da li se ponekad osećate umorno, a nije vam jasno zbog čega?
U slučaju da vas je doktor pregledao i nije otkrio uzrok vaših sve češćih perioda iscrpljenosti, možda se vaš umor može objasniti jednim od sledeća tri ne toliko očigledna razloga.
Razlozi zbog kojih možemo da budemo umorni
Često vam je dosadno
Ako vam je u slobodno vreme dosadno i ne znate šta ćete sa sobom, velike su šanse da ste u tim trenucima umorniji nego kada imate neke obaveze. Bez mentalne i fizičke stimulacije, mi jednostavno gubimo energiju i treba nam više vremena da se vratimo u život. Iz tog razloga je veoma važno da pronađete neku aktivnost koju volite i njome popunite svoje slobodno vreme. To može biti čitanje, druženje sa prijateljima, trening, časovi stranog jezika itd.
Imate zahtevnog partnera
Možda ste umorni od konstantne komunikacije sa partnerom preko poruka? Ili su vam možda stresne česte prepirke oko sitnica? Možda vam jednostavno ne polazi za rukom da svoje slobodno vreme posvetite sebi jer ste previše posvećeni potrebama svog partnera? Ako osećate umor zbog bilo kog od ovih razloga, u vezi ste sa zahtevnim partnerom i bilo bi dobro da što pre redefinišete vaš odnos, kako biste povratili neophodnu energiju za završavanje ostalih obaveza.
Ne odgovara vam posao kojim se bavite
Posao ne mora da bude fizički i psihički naporan da bi on isisao svu energiju iz vas. Ponekad se dešava da se ljudi jednostavno ne osećaju dobro na radnom mestu, iako niko od njih ne traži nemoguće, niti se puno umaraju dok ga obavljaju. Ipak, taj osećaj nezadovoljstva se može vrlo lako preliti i u slobodno vreme i učiniti vas iscrpljenim u trenucima kada ništa konkretno ne radite.
Pored izuzetno visokih temperatura danas možemo primetiti i da je atmosfera zamućena, nebo je mutno, i Fruška Gora se teže primećuje iz mesta iz kojih je inače dobro vidljiva u uslovima bolje vidljivosti. Razlog je Saharski pesak, koji je visinskim strujanjima transportovan do naših krajeva. Ovakva situacija zadržaće se do subote.
Izvor : Vojvodina meteo
KAKO SE PIŠE: ITEKAKO ili I TE KAKO, često se piše pogrešno!
Pravilan je samo jedan oblik.
Kod pisanja u ovom slučaju često dolazi do greške jer mnogi ovaj izraz pišu spojeno.
Međutim, pravilno je samo odvojeno pisanje - i te kako.
"I te" služi za isticanje, pa će se uvek pisati odvojeno od zamenice u izrazima:
- i te kakav, i te kakva, i te kakvo, i te koliki, i te kolika, i te koliko.
Da li znate kako je nastao MAJONEZ? Zanimljiv početak koji seže daleko u prošlost
Majonez je mnogima omiljeni dodatak jelima, ali da li ste se zapitali kako je nastao ovaj proizvod?
Istorija majoneza
Prema priči istorija majoneza seže duboko u prošlost, tačnije 1756. godinu, zahvaljući maršalu Rišeljeu.
Kada je osvojio tvrđavu Por Maon na ostrvu Minorki nastanio se u glavnom gradu Mahon. NJegov kuvar nije imao drva da naloži vatru i napravi svom gospodaru topao umak i tu počinje priča. Pukim slučajem kuvaru je upalo jedno žumance u ulje i on je nehotice počeo da ga muti i tako dobio finu gustu masu, kojom je prelio meso.
Maršalu se tako dopao ovaj umak da ga je odmah po povratku u Pariz doneo na dvor Luja XV i dao mu ime majonez prema gradu u kome je prvi put slučajno napravljen. Nakon toga je recept usavršavan do ovog kakav danas poznajemo.
MED OD MASLAČKA: Pročišćava krv i pomaže u lečenju jetre!
Naberite cvetove maslačka i napravite domaći "med".
Cela biljka maslačka je lekovita, od korena, pa sve do lista i cvetova. Razni sirupi i napici se prave od maslačka u narodnoj medicini.
Od korena i cvetova se pravi čaj, ne naročito lepog ukusa, dok se od cvetova pravi i čuveni "med" od maslačka.
Lekovita svojstva maslačka?
pospešuje lučenje žuči
deluje kao diuretik
čisti krv
pojačava rad bubrega
pomaže kod lečenja gihta
pomaže kod reumatizma
pomaže kod lečenja gihta
reguliše nedostatak apetita
ublažava menstrualne bolove
pomaže kod regulisanja šećera u krvi
Maslačak se u slatkoj varijanti koristi u obliku sirupa (meda) i marmelade.
Recept za "med" od maslačka
Sastojci: 400 žutih cvetova maslačka, 1 kg šećera, 2 cela limuna, 1 kašičica limuntusa.
Postupak:
Cvetove maslačka operite, pa ih prelijte hladnom vodom i ostavite da stoje 24 sata. Sutradan ih procedite (istisnite sav višak tečnosti). Cvetove stavite u šerpu i prelijte sa 500 ml prokuvane i prohlađene vode.
Kuvajte cvetove u vodi 15 do 20 minuta, pa dodajte šećer i sitno iseckan limun i limuntus. Sve zajedno kuvajte još 10 minuta, dok se masa ne zgusne. Na kraju biste trebali da dobijete boju meda.
Sirup ostavite da se ohladi. Dobro ohlađen procedite kroz gazu, pa kratko još jednom prokuvajte (2-3 minuta). Opet ostavite da se ohladi, pa sipajte u flašu. Čuvajte u frižideru.
Recept za marmeladu od maslačka
Sastojci: 4 šolje cvetova maslačka, 4 šolje vode, 4 šolje šećera, 1 kesicu agar agar biljke (prirodno sredstvo za želiranje)
Postupak: "Očerupajte" sve cvetove i i samo žuti deo (latice) ubacite u šerpu. Prelijte vodom i kuvajte ga 10 minuta dok ne provri. Procedite tečnost kroz cediljku. Možete dodati i sok polovine narandže kako biste podigli aromu marmelade. Pustite da provri, pa dodajte šećer.
Kada se šećer istopi, dodajte sredstvo za želiranje, pa kada se sve zgusne, marmeladu prespite u zagrejane tegle.
Hodanje i mršavljenje: Kako uz jednostavnu dnevnu aktivnost možemo i da smršamo?
Hodanje je svakodnevna navika čije koristi većina nas ne iskorišćava u potpunosti.
Naime, hodanje može biti jedina fizička aktivnost potrebna da smršate, naravno, uz kontrolisan dnevni unos kalorija.
Hodanje je široko dostupan i jednostavan način da izgubite kilograme, naročito ako vas stil života drži 'okovanim' za sto i automobil, kaže lični trener Hana Dejvis iz Tenesija. Osim što pomaže u sagorevanju kalorija, hodanje je odličan način za smanjivanje stresa. A uz manje stresa lakše mršavimo.
15.000 koraka dnevno
Hana preporučuje da ciljate na 15.000 koraka dnevno i da toliko koraka napravite baš svaki dan. Možda vam se ta brojka čini prevelika, ali u nju ulazi baš svaki korak koji napravite od trenutka kada ustanete iz kreveta.
Ne brinite se zbog toga ako polagano povećavate broj koraka. Samo krenite, savetuje Dejvis. Za razliku od toga kada preko noći pojačate intenzitet vežbanja, udvostručavanje broja koraka preko noći neće opteretiti telo, niti povećati mogućnost povreda.
Pešačenje tri puta dnevno po 20 minuta
Ako svakog dana pešačite tri puta po 20 minuta, to će vam pomoći da dosegnete željeni broj koraka i da smršate. Istraživanje Univerziteta Džordž Vašington ustanovilo je da su ljudi koji su hodali 15 minuta posle svakog obroka imali bolju ravnotežu šećera u krvi (što može smanjiti želju za još hrane nakon što ste upravo jeli) od onih koji su hodali 45 minuta u bilo koje doba dana. To znači da vas hodanje posle ručka može spasiti od uobičajene popodnevne letargije posle jela i želje za slatkim.
Hodanje uzbrdo tri puta nedeljno
Hodanje uzbrdo, što uključuje i hodanje stepenicama, pomaže u izgradnji mišića, što pak ubrzava metabolizam. Na taj način sagorećete više kalorija čak i kada sedite za radnim stolom. Počnite tako da triput nedeljno rutini hodanja dodate intervale hodanja uzbrdo, pa postepeno povećavajte.
Vežbanje
Mršavljenje hodanjem ne podrazumeva samo hodanje. Pravite pauze u kojim ćete napraviti 15 do 20 čučnjeva, sklekove oslanjajući se na klupu ili radite duboke raskorake.
Sve te vežbe ubrzavaju otkucaje srca, pomažu u izgradnji mišića i u tome da vam hodanje ne postane dosadno, ističe Hana.
Dnevni unos kalorija
Koliko hranjivih nutrijenata tokom dana morate uneti zavisi od mnogo faktora, ali većina žena koje mršaju hodanjem drži se ishrane od 1200 do 1600 kalorija dnevno, bogatih belančevinama.
Ako želite smršati pomoću hodanja niskog intenziteta, moraćete strogo paziti na ishranu da biste izgubili kilograme. Iako povećavate telesnu aktivnost, moraćete smanjiti unos kalorija, napominje Hana.