Godine 2010, honduraška kompanija Desarrollos Energéticos S.A. (DESA) započela je izgradnju brane Agua Zarca na teritoriji autohtonog naroda Lenka u zapadnom delu Hondurasa, kao deo strategije nacionalne vlade pod nazivom „Otvoreni za biznis“. Projekat je izazvao snažno protivljenje autohtonih zajednica i doveo do nasilne represije protivnika projekta, koju je sprovodila kompanija uz podršku oružanih snaga Hondurasa. Izgradnja brane Agua Zarca je od tada obustavljena nakon što su se veliki međunarodni investitori povukli iz projekta.

Hidroenergetski sistem Kaunertal u Tirolu predstavlja reprezentativan primer kompleksnog infrastrukturnog projekta koji kombinuje tehničke inovacije sa izazovima održivog upravljanja prirodnim resursima. Planirano proširenje, sa naglaskom na pumpno-akumulacione kapacitete i preusmeravanje vodotokova, pokreće raspravu o ekološkim posledicama, društvenim konfliktima i regulatornim okvirima u alpskom prostoru. Ova studija slučaja omogućava kritičku analizu ravnoteže između energetske tranzicije, ekonomskih koristi i zaštite biodiverziteta.

Studija slučaja jezera Bajkal prikazuje kako primena koncepta kapaciteta podnošenja može doprineti održivom upravljanju prirodnim resursima, posebno u kontekstu ribarstva i zaštite ekosistema. Analiza obuhvata biološke, ekološke, socioekonomske i institucionalne aspekte, ukazujući na nužnost koordinisanog i adaptivnog pristupa. Uvođenjem moratorijuma na ribolov, kvota i lokalnog uključivanja, postignut je početni oporavak populacije ribe omul, što potvrđuje efikasnost upravljanja zasnovanog na nosivom kapacitetu.

Jadar je nalazište jedinstvenog minerala jadarita – natrijum-litijum-borosilikata, sa visokim sadržajem litijuma i bora, što Srbiju svrstava u potencijalno ključnog evropskog igrača u smanjenju zavisnosti od kineskih izvora litijuma. Projekat je od strateške važnosti za Evropu, ali i izaziva brojne dileme u vezi sa zaštitom životne sredine i društvenim posledicama, što predstavlja širi problem upravljanja prirodnim resursima u savremenom svetu.

Brdski region Barroso na severu Portugala prepoznat je po svom vekovnom i „globalno važnom“ poljoprivrednom sistemu, koji kombinuje poljoprivrednu biodiverzitet, otpornost ekosistema i dragoceno kulturno nasleđe. Međutim, u ovom regionu se takođe nalazi jedno od, kako se veruje, najvećih evropskih nalazišta litijuma, elementa koji će biti ključan za tekuću tranziciju ka čistoj energiji, pri čemu zvaničnici EU i Portugala navode da će rudarski projekti u Barrosu biti od presudnog značaja za obezbeđivanje domaćih zaliha ovog metala. Stanovnici i ekološki aktivisti, međutim, upozoravaju da će rudnici unakaziti pejzaž, zagaditi vodu, erodirati zemljište, narušiti lokalna sredstva za život i oduzeti im zajedničke površine. Ipak, iako i dalje nastavljaju da se protive planiranim rudnicima, država može proglasiti projekte litijuma za strateški važan u javnom interesu i primorati stanovnike da ustupe zemljište potrebno za realizaciju rudarskih projekata. 

Studija slučaja analizira implementaciju mreže Natura 2000 u šumama Baden-Virtemberga u Nemačkoj, ističući integrativni pristup upravljanju koji usklađuje ciljeve očuvanja sa održivim šumarskim praksama, podržanim sveobuhvatnim planovima upravljanja i sistemima monitoringa. Uprkos umerenim ekonomskim uticajima na šumarstvo, uspešna implementacija zahteva poboljšanu komunikaciju, povećanje broja zaposlenih, finansijske podsticaje i jačanje kapaciteta kako bi se prevazišli tekući izazovi i osigurala dugoročna efikasnost.

Očekuje se da će razvoj eko-turizma u Kota Maraduu privlačiti 10.000 posetilaca godišnje, a taj trend će se nastaviti i u budućnosti. Da li će to i na koji način uticati na ekološku ravnotežu šuma mangrova. Šta treba uraditi?

Ova analiza istražuje primenu Hotellingovog pravila na dva ključna neobnovljiva resursa – naftu i bakar – i analizira kako realni faktori utiču na dinamiku njihovih cena i eksploatacije. Dok teorija predviđa postepeni rast neto rente u skladu sa stopom oskudnosti resursa, tržišta u praksi često odstupaju od ove predikcije zbog kombinacije tehnoloških inovacija, otvaranja novih nalazišta i rudnika, političkog okvira i promena u globalnoj potražnji. Nafta i bakar predstavljaju kontrastne primere: tržište nafte je izrazito volatilno pod uticajem geopolitike i novih tehnologija, dok tržište bakra u Čileu pokazuje relativno stabilnu, dugoročnu tendenciju rasta, ali i značajne efekte modernizacije i liberalizacije. Oba primera pružaju priliku da se sagleda kako teorijska vrednost Hotellingovog modela, tako i njegove praktične ograničenosti u savremenim ekonomskim i političkim kontekstima. 

Studija slučaja o dunavskoj kečigi osvetljava posledice otvorenog pristupa resursima i neuspele primene koncepta maksimalnog održivog prinosa (MSY). Izostanak pravovremene regulacije doveo je do drastičnog pada populacije i uvođenja desetogodišnje zabrane lova 2019. godine. Primer ukazuje na neophodnost kombinovanja naučno zasnovanih kvota sa institucionalnim mehanizmima i saradnjom lokalnih zajednica u održivom upravljanju ribarstvom.

Studija slučaja pokazuje kako je koncept „razdvajanja“ (decoupling) eksplicitno ugrađen u japansku nacionalnu politiku uspostavljanja društva zdravog ciklusa materijala (SMC), što se ogleda u uvođenju pokazatelja materijalnih tokova, uključujući produktivnost resursa. Iako je neposredni pokretač SMC politike bilo uočljivo ograničenje u upravljanju čvrstim otpadom, ona je uspešno povezana i sa pitanjima ulaza prirodnih resursa. Politike 3R su sprovedene kroz nacionalni zakonodavni okvir, a sam koncept i praktična iskustva Japana koriste se i na međunarodnom nivou.

Studija slučaja prikazuje kako je Kolumbija započela sistematsku integraciju adaptacije na klimatske promene u planiranje i upravljanje MPA-ima, sa posebnim fokusom na Rezervat biosfere Seaflower, jedan od najvećih morskih rezervata na Karibima. Ovaj primer ukazuje na to da integracija klimatskih promena zahteva upravljanje na više nivoa, od lokalnih zajednica do nacionalnih politika, da adaptivno upravljanje mora biti dinamično — koristeći podatke u realnom vremenu, fleksibilno zoniranje i aktivno učešće zajednica, kao i da zaštićena morska područja nisu statični utočišta, već živi sistemi koji zahtevaju stalnu evaluaciju i prilagođavanje usled promena u klimatskim uslovima.

Studija slučaja o ekološkom kolapsu Aralskog mora otkriva kako pogrešne odluke u upravljanju vodnim resursima mogu izazvati katastrofalne posledice po ekosistem i lokalne zajednice. Kroz analizu institucionalnih slabosti, neuspešnih regionalnih politika i delimičnih pokušaja revitalizacije, studenti će raspravljati o izazovima i potencijalima održivog i adaptivnog upravljanja prirodnim resursima. Diskusija se fokusira na međusobnu povezanost ekoloških, društvenih i upravljačkih dimenzija u kontekstu transgraničnih vodnih sistema.

Venecija predstavlja klasičan primer tragedije zajedničkih resursa, gde prekomerno i nekontrolisano korišćenje zajedničkih dobara – infrastrukturnih kapaciteta, kulturne baštine i životne sredine – vodi do njihove degradacije i ugrožava budućnost grada. Bez adekvatnih mera upravljanja, jasnih pravila i saradnje svih aktera, kratkoročni ekonomski interesi pojedinaca mogu ugroziti dugoročnu održivost i vrednost zajedničkih dobara. Implementacija održivih politika i uključivanje lokalne zajednice su ključni koraci ka prevazilaženju ovog izazova. 

Ova analiza slučaja istražuje problem iscrpljivanja podzemnih voda u Kaliforniji kao primer "tragedije zajedničkog vlasništva", gde neograničeno korišćenje zajedničkog resursa vodi do njegove degradacije. Prikazuje institucionalni okvir i primenu zakona SGMA iz 2014. godine, koji uvodi održivo upravljanje kroz lokalne agencije i dugoročne ciljeve zaštite akvifera. Takođe, analiza ukazuje na izazove implementacije, socijalnu nejednakost i međunarodne modele upravljanja koje Kalifornija može uzeti kao pouke.

Studija slučaja istražuje kompleksni međuodnos voda–hrana–energija (WFE) u Bangkoku, jednom od najurbanizovanijih regiona jugoistočne Azije, sa posebnim fokusom na institucionalne izazove i društvene aspekte upravljanja prirodnim resursima. Analiza prikazuje kako fragmentacija upravljanja i socijalne nejednakosti utiču na dostupnost i održivost ključnih resursa, ali i koje inovacije i pristupi adaptacije mogu doprineti integrisanom i pravednom sistemu. Ovaj primer osvetljava značaj holističkog i participativnog menadžmenta resursa u uslovima klimatskih promena i brzih društvenih transformacija. 

Holandija predstavlja uspešan primer primene agroekoloških praksi u cilju zatvaranja fosfornog ciklusa. Kroz korišćenje stajnjaka, komposta i reciklažu organskog otpada smanjuje se potreba za uvoznim mineralnim đubrivima. Precizno upravljanje đubrivom i usklađivanje stočne proizvodnje sa kapacitetima zemljišta omogućavaju balansiranje materijalnih tokova unutar poljoprivrednog sistema. Ovakav pristup smanjuje zagađenje voda fosforom i doprinosi zdravijim ekosistemima. Integrisano planiranje zasnovano na kružnoj ekonomiji pokazuje da je održiva poljoprivreda moguća uz efikasno upravljanje resursima.

Studija istražuje kako tehnike otkrivenih preferencija, poput hedonske analize i metode putnih troškova, procenjuju ekonomsku vrednost parkova i zelenih površina. Rezultati su oblikovali politike poput "Plana zelene strukture" i "Plana upravljanja obilnim padavinama", promovišući održivo urbano planiranje i ravnomernu distribuciju ekosistemskih usluga. Ovaj pristup pozicionira Kopenhagen kao uzor za globalno upravljanje prirodnim resursima u gradovima.

U analizi se istražuje primena termodinamičkih indikatora entropije u analizi životnog ciklusa (LCA) proizvodnje titanijum-dioksida u Pandžihu. Fokus je na otkrivanju „skrivenih troškova“ degradacije resursa kroz entropijsku produkciju i gubitke egsergije, što pruža dublji uvid u održivost industrijskih procesa. Studija povezuje ekonomske i ekološke aspekte, pokazujući kako entropijski pristup može unaprediti valuaciju prirodnih dobara i politike upravljanja resursima.

Studija slučaja prikazuje primenu metode uslovnog vrednovanja u proceni vrednosti ekosistemskih usluga. Ova metoda omogućava kvantifikovanje spremnosti zajednice da plati za očuvanje mora, biodiverziteta i obale, čime se nematerijalne koristi prevode u merljive ekonomske vrednosti. Primer pokazuje kako ekonomski instrumenti mogu doprineti oblikovanju politika očuvanja i održivog korišćenja prirodnih resursa.

Ova studija slučaja istražuje ekonomski uticaj erozije zemljišta na poljoprivrednu produktivnost u Indiji, fokusirajući se na procenu gubitaka tokom 1990-ih, kada je godišnje gubilo oko 5 milijardi tona plodnog sloja, ugrožavajući prinose i ruralne prihode. Primenjena metodologija je metoda promene produktivnosti u kombinaciji sa pristupom izbegnutih troškova štete, koja uključuje korake poput identifikacije degradiranih područja pomoću satelitskih snimaka, GIS alata i terenskih anketa, merenja erozije USLE modelom, procene smanjenja prinosa na eksperimentalnim parcelama i monetarizacije gubitaka množenjem smanjenih prinosa sa tržišnim cenama uz oduzimanje troškova proizvodnje. Rezultati su agregirani na regionalni i nacionalni nivo, sa dugoročnim projekcijama koristeći klimatske modele i diskontni faktor od 5%, pokazujući da bi pravovremene mere zaštite mogle prepoloviti gubitke do 2050. godine, pružajući osnovu za politike očuvanja zemljišta.

Holandija je pionir u implementaciji računovodstva ekosistemskih usluga kroz SEEA-EA sistem, gde se prirodni kapital ekonomski vrednuje, kako bi se pokazale uštede od njegove zaštite. Korišćenjem metoda poput izbegnutih troškova i uslovnog vrednovanja, integrisane su ove vrednosti u nacionalne račune, povezujući ih sa sektorima kao što su infrastruktura, turizam i poljoprivreda, čime se kvanifikuje doprinos ekosistema BDP-u.

Nacionalni park Plitvička jezera u Hrvatskoj predstavlja svetski priznat primer uspešnog upravljanja zaštićenim područjem kroz balansiranje očuvanja jedinstvenih ekosistema, održivog turizma i lokalnog razvoja. Park je pod državnom upravom, uz stroge međunarodne standarde UNESCO-a i Natura 2000 mreže, što omogućava integrisano prostorno planiranje, monitoring i edukaciju posetilaca. Kontinuirani nadzor, participacija lokalnih zajednica i primena inovativnih strategija čine Plitvice modelom održivog upravljanja prirodnim resursima i zaštićenim područjima.

Analizira se upravljanje Pionirskim parkom u Beogradu, sa posebnim fokusom na institucionalne, zakonske i upravljačke izazove nastale usled neopravdanog političkog zauzeća parka. Kroz detaljan prikaz trenutnog stanja, pravnog okvira i odgovornosti aktera, rad ističe problem degradacije i ograničenja javnog pristupa ovom zaštićenom gradskom zelenilu. Konačno, studija nudi analitički pregled mogućih rešenja za očuvanje prirodnih i kulturnih vrednosti parka, uz naglasak na neophodnu koordinaciju i transparentnost u upravljanju.

U ovoj analizi slučaja istražujemo duboko ukorenjene probleme u upravljanju parkovima prirode u Srbiji, fokusirajući se na neefikasno obračunavanje i naplatu naknada za korišćenje zaštićenih područja, što dovodi do značajnih finansijskih gubitaka i ugrožavanja održivosti ekosistema poput Parka prirode Palić. Bazirano na reviziji Državne revizorske institucije iz 2025. godine, otkrivamo sistemske izazove poput nedostatka resursa, teškoća u pribavljanju podataka i preklapanja nadležnosti između javnih preduzeća, što je rezultiralo padom prihoda od preko 70 miliona RSD u periodu 2022–2024. godine. Ova studija ne samo da nudi dubinsku analizu uzroka i posledica, već i konkretne preporuke za reforme, poput digitalizacije i bolje koordinacije, kako bi se unapredila zaštita prirode.