У овом одељку можете пронаћи именски регистар доктора наука нашег краја и њихових биографија. Издвојили смо оне чије су докторске дисертације део Националног Репозиторијума Докторских дисертација у Србији, можете их погледати кликом на линковани текст у оквиру биографија сваког од њих. Своје докторске дисертације и биографије, ради попуњавања збирке завичајног фонда, можете послати на мејл gradskabibliotekaljig@gmail.com или физички предати у просторијама библиотеке. На основу Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању (ПДФ верзија) донетог септембра 2014. године формиран је НаРДус као заједнички портал свих докторских дисертација, као и извештаја комисија о њиховој оцени, одбрањеним на Универзитетима у Србији. Заинтересовани могу погледати Видео упутство за депоновање дисертација.
Др Милојко Миловановић
Рођен је 1960. године . Основну школу и гимназију је завршио у Љигу. Војну академију завршио је 1982. године. Правни факулете у Београду завршио је 1994 . године . 2016. године одбранио је докторску дисертацију : „ Дисциплинска одговорност у Војсци Србије“.
Др Александар Лукић
Рођен је 1985. Године. Основну школу похађао је у Калањевцима, Козељу и Љигу, а гиманзију у Љигу. На Филозовском факултету, Одељење за историју, дипломирао је у фебруар 2009. године, где је одбранио и мастер рад.
Југословенска републиканска странка у политичком животу Краљевине Југославије: (1920-1941)
Др Милица Петровић
Рођена је 1987. године. Основну и гимназију је завшила у Љигу. Машински факултет завршила је 2008. године , мастер инжењер машинства постала 2010 , а доктор наука 2016 . године.
Вештачка интелигенција у пројектовању интелигентних технолошких система
Др Марина Ховјецки
Рођена је 26.07.1988. године у Горњем Милановцу. У нашој школи завршила је гимназију 2007. године.
Дипломирала је 2011. године на Пољопривредном факултату у Земуну са оценом 10 на дипломском раду на тему “Прерада млека у аутохтоне производе на подручју Љига“, и просечном оценом 9,00 на редовним студијама. Тиме је стекла звање дипломираног инжењера технологије.
Мастер студије завршила је школске 2011/12. године са општим успехом 9,86. Мастер рад са темом „Ток зрења аутохтоног сира у саламури са подручја Љига“ одбранила је на Одељењу за технологију млека са оценом 10.
Докторску дисертацију под насловом ”Утицај одабраних фактора на ток киселе и сиришне коагулације козјег млека и квалитет јогурта и сирева” одбранила је 01.06.2021. године.
Тренутно је запослена на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду као истраживач сарадник.
Др Спасоје Мирић
Спасоје Мирић је рођен 29.09.1989. године у Београду, од оца Милорада и мајке Верице. Основну школу је завршио у Белановици, а средњу школу у Лазаревцу. Био је одличцан ученик. У основној школи је био носилац Вукове дипломе, а у средњој школи је био ђак генерације и добитник награде принца Александра Карађорђевића. Учествовао је на републичком такмичењу из Енергетске електронике и добио награду за освојено прво место.
На Електротехнички факултет у Београду уписао се као редован студент 2008. године. Докторирао са темом "Metod za računarski efikasnu simulaciju energetskih pretvarača zasnovan na modelu stanja i superpoziciju prekidačkih efekata" 2018. године.
Др Филип Влаховић
Рођен је 1989. године. Основну школу и гимназију завршава у Љигу. Доктоску дисертацију под називом „Density functional theory for studying electronic states of aqua and oxo-first row transition metal complexes“, одбранио је 17. 08. 2020. Теза је писана на енглеском језику на ком се одвијала и сама одбрана, обзиром да су два члана комисије са иностраних универзитета (University of Girona, University of Groningen)
Др Данијела Николић Ђорђевић
Данијела Николић Ђорђевић рођена је 18. октобра 1976. године у Љигу, где је завршила основну школу и гимназију општег смера. Филолошки факултет Универзитета у Београду, студије Српске књижевности и језика завршила је 2006. године са просечном оценом 9,22. За дипломски рад, „Однос приповедача и ликова у Кући на осами Иве Андрића”, одбрањен код професора др Новице Петковића, добила је награду из Фонда „Радмила Поповић”, за најбољи дипломски рад из предмета Српска књижевност XX века. Мастер студије на Филолошком факултету у Београду уписала је и завршила 2008. године са просечном оценом 9,83 одбранивши мастер рад „Специфичности и потенцијали Кишове књиге Складиште” код професора др Јована Делића. На истом факултету уписала је докторске студије 2013. године и завршила испитне обавезе 2016. године са просечном оценом 10. Од 2001. године предаје српски језик и књижевност у основној школи у Љигу, била је 2008. године ментор својим ученицима који су са представом о вршњачком насиљу учестовали на БИТЕФ ПОЛИФОНИЈИ, као коаутор учествовала на изради приручника за професоре и збирки задатака из српског језика и књижевности за ученике од петог до осмог разреда (2013, 2014, Нови Логос). Учествовала је као излагач и секратар на више научних скупова. Објављени радови: „Складиште Данила Киша иште склад, могући постмодерни роман” (2014), „Истина фикције у роману Псалам 44 Данила Киша” (2015), „Кишов однос према идеологизованој историји у Раним јадима” (2016), „Аутопоетички искази у поезији Љубомира П. Ненадовића (2017), једна је од приређивача хрестоматије П(ј)есник и п(ј)есма: Српска п(ј)есма о п(ј)есми (од барока до реализма), 2018.
Др Сава Миловановић
Сава Миловановић је рођен у Београду 16. јануара 1994. године, од оца Предрага и мајке Зорице. Након завршетка гимназије општег смера у Љигу, са благословом Његовог Преосвештенства блаженопочившег епископа ваљевског господина Милутина 2013. године уписује Православни богословски факултет Универзитета у Београду на ком је дипломирао 2017. године. Мастер студије уписује 2017. године на истом факултету. Мастер тезу под насловом „Брачно или целибатно свештенство: пракса Цркве на Истоку и Западу до 11. века“, одбранио је у јуну 2018. под менторским руковођењем професора Растка Јовића. Докторске студије из области канонског права уписао је 2018. на истом факултету под менторством истог професора. Од маја 2019. ради као истраживач-приправник на Православном богословском факултету. Од марта 2022. је у звању истраживач-сарадник.
Територија и национални идентитет као фактори канонске јурисдикције у руском богословљу XX века