ИЗМЕЂУ ДВИЈЕ ВАТРЕ

Терен за игру се подијели линијом. Ученици се подијеле у двије групе и заузму једно поље на терену. Свака екипа изабере капитена, који стане иза противничког поља. Игра се лоптом за одбојку. Ученици екипе која добије лопту пребацују лопту свом капитену, преко противничког поља и играча, или их гађају. Играч кога је лопта погодила излази из поља и придружује се свом капитену, па заједно с њим може гађати противничке играче. Ако играч ухвати лопту може ослободити једног свог играча и вратити га у поље. Побједника екипа је она која избаци из поља све противничке играче.

ЦРВЕНА КРАЉИЦА

Одреди се терен са двије црте, старт и циљ. На старт стану играчи, а на циљ стане Црвена краљица. Црвена краљица играчима окрене леђа и страшним гласом, некад брже или спорије, изговара реченицу "Црвена краљица један, два, три!" и окреће се према играчима лицем. За то вријеме играчи се покушавају приближити циљу. Смију се кретати само док им је краљица окренута леђима. Када се им се окрене лицем и опази неког да се помјера, она тог играча враћа на почетак. Играч који први додирне Црвену краљицу је побједник и у сљедећем кругу Црвена краљица.

РИНГЕ, РИНГЕ, РАЈА

Дјеца се држе за руке и крећу у круг, до стиха пјесме:

"А ми дјеца чуч!"

На том стиху чучну, а затим устају и плешу даље.

Ринге, ринге, раја,

Дошао чика Паја

и донио јаја.

Једно јаје – мућ!

А ми дјеца чуч!

Из игре излази дијете које је последње чучнуло, а побједник је онај који последњи остане у игри.

ЦРНА МАРИЦА 1, 2, 3

Један играч стоји уза зид (циљ), а остали играчи пар метара иза њега један поред другога. Овај који је уза зид (Црна марица) говори: "Црна марица 1,2,3, претвори се у ЗЕЦА ( животињу по избору) Кад то изговори, нагло се окрене, а сви остали морају бити у полажају онога у што су се претворили. Црна марица долази до некога и додирне га, а он покретима мора опонашати то у шта се претворио и то тако да се приближава циљу. Ако у томе успије, Црна марица ће одлучити како далеко ће га пустити. Можда ће га опет дотаћи и он се мора укипити. Црна марица поново одлази уза зид и задаје нови задатак. Нова Црна марица је дијете које прво дође до зида.

ЦАРЕ, ЦАРЕ, ГОСПОДАРЕ

С једне стране стоји група дјеце (стану један покрај другог), а с друге једно дијете, тј. "цар" (стоји леђима окренут групи дјеце). Дјеца питају (сами се договоре за редослијед): Царе, царе, господаре, кол'ко има сати?

"Цар" одговара:

2 коњска (дугачки кораци)

или 5 мишјих (мали кораци)

или 3 мачја (средњи кораци)

или 1 мрављи (стопало испред стопала)

Побједник је онај ко први стигне до „цара“ те сада он постаје нови "цар".

Игра ће бити још забавнија ако:

- "питачи" мијењају глас како "цар" по гласу не би знао ко га пита;

- "цар" превари и нашали се с играчем који му је стигао врло близу одговоривши му: "Пао сат у бунар", на што се играч мора вратити на почетну позицију.

НА СЛОВО, НА СЛОВО

Одабрани играч каже "На слово, на слово М (примјер слова), а остали играчи морају именовати предмете ( животиње, градове, биљке - по договору) који почињу тим словом. Друга варијанта је да када играч каже "На слово, на слово М , остали играчи пронађи у простору за игру и додирну предмет који почиње задатим словом.

КАЛАДОНТ

Један играч каже неку ријеч, други мора рећи ријеч која почиње са задња два слова претходне ријечи. Игра завршава кад неко каже ријеч на коју се игра не може наставити (каладоНТ), односно ријеч се не смије завршити на КА, јер вам други играч може рећи КАЛАДОНТ и тиме постаје побједник. Нема ријечи која започиње словима НТ! Побједник осваја 1 бод и започиње нову игру с новом ријечи!

ФИГУРЕ

Једно дијете окрене леђа осталима и викне: Један, два, три, ко ће бити најљепши!

Док је то викало остала дјеца су заузела став фигуре. Дијете се окреће и бира најљепшу фигуру, с којом мијења улоге.

БРОДОЛОМ

Играчи: капетан брода, 1- 2 ајкуле, остали су путници.Док путници шетају палубом, око брода круже ајкуле. Када капетан брода узвикне БРОДОЛОМ ЗА 3 (или 3, 4, 5), путници се хватају у скупове од по три. Ко се није ухватио или ако скуп садржи нетачан број чланова, хватају их ајкуле и избацују из игре.

БЕРЕМ, БЕРЕМ ГРОЖЂЕ

Дјеца се држе за руке и формирају круг, пјевајући:

Берем, берем грожђе док чувар не дође,

а кад чувар дође пресјешће ми грожђе.

У средини круга је чувар, па када дјеца заврше пјесму он устане и појури их. Кога ухвати он постаје чувар.

ПОКУШАЈ ДА НАЦРТАШ

Подијелити таблу на два дијела, а у ученике у двије групе. Ученици стоје 4-5 метара од табле. На табли наставник нацрта два круга. Свака група шаље једног ученика завезаних очију и каже му да у постојећи круг нацрта очи, уста, нос и уши. Дјетету помажу остали усмјеравајући га: лијево, десно, горе, доле. Побјеђује група која прва заврши и има смисленији цртеж.

ПТИЦЕ У ГНИЈЕЗДА

На прорстор за игру поредати парире „гнијезда“ колико има и дјеце. „Птице“ слободно лете по ограниченом простору и на знак „ Птице у гнијезда“, дјеца трче и стају у једно од „гнијезда“. У сваком новом кругу узети по једно „гнијездо“ тако да спора „птица“ испада из игре.

ШТАФЕТА ЦРТАЊА

Учитељ подијели таблу на два дијела. Испред сваког дијела стоји колона ученика. Колоне добију исти задатак, нпр. да цртају предмет, животињу, биљку.... Први крећу и цртају једну линију, односе креду другу иза себе који долази и наставља цртеж итд. Сваки ученик црта само једн детаљ, без вербалног договора о ком предмету, животињи или биљки се ради. Побиједиће она колона која брже и љепше нацрта.

ШТАФЕТА ПИСАЊА РЕЧЕНИЦЕ

Учитељ подијели таблу на два дијела. Испред сваког дијела стоји колона ученика. Први у колони долази пред таблу и записује прву ријеч, односи креду другу иза себе који наставља даље. Побјеђује група која прва заврши и чија реченица има смисао.

СТАНАРИ И КУЋИЦЕ

Ученици су подијељени у групице од по три члана. Два ученика, у свакој групици, се држе за руке ( кућица) , а трећи чучи у кућици ( станар). У слободном простору се налазе и два слободна ученика, који нису ни станари нити имају кућицу. Када наставник изговори: „Станари мењају кућице“- станари трче и траже нове кућице, ту се укључују и она два слободна ученика, па ће неко остати без кућице.

На сљедећу команду: „Кућице мијењају станаре“ – кућице крећу и траже станаре.

На команду: „Земљотрес“ – сви се пусте и формирају нове тројке, кућице и станаре.

СТАРИ ЧИЧА

У игри учествују сва дјеца. Свако из кутије повуче по једну цедуљу. На једној пише СТАРИ ЧИКА, на другој ЛОПОВ, а на трећој СУДИЈА, а остале цедуље су празне. Стари чика и судија се представе, а лопов се не одаје. СТАРИ ЧИКА изговара: ЈА САМ СТАРИ ЧИКА, УКРАЛИ МИ БИКА СА ДВА ИЛ ТРИ РОГА- СУМЊАМ НА ОВОГА! - покаже прстом у дијете у које сумња. Ако је погодио ко је лопов, судија лопову одређује казну ( да скаче на једној нози, глуми, имитира....). Ако СТАРИ ЧИКА не погоди ко је лопов сам ће одрадити казнени дио. Цедуље вратити у кутију и играти поново.

СТРАЖАР У МРАКУ

Једно дијете је стражар. Њему су везане очи. Дјеца се нечујно крећу око њега.

Када стражар каже „Стој !“ дјеца стају. Стражар хвата неко од дјеце и ако погоди ко је, то дијете постаје стражар. Тако се игра наставља даље.

ШУМСКА МАСАЖА

Сви стоје у кругу. Наставник прича причу и на учeнику испред себе демонстрира покрете. Прича се прича лагано са застојима после сваке реченице, да се реализују покрети, измасирају леђа оног испријед.

Била једном једна шума, а у шуми редови високок дрвећа.( покретима испружене шаке о леђа дјетету испред себе ОЦРТАВА високо стабло)

У шуму је дошао дрвосјеча и посјекао је.

У шуми је сада били мало дрвећа, а пуно пањева.

У шуму је дошао меда и страшно се растужио.

Одлучио је да напише писмо министру.

Ставио је машину на пањ, увукао папир и почео да куца.

Није му се свидјело како је написао, извукао је папир, згужвао га и бацио.

Ставио је нови папир и почео поново да куца.

Писао је, писао, куцао, куцао и коначно завршио.

Извадио је папир, пресавио на пола, па још једном, па још јадном, ставио у коверат, ударио печат и послао писмо.

НЕПОСЛУШНИ ХОР

Група ученика представља хор који има свог диригента. Диригент је ученик који покретима показује шта хор треба да ради. Чланови хора раде све супротно од оног што диригент од њих тражи, нпр. дитигент стоји-чланови хора чуче; диригент плаче, хор се смије; диригент маше десном руком- хор лијевом..

ТЈЕРАЊЕ ЛОПТЕ

Ученици се поредају у двије врста и стоје на линијама, на растојању од 10 – 15 метара. Између врста се нацрта дебља линија и на њену средину постави једна већа лопта. Свака врста добије по три мање лопте и њима настоји гађати велику лопту и отјерати што даље у противничко поље. Свака врста у међупростору има по једног играча који ће им враћати њихове мање лопте. Побједиће екипа која велику лопту отјера иза противничке линије.

ТРКА НА КАРТОНИМА

Ученици се подијеле у једнаке екипе. Свака екипа има по два картона. На дати знак први из колоне стави испред себе картон и стане на њега, затим стави други картон и тако до одредишта и назад, а да при том не стане на паркет. Картоне предаје ученику који је из њега и одлази на зачеље.

ТРАЖЕЊЕ ПРЕДМЕТА УЗ ПЈЕСМУ

Учитељ покаже ученицима предмет који ће сакрити. Затим одреди ученика који излази у ходник док се предмет не сакрије. Када је предмет сакривен, ученик улази у учионицу и тражи га. Остали ученици тада почињу пјевати договорену пјесму. Када је ученик далеко од сакривеног предмета пјевају гласно, а када се приближи сакривеном предмету пјевање се утишава. Када пронађе скривени предмет ученик одреди сљедећег ученика који излази из учионице.

ТРКА КОНОБАРА

Ученици су подијељени у више колона које стоје паралелно иза једне црте. Сваки први ученик у колони има један папирни тањир и на њему 2 – 3 мале лоптице (кестена, шишарке и сл.). На знак они потрче што брже могу носећи „послужавник“ у рукама до одредишта и назад до сљедећег, коме предају тацну. У случају да некоме нешто испадне са „послужавника“, мора застати, подићи и наставити са кретањем.

ТУНЕЛ

Дјеца стоје у реду, једно иза другог, раширених догу. Последње дијете у реду легне на под и пузи до првог кроз раширене ноге. Устаје и поново стаје у ред, а сљедеће дијете наставља пузење. Може се направити и такмичарска игра- када се ученици подијеле у два реда, па се прати који ред први заврши игру.

У ШУМИЦИ ЗЕКА

Дјеца се хватају у коло. У средини кола је дијете-зека које чучи држећи руке као зечје уши. Дјеца се крећу у кругу и пјевају:

„У шумици зека спи, зека спи.

Јадан зеко шта ти би, шта ти би

Те не можеш скочити?

Скочи сад, скочи сад!

Појури нас !

На ријечи „Скочи сад !“ дјеца се пусте и скачу као зец. Зец их јури, кога дотакне мијењају улоге.

УДАРАЊЕ ПО РУЦИ

Ученике подијелити у двије врсте, окренуте лицем једна према другој, на растојању од око пола метра. Ученици из једне врсте имају испружене руке с длановима окренутим према доле, Ученици из друге врсте имају испружене руке с длановима окренутим према горе. Ученици који имају дланове окренуте према горе голицају по длановима свога пара и настоје га заварати и ударити по шакама одозго. Противник измиче дланове, а ако га овај пак удар, мијењају улоге.

УЛИЦА

Дјеца стоје у двије колоне, лицима окренути једни према другима, на растојању од око пола метра- представљају улицу. Једном дјетету завезати очи и дати задатак да прође улицом, између двије колоне, а да не додирне ни једно дијете. Дјеца које су поредана могу пјевати како би олакшали дјетету које пролази.

УЗБУНА

Ученици се подијеле у двије једнакобројне врсте које стану лицем једна према другој на удаљености од око 2-3 метра. У пролазу између ове двије врсте шета један ученик (одабран бројалицом) који прича неку свима познату причу. У току приче, у једном тренутку, узвикнуће: УЗБУНА! Тада ће сви играчи промијенити своја мјеста са онима који стоје преко пута, што користи и онај који прича да заузме једно мјесто и тиме неком другом препусти своју улогу наратора.

ВЕСЕЛЕ СТОЛИЦЕ

Формирати парове. Парови плешу уз музику. Плес се изводи око столица које су на средини. Број столица је увијек за један мањи од броја парова. Парови плешу док наставник не заустави музику. Када музика стане задатак парова је да сједну на једну од столица. Пар који не сједне испада из игре.

ВЈЕТАР ДУВА

Поставимо столице у круг, дјеца сједе на столицама. Тада изговарамо, нпр.: ВЈЕТАР ДУВА ЗА ОНЕ КОЈИ ИМАЈУ НА СЕБИ НЕШТО ЦРВЕНО. Та дјеца устају и повијају се на вјетру- за то вријеме удаљити једну столицу. Дати дјеци знак да се врате на столице, ко остане без столице напушта игру. Игру наставити, позивајући вјетар да дува за неке друге ученике ( који имају у иману слово М....

ВРАПЦИ СКАКУЋУ

На простору за игру означити једну линију. Рећи дјеци да замисле да су врепчићи и да се поредају на грану, линију. Смањивати команде ВРАПЧИЋИ СКАЧУ, када дјеца чучну и скакућу, и ВРАПЧИЋИ НА ГРАНУ, када устају и заузимају мјесто на линији.

ВУК У ПОТОКУ

Двије нацртане линије су поток. Један или два ученика у потоку су вукови. Дјеца прескачу поток, пазећи да не упадну у њега, али и да их вукови не ухвате. Вукови се шетају и трче, хватајући оне који прескачу. Ко буде ухваћен постаје вук

ЗЕЧЕВИ И ЛОВЦИ

У ограниченом простору ученици су подијељени у двије групе. Једна група носи траке и то су лови, а друга је необиљежена и то су зечеви. Ловци имају једну лопту коју међусобно додају, опкољавају зечеве и гађају их. Погодак је исправан ако је лопта погодила ученика ниже од појаса, а да се при том није одбила од земље. С лоптом у руци се не смије трчати. Игра се 5 минута, а учитељ броји колико је ученика погођено. Послије се замијене улоге, па се упоређује која је група имала више погодака.

ЗАЧАРАНИ ЗАМАК

Ученици стоје у кругу, држе се за руке и тако представљају зидине замка. Зидине имају капије, то су два ученика који се не држе за руке, на растојењу су од око пола метра. У зидинама је затворен затвореник, он има везане очи. Његов задатак је да нађе капију и ослободи се. Не смије рукама додиривати другу дјецу него пажљиво слуша. Сви ученици у току игре лагано пјевуше, а они што су на капији ћуте. Када затвореник нађе капију игру наставити са новим затвореником.

ПОКВАРЕНИ ТЕЛЕФОН

Подијелити дјецу у двије колоне. Први ученици из колона добијају папир на којем је исписана ријеч , њу шапућу другу поред себе и шапутање се наставља редом. Није дозвољено гласно рећи ни поновити реч другу два пута. Наметнути такмичење између колона у брзом и течном преношењу ријечи.

ОГЛЕДАЛА РУКУ

Формирати парове, ученици у пару стоје један наспрам другог. Испруже дланове у висини рамена, али се не додирују. Један ће помјерати руке и дланове у различитим правцима, али дланови увијек морају бити окренути према другу, који га прати и прави покрете као у огледалу. На дати знак замијенити улоге.

НЕКА БИЈЕ

Дјеца стоје у збијеном кругу и прстима придржавају једну лопту. Једно дијете говори НЕКА БИЈЕ, НЕКЕ БИЈЕ нпр. Сања. Тада прозвано дијете хвата рукама лопту, а остали се разбјеже, и покушава погодити неко дијете. Погођено дијете ће у наставку игре прозвати ко сљедећи бије.

ЛИСИЦА И ПИЛИЋИ

У ограниченом простору у једном углу се налази јазбина, обиљежени правоугаоник., у којој је лисица. Остала дјеца су пилићи и слободно се крећу у чучећем положају по игралишту. Лисица излази из јазбине, четвороношке, и покушава ухватити некопиле. Ухваћено пиле води у јазбину и мијењају улоге.

ЛЕДЕНИ

Одреди се један ученик који је “ледени“. Он јури остале. Када их дотакне, они се „заледе“ - остану у ставу у којем их је затекао "ледени". Остали слободни ученици могу их додиром одледити. Игра је динамичнија ако више ученика „залеђава“.

ЛАЗО, ГДЈЕ СИ?

Ученици формијају круг и држе се за руке. У кругу су два ученика завезаних очију. Један ученик, ради боље оријентације, дозива другог питањем: „Лазо, гдје си?“ Други ученик мора да му се јави и одговори: „Овдје сам!“ Када ученик буде ухваћен, наставник одређује нови пар који ће ући у круг.

КУГЛАНА

По поду, на одређеном растојању поредати 15 чуњева или пластичних флаша ( флаше распоредити у четири реда, по 5, 4, 3, 2, па 1). Дијете узима лопту и са растојања од око три метра котрља лопту према флашама. Избројати број оборених флаша, вратити их у првобитни положај и позвати друго дијете на куглање.

КРОМПИРОВА ШТАФЕТА

Ученике подијелити у двије колоне.Челни из сваке колоне има у руци корпицу са 10 кромпира. На знак трчи према циљу , али тако да успут полаже кромпире на приблизно једнаком растојању по тлу и трчећи се враћа назад предајући празну корпу сљедећем. Сљедећи брзо купи расуте кромпире, иде до циља и трчећи се враћа са пуном корпом итд.

КРЕЋИ СЕ КАКО ТИ БУБАЊ КАЖЕ

Ученици се слободно крећу распоређени у простору. Наставник их позива да корачају како чују бубањ. Наставник удара у бубањ, а ученици га прате и покушавају ухватити ритам. Ако наставник бубње брже, ученици се крећу брже. Учитељ мијења ритам наизмјенично.

КОСТИНА ИГРА

Ученици стоје у колони држећи за рамена друга испред себе. У средини простора за игр постави се клупа. Учитељ пјева пјесмицу, водећи колону:

Трчи коста око моста ( трчање у колони око клупе)

Иде Коста преко моста ( пењање преко клупе)

Скаче Коста с нашег моста ( сви скачу с клупе)

Прођи, Коста, испод моста ( провлачење испод клупе).

КОНОБАР

Један ученик је конобар и прима наруџбине од четири ученика. Ученици се труде наручити што необичнију комбинацију. Када сва четири ученика поруче храну и пиће, конобар настоји поновити наруџбине. Сљедећи конобар је ученик који је осмислио најзанимљивију комбинацију или ученик чије комбинације се претходни конобар није могао сјетити.

ХВАТАЊЕ БЕЗ РУКУ

Активност се раду у пару. Сваки пар има кутију коју држе оба члана. Лопта се баца и хвата до пара до пара, а члановима није дозвољено да рукама пусте кутију. Изазвати парове да при бацању и хватању лопте изводе различите покрете.

У ЦАРСТВУ ПРИРОДЕ

Један ученик се удаљи из просторије. Остали ученици изаберу себи име једне животиње или

биљке. Када се ученик врати у просторију, поставља питања али тако да за одговор добије само ДА или НЕ: „Да ли је биљка? Да ли је животиња?Да ли је животиња која живи у води?” Питања се постављају различитим ученицима. Одговори морају бити тачни. Када

ученик погоди име животиње или биљке коју је група изабрала, за одгонетање се одређује други ученик.

ТРЧАЊЕ СА ПРОМЈЕНОМ ПАРА

Дјеца трче слободно на простору за игру у паровима. На знак парови се раздвајају и што је могуће брже трче тражећи новог пара. Формирани пар наставља лагано трчање очекујући нови позив. Може се усмјеравати избор пара, на примјер, формирати пар дјечак - дјевојчица, плаве исте боје мајице и сл.

ШТА НОСИ БРОД

Учитељ бира слово азбуке. Први ученик на дато слово започиње игра реченицом: Брод је натоварен камењем (задато слово је било К); игру наставља сљедећи ученик реченицом: Брод је натоварен кречом - и даље све ријечима које почињу на слово К (крава, коњи, козе, кола, кочије, крпе, капе, итд.)- Ученик који не може да настави игру изговара „даље“ и испада из игре.

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Ученици сједе. За игру је потребан лист хартије. Први ученик напише шаљиво питање на лист и пресавије га тако да сљедећи не види постављено питање. Сљедећи напише одговор и пресавије лист и тако додаје наредном ученику који поново поставља питање. На крају када је исписана хартија читају се питања и одговори.

ПРОБИЈАЊЕ ЛАНЦА

Двије групе подједнаке снаге поставе се у двије врсте, једна насупрот другој, држећи се чврсто за руке у размаку од 10-15 м. Позвани играч црвених се залети на противничку врсту, желећи да пробије ланац играча. Не успије ли у томе, мора се поставити иза њих као заробљеник. Успије ли, онда морају оба играча (гдје је ланац пробијен), а са њим као заробљеници прећи на другу страну. Група која је у одређеном периоду заробила више играча, победила је.

ГДЈЕ ЈЕ МИШ

Дјеца сједе на земљи поређани у кругу један до другога, тако да се раменима ослањају један на другога, а шаке држе на леђима. Они иза леђа додају један другоме „миша“ марамицу, тако да „миш“ кружи иза леђа непрекидно. Дјеца разним покретима настоје приказати као да је миш у њиховим рукама.

У средини круга стоји играч изабран бројалицом или договором, а његов је задатак да погоди код којег се дјетета налази „миш“. Он прати покрете, држање појединца, његово лице, изазива и прати све оцјењујући где би „миш“ могао бити. Одлучи ли да прозове његово име гдје или покаже дијете и тог тренутка сви морају да испруже руке напријед. Уколико је погодио, улоге се замјењују, те погађач улази у круг, а досадашњи држач „миша“ у средиште да погађа сљедећег играча.

ПУЖ

На тлу се нацрта спирала у облику пужа. Одреди се редослијед учесника. Задатак је да се на улазу у спиралу пужа стави камен и да се скачући на једној нози дође до средине пужа и исто тако изгура из њега. При томе не смије ни камен ни нога да дотакну линију. Учесник понавља поступак све док не погријеши. Сваки пут другом ногом. Побједник је онај који више пута „обиђе“ пужа без одмора или за одређено вријеме.

ЗЕЦ СА ЛОПТОМ

Учесници се крећу зечјим поскоцима (скокови у дубоком чучњу). Један од њих јури. Он држи са обје руке кошаркашку лопту. Остали, на дати знак бјеже од њега и не дозвољавају да их лопта додирне. Чим некога додирне лопта, тај преузима лопту и он сада јури (диже лопту високо изнад главе да би сви видјели промјену).

ПАС И МАЧКА

Дјеца формирају круг, а унутра су два ученика. Један играч је „пас“ а други „мачка“. Обојица су у кругу затворених очију. Играч који поставља мачку, мјауце, а онај који представља пса, хвата га. Ухвати ли га настаје промјена, односно на њихово мјесто улазе у круг друга двојица.

ВАРАЛИЦА

По једна екипа се постави на крај сале. Један учесник одлази до учесника друге екипе који стоје са испруженим длановима. “Варалица” после неколико варки удара једног по длану и бјежи иза своје линије. Ударени ученик га појури и ако га стигне и додирне “варалицу” осваја поен за своју екипу. Затим друга екипа шаље “варалицу”. Побјеђује екипа са више освојених поена.

ОКРЕНИ СЕ САДА ТИ

Дјеца образују круг и држећи се за руке ходају и изговарају ријечи:

“Божур ја, божур ти

Окрени се Весна ти

На изговорене прозвани пушта руке, окреће се леђима према кругу хвата се за руке са истом

дјецом. Игра траје све док се сва дјеца не окрену леђима ка кругу. Игра се може наставити даље

с тим што се сада прозвана дјеца окрећу ка средини круга.

КРАН

Играчи су подељени у двије екипе. Сви играчи треба одређени број предмета који су на поду ногама да подигну и поставе на клупу (без помоћи руку). Екипа која прва изврши задатак добија поен. У следећем кругу ствари се скидају са клупе.

ХВАТАЊЕ ЛОПТОМ

Дјеца се крећу слободно у простору. Једно дијете има лопту. На знак васпитача погађа неког од дјеце лоптом тј. “хвата“ га. Када погоди неког са њим мијења улогу, односно сада “хвата“ (погађа) погођено дијете, а овај се укључује у игру са осталом дјецом.

БАЦИ КАО ЈА

Дјеца се подијеле у двије групе и формирају два круга. У средини је једно дијете са лоптом. Оно додаје лопту дјеци у кругу на разне начине, а ови су дужни да врате лопту на исти начин како им је лопта додата (једном руком, објема рукама, бацањем одоздо, одозго, у висини груди, главе и сл.). Ко погријеши сједа док остали не изађу из игре. У сљедећем понављању игре у средини је дијете које је најдуже остало у игри.

КОД КОГА ЈЕ ЛОПТА

Играчи су у једној врсти. Неколико корака од врсте стоји један од играча, окренут леђима. Он баци лопту преко главе, према врсти,. и викне: „Хватај!” Играч који је лопту ухватио, сакрије је иза леђа, а исто учине сви остали играчи, као да и они држе лопту за леђима. На то сви викну: „Код кога је”, играч постављен насупрот врсте окрене се, и настоји да по изразу лица погоди код кога је.

НА БОЈЦЕ

Играју шесторо -седморо дјеце. Свако дијете постави своја два ораха један до другога, тако да су парови ораха један за другим у реду на удаљености 10-15 цм. Кад су постављени „парови”, повуче се црта гађања која је удаљена 4-5 м. од првог пара. Са те црте гађају сви редом орахом у „парове”. Тај орах се зове „бојац”. Ред бацања одреди се коцком. Погоди ли неко први пар, носи све парове ораха иза првога пара: погоди ли драги или неки од следећих парова, носи погођени пар ораха и оне иза погођеног пара. Чим је погођен пар, игра се понавља тиме што се постављају нови „парови” ораха. Играти се може кестењем или каменчићима.

СЛУШАЈ ЛОПТУ

Ученик је окренут лицем према зиду и удара лопту рукама о зид. Остали се налазе иза њега на удаљености од око 10 до 20 м и приближавају му се у истом ритму којим одбија лопту. У тренутку када му већ приђу близу, он више не одбија лопту већ је пропушта. Ако један од учесника иза њега хвата лопту и гађа га у предјелу ногу. Када је погођен, окреће се и каже ко га је погодио. Ко погоди, тај га замјењује.

ВРА - ВРА

Такмичари се поставе у 2 врсте. Прва врста су „врапци“ а друга „вране“. Сваки учесник има свог пара тако да је у једном пару један врабац, а други врана. Затим се поставе хаотично на мањи простор (нпр. пола сале), али тако да сваки играч јасно види свог пара који није близу њега. Судија узвикује: „Вра, вра, вра, ВРАБАЦ!“ На то сваки врабац јури своју врану. Игра може да се преокрене ако судија узвикне у једном моменту „ВРАНЕ“. Тада се мијењају улоге. У случају да неко ухвати партнера прије него што се преокрене игра, пушта га и поново јури.

КО СЕ ШУЊА

Играчи сједе у кругу. У средини круга сједи играч затворених очију. Одређени играч шуња се врло тихо према играчу у средини круга. Овај мора руком показати правац одакле је чуо шум. Покаже ли тачно према играчу који се шуњао, овај се мора вратити на своје мјесто. Ако успије да се дошуња до играча у средини круга, мора га дотаћи руком и тада они мијењају улоге.

НОСИМО ТРЕЋЕГ

Два ученика споје двије палице и ставе их испред себе. Држе објема рукама. Трећи сједне или чучне те га двојица носе. Улоге се могу мијењати.

ЧУВАЈ КАПУ

Играчи стоје у кругу, лицем окренути према средини гдје се налази капа, а покрај ње је један играч. Сви играчи имају по једну малу пуњену лопту и један се труди да је убаци у капу, док их играч који се налази у средини, настоји у том спријечити, бранећи то рукама и ногама. Успије ли којем играчу да убаци своју лопту у капу, тада он мијења мјесто са браниоцем.

ЛОЗИНКЕ

Учесници се подијеле у 2 групе. Једна трајно смишља лозинку која има онолико слова колико има учесника у игри. Свако из групе добија по 1 слово. На дати знак друга група јури прву са лозинком. Учесник који је ухваћен мора да ода које је слово. Учесник који га је ухватио има право да га “мучи”, голица, штипка и сл. Кад сва слова буду откривена група која је јурила открива лозинку и ако је погодила тачан назив добија 1 поен. Сада се улоге мијењају. Побједник је она група која освоји више поена.

МАРАМА ПУТУЈЕ

Учесници направе круг у коме су близу један другом, лицем окренути ка средини и са рукама на леђима. Један од њих иде око круга и носи мараму на чијем је једном крају везан чвор. Ставља мараму једном у руке, а овај јури и удара по ногама првог десног од себе, који бјежи у кругу. Учесник са марамом јури сусједа да га што више пута удари док се не врати на своје мјесто, а онај који је предао мараму стаје на то мјесто. Сада овај што је јурио предаје мараму.

ЧУЧ ЈЕ СПАС

Хваталица се састоји у томе што дијете јури свог пара, а овај бежећи има право да се спаси ако чучне. Тада онај који јури мора да сједне. То користи први и одмах устаје и бјежи. У игри онај који бежи има право да чучне 2 пута. Чучање не смије да траје више од 30 секунди. Када онај који јури додирне свог пара улоге се мијењају.

БОРБА ПЈЕТЛОВА

Скрштених руку на леђима, два или више парова играча се труде да, поскакујући на једној нози и гурајући о раме један другога, присиле противника да стане на обје ноге. При том уз спретно измицање и трикови изведени лукавством скоро важнији од самог гурања. Хоће ли се игра изводити само на једној нози до краја, или је дозвољена промјена ногу, то је ствар договора на самом почетку. Игра се може изводити и тако да се два ученика држе за руке, а један другога настоје да навлаком присиле да стану на обје ноге.

РОДА И ЖАБЕ

Кружно на средини простора за игру поставити конопац. Круг треба да буде толико велик да се дјеца не гурају. Око круга поскакују дјеца четвороношке, као жабе, кад наиђе рода све скачу у бару. Кад роде оду, жабе излазе из баре. Рода се ходајући приближава жабама. Ако ухвати жабу, одведе је у гнијездо, где остаје за вријеме једног понављања игре. Васпитач треба да одреди када ће рода кренути у лов.

МАЧКА И МИШЕВИ

На једном простору за игру конопцем се ограде рупе за мишеве. Дјеца се четвороношке провлаче испод конопца и излазе да траже храну. У супротном углу дријема маца. Кад мишеви дођу до ње, пробуди се и почиње да их јури. Они бјеже у рупу. Уколико мачка успије да улови миша, одводи га у своју кућу. Дијете је искључено из игре само за вријеме једног понављања.

РИБЕ У МРЕЖИ

Дјеца се ухвате за руке у коло и направе круг-мрежу. Унутар круга је једно дијете - рибица, која настоји да на сваки начин побјегне из мреже. Побјегне ли из мреже, било да је пробила мрежу, или се провукла између појединаца, тада тај пар улази као рибица, и чим се један од њих пробије из мреже, замјењују их нови.

ВУК И ЈАРЕ

Дјеца образују круг држећи се за руке. У средини круга су два дјетета, једно које носи звонце око врата (јаре) и друго са везаним очима (“вук“). Вук јури јаре чије га звоно одаје куда се креће (звоно је најчешће објешено око врата). Када вук дотакне јаре у игру улази нови пар од којих ће један бити јаге а други вук и игра се даље наставља.

ЗЕЦ У ЖБУНУ

По троје дјеце се ухвате за руке и формирају “жбуниће“. По једно дијете чучи у сваком жбунићу (“зеке“). Жбунићи су распоређени по цијелом простора за игру. Двоје дјеце васпитач одреди да буду -једно зец, друго пас. Пас јури зеца између жбунова. Зец се спашава на тај начин што улијеће у жбун. Зец из жбуна тада мора изаћи те пас сада њега јури. Када пас ухвати зеца бирају се друго двоје дјеце а претходни иду на њихова мјеста.

ГЛАВА ХВАТА РЕП

Дјеца се подијеле у двије групе и формирају колоне. Игра почиње тако што дјеца обухватају рукама друга испред себе, а челни (глава) почиње да јури дијете на зачељу (реп), који бјежи и измиче се да га глава не ухвати повлачећи осталу дјецу за собом. Када глава ухвати реп, тада други по реду постаје глава а дотадашњи први постаје реп. Уколико глава не ухвати брзо реп, васпитач даје знак да промјене улоге (по реду како би се нормално одвијао).

ЦРТАЊЕ

Играчи сједе у кругу. На средини простора кредом се нацрта круг. Одређени играч добија креду у руке и треба да се затворених очију упути до нацртаног круга, и у њему да нацрта очи, нос и уста. Исти се покушај може извести с нацртаном кућом, на коју се уцртавају прозори, врата итд.

ЧУВАР

Играчи сједе у кругу и затворе очи. Испред сваког играча постављен је по један чуњ. Један од играча шуња се тихо наоколо и настоји украсти који чуњ. Играч који чује испред себе „крадљивица“, дигне руку и тај чуњ не сме бити однешен. Успије ли „крадљивцу“ да однесе један од чуњева, а да не буде примјећен, онда се он промијени с играчем коме је однио чуњ.

БРОДОВИ У МАГЛИ

Играчи су подијељени у неколико група, од којих свака представља брод. Сви имају повезане очи. У средини игралишта, која представља море, нацртан је квадрат, који одговара броју играча и игралишту, и он представља луку. Сваки брод шаље у луку свога представника (пилота), који свој брод треба дозивањем сигуно да одведе, кроз маглу, у луку. Сваки брод има своје име по којем га дозивају. Пилот треба да дозива брод по имену, а осим тога треба да му стално диктира правац кретања, докле год га не одведе у луку. Играчи, који у групама представљају брод, имају повезане очи, стоје у реду и држе се рукама за рамена. На тај се начин крећу, све док не стигну у луку. На знак наставника почиње кретање бродова. Сваки брод помиче се полагано напријед, пратећи дозивање сваког пилота и заобилазећи препреке постављене између луке и брода.

МЈЕЊАЊЕ БРОЈЕВА

Учитељ преброји ученике у сваком реду посебно, и сваки мора да запамти који је број. Највише 3 ученика у разреду могу имати исти број али не смију да сједе један до другог. Учитељ одреди једног ученика да стане испред клупе и прозива неки број, нпр. број 3 (свој број не може да прозове). Прозвани бројеви морају између себе да мијењају мјеста, али тако да их не ухвати онај ко их је прозвао. Ухваћени ученик замјењује улоге са оним учеником који је прозван.

ЗАПАМТИ ПРЕДМЕТЕ

Учитељ постави на катедру разне ситне предмете: пера, гуме, оловке, дугмад, ножић, гранчице, лишће итд. све то покрије једном марамом. Затим позове групу ученика да дођу до катедре, открије предмете и група их посматра одређено вријеме. Након истеклог времена учитељ опет покрије предмете а ученици иду на своје место и морају да запишу шта су запамтили. Побједник је онај који је запазио највише предмета.

КОД КОГА ЈЕ ПРЕДМЕТ

Сви ученици сједе у клупама испружених руку и полузатворених шака. Један ученик обилази све редом, и чини покрет као да оставља неки предмет (гумицу, креду и сл.). Код једног непримјетно остави предмет, после иде други ученик и погађа по изразу лица код кога је предмет. Уколико погоди преузима улогу ученика који дијели, а онај код кога се налази тај предмет, мора сљедећи да погађа.

ПАМЋЕЊЕ

Ученици се поређају у двије врсте, које се налазе једна насупрот другој. Учитељ одреди 2 ученика да изађу и стану сваки пред своју врсту, а да посматрају једног по једног ученика своје врсте и да запамте како изгледа. Након неког времена, учитељ им завеже очи, а остали ученици међусобно измијењају дијелове одјеће: замијене капут, џемпере, ципеле, засучу рукаве итд. На знак учитеља, ученици се поставе на стара мјеста, а она двојица скину мараме и прилазе својој врсти. Задатак је да посматрају и утврде настале промјене. Побједник је онај који више запази.

НАЈЉЕПШИ КИП

Један ученик се окрене од осталих и стави руке преко очију, те гласно повиче:”Један, два, три, који је кип најљепши”? Док је он викне, сва дјеца заузму став кипова. После тога играч се окрене и тражи најљепши кип, те одабере једног између њих. Изабрано дијете замјењује дотадашњег играча који је бирао кипове.

ЛЕТИ, ЛЕТИ

Сви ученици сједе на својим мјестима и лагано ударају кажипрстом о клупу. Учитељ или један ученик је окренут лицем према осталима, удара по катедри и виче: Лети, лети... врабац! Када узвикне име животиње која лети, сви ученици подигну руке увис; иначе, ученици и даље лупају кажипрстом по клупи. Ученик који диригује заварава дјецу и покретима нпр. лети, лети... кућа, и подигне руке увис. Ученици који погријеше стављају руке на леђа и не настављају игру. Побједник је онај ред у коме је остало више ученика који нису погријешили.

ЛОВАЦ И ЗЕЦ

Учитељ одреди два ученика: један је ловац, други је зец. Обојица стоје поред катедре завезаних очију. Задатак је да ловац ухвати зеца који трчи око катедре придржавајући се једном руком за њу. Нагињање и хватање преко стола није дозвољено!

ВОЗОВИ

Учитељ формира двије - три колоне. Ученици се држе за појас. Један ученик је саобраћајац и има у руци заставицу. Возови крећу истовремено у одређеном правцу, а саобраћајац заставицом одређује правац возова, да се не би сударили. Иста игра се може изводити у чучњу, али ћемо сада ове возове назвати „возови патуљака.“

НАЂИ МЈЕСТО

Ученици сједе у клупама, осим једног реда који стоји поред улаза у клупу. Уз сваки улаз налази се по један ученик, те још један више, који нема мјеста. Ученици који сједе у клупама почињу пјевати договорену пјесму, а они што стоје поред клупа обилазе поред клупа дугим корацима. На знак учитеља; ученици који су пјевали престану нагло, а ученици који су се кретали морају брзо сјести на најближа сједишта. Пошто је био један ученик више, неко ће остати без мјеста. Игра се понови неколико пута, па се улоге замијене. Учитељ може да биљежи имена ученика који остану без мјеста, па на крају они чине једну групу и понове игру.

ДИРИГЕНТ

Учитељ одреди једног ученика да стоји испред, лицем окренут осталим ученицима.. Задатак је: што он изводи остали понављају. Тако нпр. Пљешће рукама изнад главе, легне прсима на сто, клати се у једну па у другу страну, сакрије се под клупу, ставља књиге на главу и сл. Покрети се могу понављати.

ДОДАВАЊЕ ПРЕДМЕТА

Ученици сједе на својим мјестима. Крајњи, десни у сваком реду клупа, добија неки премет. На знак учитеља, ученици не окрећући се, додају предмет преко главе, до последњег у реду. Овај предаје предмет другом до себе, а он предаје предмет даље напријед, и тако све док предмет не стигне до прве клупе. Побједник је онај ред који први заврши. Штафета се понавља обрнутим редом, тј. Почиње крајњи са лијеве стране.

ГОРЕ- ДОЛЕ

Ученицима се претходно објасни да када се каже: доле, треба да сједне, а када се каже:горе, треба да устану. Учитељ наизменично узвикује: Горе-доле!, а може неколико пута узастопце узвикнути једну од ових ријечи. Ученик који погријеши не наставља игру, а побједник је онај ред у коме је остало више ученика.

СЈЕТИ СЕ КО САМ

Учитељ одреди једног ученика и завеже му очи. Остали у међувремену измијењају мјеста. Учитељ сад доведе овог ученика до неко га и он га запита: ко си? Запитани му измијењеним гласом каже туђе име. Уколико ученик завезаних очију погоди право име онога који се јавио мијењају улоге. На истој основи може се извести игра познавање по опипу.

ДАН И НОЋ

Ученици сједе у клупама с рукама на леђима. На знак: Ноћ! положе прса, главу и руке на клупу (као да спавају ), а на знак: Дан! устану (као да се протежу). Учитељ даје наизмјенично знакове. Ученик који погријеши доноси негативан бод својој групи.

ПОПЛАВА У ГРАДУ

Ученици сједе у клупама са рукама на леђима. На знак учитеља: Град!, сакривају се под клупе, а на сљедећи знак враћају се на своја мјеста. Када учитељ викне: Поплава!, ученици сједну на клупу. Учитељ наизменично даје знакове да би збунио дјецу. Ученик који погријеши добија негативан бод и он се. Побједник је онај који има мање негативних бодова.

ПРОМЈЕНА МЈЕСТА

Ученици сједе у клупама са рукама на леђима. На знак учитеља парови између себе замијене мјеста без излажења из клупа. Побједник је онај који први изврши задатак. Уколико у клупама сједе по 3 ученика онда мијењају мјеста на сљедећи начин: деснокрилни замијени мјесто са средњим, па онда са лијевокрилним. Ако сједи по 4 онда крајњи мијењају мјеста са онима који сједе до њих. Игра се понавља неколико пута.