Beograd - izgnanik iz Beograda  istorija grada, stradanje beogradskih Jevreja pod nemackom okupacijom

Stari i Novi Beograd, preziveo mnoge uzbudljive trenutke u svojoj istoriji, i velicanstvene poduhvate i rusenje do temelja.

Izgleda da ovaj grad nije imao trenutak mira u svojoj proslosti.

Tragicni dogadjaji za vreme ratova doprineli su tome da je jedno lice Beograda nestalo...ostali su neki pisani tragovi.

Stradanja beogradskih Jevreja pod nemačkom okupacijom krajem XVII veka opisali su i drugi učeni jevrejski pisci i očevici. Među njima je bio i prvi saradnik i lični sekretar beogradskog rabina Almosnina, učitelj u beogradskoj ješivi Josef Ibn-David, takođe prognanik iz Beograda. U uvodnom poglavlju svoga nedovršenog rukopisa pod naslovom Tri grančice vinove loze, koji se nalazi u Britanskoj biblioteci u Londonu, on smrt svoga prijatelja i učitelja opisuje kao blagodet, jer je pravednik umro pored svoje žene i sinova "a ne na putu kao toliki izgnanici koje nisu mogli ni sahraniti". Sam Ibn-David, koji je imao sreću da ga otkupi jevrejska zajednica iz Praga – odakle se posle sklonio u Amsterdam gde je započeo rad na knjizi koju nije dovršio – kao najveće poniženje u izgonu upamtio je surovost nemačkih konjanika koji su pred sobom gonili boso i golo jevrejsko roblje i što je on lično na putu pred drugima morao da hoda nag i da spava na goloj zemlji.

    Smatra se, međutim, da je najbolji i najopširniji opis izgona dao Moše ben Mihael Hakoen, raniji teolog i prepisivač svetih knjiga u Beogradu. Svoje svedočenje o progonu i ropstvu u logoru pored Osijeka, što ga je proveo u okovima, Moše Hakoen je napisao u obliku pisama koja je iz zatočenja očajnički slao u svet moleći za pomoć. Tu knjigu pisama objavio je posle otkupa, 1691. godine, pod naslovom Et sofer (Pero pisca). U predgovoru, pisanom u stihovima i potpisanom skromno "Izgnanik iz Beograda", on otmenim i odmerenim stilom saopštava da je takva molbena pisma odlučio pisati sve "dok ne nađem mesto i ne razapnem svoj šator i ne nađem spokoj nogama svojim". Pripremajući drugu knjigu Keset sofer (Piščeva flašica mastila), Moše Hakoen se preselio u Veneciju gde je ubrzo postao cenjen kao hazan (bibliotekar) tamošnje Levantinske sinagoge, kaligraf, lektor i recenzent. U njegovoj knjizi Širot vetišbohot (Pesme i ode), čiji se rukopis takođe nalazi u Britanskoj biblioteci, sačuvana je i jedna pesma u sličnom epistolarnom stilu. Ta pesma, u prevodu Ženi Lebl, nosi naslov "Žalopojka o stradanju zajednice i o izgonu i zarobljavanju u gradu Beogradu dana 14. meseca ava godine 5448" i kaže:

Počujte milostivi ljudi:

presuda tako strašna ova

četrnaestoga dana meseca ava

na Beograd je pala.

Stari i mladi to videsmo,

svi članovi porodice

u ropstvo carsko padosmo.

Osmotrite, dobro promislite,

plač novi izdržite:

nismo mogli ni zamisliti

da ćemo u carske ruke pasti.

    Gorčinu tragičnih utisaka, doživljenih u razaranju beogradske jevrejske zajednice, opisali su i slučajni namernici što su se u to vreme našli u Beogradu. Jedan od njih, Šlomo Monijan, rabin u Moravskoj, čitavog života se potpisivao kao "izgnanik iz Beograda", mada mu je bilo svega sedam godina kada je otud odveden u ropstvo. Nehemija Hija Hajon zatekao se 1688. u Beogradu na proputovanju iz Sarajeva. Dopao je ropstva sa beogradskim Jevrejima koji su mnogo godina kasnije, u nekom sporu vođenom u Amsterdamu, svedočili u njegovu korist pozivajući se na ispravnost njegovog držanja u vreme robovanja sa Beograđanima kojima se kao priznatim paćenicima u svetu svugde verovalo.

dizajn i marketing

Total Dizajn TOTALDIZAJN