Који је најстарији језик на свету и данас се говори?
Сви језици који се тренутно говоре заједнички су „најстарији језици света“. Да сте имали временску машину, могли бисте да их пратите уназад хиљадама и хиљадама година. Можда подједнако важно, мора се рећи и да ниједан од тих језика (ни они који су заиста били живи и здрави, а који су се генерацијама поколења говорили изворно) није остао нетакнут као очувани фосил, језичка еволуција може бити бржа или спорија, али је незаустављив.
То је зато што не постоји јасна граница између једне и друге фазе језика, ми их само називамо „истим језиком“, „архаичним / модерним дијалектом“ или „новим кћерким језиком“ на основу наших утисака о њиховом узајамна разумљивост и језички идентитет, често пресудно обликовани политиком, националним идентитетом, па чак и припадношћу одређеној религији или култури (на пример, може се рећи да се различити „дијалекти арапског“ сигурно међусобно више разликују од галицијског, португалског и Мирандесе, мада су ови последњи у потпуности признати као „независни језици“).
Ако заиста размишљате о томе, да ли је енглески језик 21. века заиста исти језик којим говори Шекспир? Аутори Беовулфа? Најбољи одговор је „да и не“.
Сви језици који се сада говоре потичу од језика који се говорио пре 1000 година, а који је заузврат произашао из језика који се говорио пре 2000 година, који је потекао из језика од пре 3000 година, и тако унедоглед све док ви - ако бисте могли, који бисте могли сазнајте да сви језици који се данас говоре потичу из само неколико језика који су се говорили у доба палеолита.
Ако се потпишете хипотезе да су се језичке вештине само једном појавиле код архаичних људи и дали им огромну предност због које се ширио попут ватре, нека врста исконског светског језика, онда бисте морали да претпоставите да сви језици који се сада говоре неприметно спуштају у непрекидном ланцу преноса, са тог првог језика икада.
Оно што мислим да неке људе збуњује је да су неки језици само фонолошки и / или граматички конзервативнији од других, па изгледају „архаичнији“ јер су се спорије мењали (али нису остали непромењени). Међутим, то не значи да су „старији“ од осталих језика који су се брже развијали и због тога су се током векова значајније мењали.
Ова чињеница постаје нарочито јасна када упоредите два језика за која сви знамо да потичу из потпуно истог древног извора. На пример, исландски изгледа више „архаично“ од данског, италијански изгледа „архаичније“ од француског, иако је сваки од ових парова модерни наставак истог језика који се говорио пре око 1500 година (старонорвешки и вулгарни латински).
Да се питање конкретно односило на први атестирани језик / први писани језик, одговор би био једноставнији и прецизнији, а само Сумерани и Египћани надметали су се за 1. место на овој ранг листи.
За разлику од других језика који се и данас говоре и који негују неке нације / етничке припадности, та два језика (која су заиста прва која су икада забележена у систем који омогућава превод говорног језика у скуп визуелних симбола) немају много тврдокорних ултранационалистичких присталица које шире маштарије и суздржавају се од хипотеза о томе да је њихов властити језик / језичка породица (случајно, то је готово увек њихов властити, а не било чији језик) „најстарији“ језик, који су у модерно доба у потпуности сачували само њихови људи или чак, још апсурдније, истински извор стотина или хиљада других језика и језичких породица којима они припадају.
Али као што свако са здравом дозом скептицизма и макар мало знања о лингвистици може лако приметити, те недоказане хипотезе увек се заснивају на наводној „изузетности“ њиховог матерњег језика или на конспиративном поимању „стварних научних доказа који су занемарени или чак порекла њихово постојање од стране главне научне заједнице, јер им се не свиђа истина “.
Дакле, не, најстарији језик није био тамилски, баскијски, албански, арапски, прото-индоевропски, немачки или било шта друго. Ниједан од данашњих облика тих језика и свих осталих није се говорио баш као данас ни пре неколико векова, а камоли пре много хиљада година. Као и други језици, сви они представљају одређену фазу у језичком развоју неке језичке заједнице, која потиче из раније фазе која се неограничено враћа у почетке модерног човечанства.