Embedded Files
Šta su snovi?
Tokom proteklih vekova, snovi su definisani kao “stanja svesti koja se pojavljuju tokom spavanja”. Mi smo prihvatili ovu neodređenu i paradoksalnu definiciju pre uspona fizike; ali od sredina XlX veka obavljena su mnog istraživanja u pokušaju da se jasnije utvrdi priroda snova.
Sanjanje svakako pripada našim najintimnijim iskustvima. Uopšte, dok smo budni, reakcije na naša iskustva je uglavnom emocionalna. U našim snovima ona je još emocionalnija jer su snovi koncentrisani agens za naše subjektivne motive. Oni takođe sačinjavaju međusobni odnos između sadašnjosti, prošlosti i budućnosti ljudskog iskustva. U snovima mi stvaramo svet kome proctor i vreme nemaju moć ograničavanja. U svojoj fascinantnoj knjizi “Eksperimenti sa vremenom”, professor Dun postavlja teoriju po kojoj je sve vreme, koje se sada, koje je bilo i koje će biti, kao reka i da čamcima naših snova mi možemo upravljati ovom rekom, napred, nazad i verovatno u stranu.
Herder, nemački filozof, tvrdi das u snovi samo ideali svih poetskih umetnosti, dok Žan Pol Rihter, još jedan nemalki pisac, misli das u snovi nehotična iskustva koja vode stvaranju poezije. Oba ova pisca se slažu sa drugim velikanima iz prošlosti kao što su Niče, Kant i Novali.
F. NJ. Hilderbrand napisao je 1875.: “Snovi nam pomažu da osmotrimo one skrivene dubine našeg postojanja koje su većinom izvan našeg domašaja dok smo budni. Snovi nam donose tako rafinisani uvid u samospoznaju i takvo otkrivanje polusvesnih dispozicija i moći da priliom buđenja, cenimo onog oštrovidnog demona koji nam je pomogao da pronađemo skrivenu zaveru. San nas može upozoriti glasom čuvara koji je smešten u centralnom opservatoriju našeg duhovnog života. Takođe nas može upozoriti na opasne preduzete korake!”
Većina snova ima formu vizuelnih slika. I kroz vizuelne slike mi smo u mogućnosti
da istražimo ljudski um. Jung, briljantni švajcarski psihijatar, je koncizno ukazao na ovo rekavši: “Vizuelne slike imaju kvalitet ljudske duše!” Mentalne slike koje možete preneti preko praga vaše svesti su nevažne u poređenju sa bogatstvom slikovnosti snova.
U snovima mogu da se odslikaju sva ljudska osećanja i iskustva. Pomislite za trenutak na bezbroj mogućnosti. San može biti radostan ili tužan; veseo ili tragičan; zastrašujući ili uveravajući; pun ljubavi ili prepun neprijateljstava; može biti religiozan ili svetougodan; inspirišići, depresivan ili zabavan i tako u nedogled.
Kroz vekove su snovi, i njihova tumačenja, bili zapisivani na zidovima pećina i kamenim pločama i možemo predpostaviti das u ti ljudi koji su sanjali među sobom upoređivali zabeleške sa događajima koji su sledili i tako je preko starih stanovnika pećina sa naučnim umom počelo proučavanje predznaka, proročanstava i upozoreja sadržana u snovima, koji su od tada upleteni u tkaninu života, sve dok nisu postal deo umetnosti, književnosti, religije kao i nauke.
Drevni Asirci, Vavilonci, Egipćani i drugi su učinili mnogo da rasprostrane značenja o snovima svog vremena i posle mnogo vekova kada je Artimedor na ovu temu sastavio svoju “Oneiro-citica”, postal je toliko popularna da je 600 godina kasnije njen prvi prevod na engleskom do 1800. Godine izdat 32 puta. Ali pored grčkih, postoje drevni sanovnici na mnogim jezicima, kao što su herbejski, latinski, francuski, italijanski, nemački, arapski, ruski i čak sijamski. Treba reći da se ni jedna od knjiga na ovu temu ne može potpuno razumeti, u suprotnom bi morala da pokriva celokupno ljudsko znanje.
Fridrih Hebel koji je bio predan proučavalac problema snova, tvrdio je da “se u snovima fantazija izjednačava sa besramnim šavolkom, razumom.”
A Ciceron, rimski državnik i pisac (106 – 43 p. n. e.) napisao je pre skoro 2000 godina: “Ništa ne može biti toliko blesavo, toliko nemoguće ili toliko eprirodno da se ne može desiti u snu.” I danas , posle skoro dve hiljade godina i pregršt istraživaja, još uvek je istina da u snu ništa nije nemoguće ni smešno; jer san može biti povezan sa veoma privatnim scenarijem koga piše, producira i režira onaj koji sanja. Ponekad onaj koji sanja ima glavnu ulogu, ali u svim slučajevima on ili ona je jedina publika i svaki put kad zaspi, počinje nova predstava, jer svi sajaju svake noći! Ovde ćete možda reći: “Ja ne sanjam, možda drugi ljudi sanjaju, ali ja ne!” što može da izgleda kao razumna reakcija, pošto i oni koji znaju da sanjaju mogu tvrditi da se sećaju slučajeva kad tobože nisu.
Razumna ili ne, ova reakcija se mora potpuno odbaciti. Prema širokim naučnim istraživanjima, na Čikaškom Univerzitetu, Institutu za istraživanja “Volter Rid” (Walter Reed), Univerzitetu Harvard, Bolnici “Mount Sinal” kao i na mnogobrojnim obrazovnim institutima širom sveta, konačno je dokazano das vi sanjaju svake noći. Merenjem njihovog rada srca, znojenja, pokreta očiju i tela, moždanih talasa, i kad sve fizičke reakcije to pokažu, buđenjem tokom noći da bi ih pitali: “Da li ste sanjali?” Odgovor je uvek “da” čak i kod onih koji su pre eksperimenta tvrdili da nikad ne sanjaju. Pored toga ova naučna istraživanja su pokazala da u toku noći čovek sanja najmanje tri sna, a može ih imati čak i devet. Takođe je utvrđeno da sanjaju i oni koji su rođeni gluvi i/ili slepi, da snjaju deca već sa osam meseci starosti, da ljudi sa veoma niskim IQ ništa manje ne sanjaju od onih sa veoma visokim IQ.
Možda ste među manjinom koja se uglavnom seća svojih snova sa jasnim detaljima; ili možda pripadate većini koja se samo seća nejasnih delova sna ili ste možda jedan iz velike grupe koja zaboravi sve. Ali bez obzira na to čega se sećate od svojih snova a čega ne i bez obzira ko ste i šta ste, sigurno je da sajate. Sanjanje je prirodan process kao i disanje i ne postoji način dag a sprečite, osim odgovarajućom kombinacijom droga ili preteranošću u piću.
U stvari skorašnji eksperimenti sa “povlačenjem sna” sugerišu da, ako čoveka lišite snova, rizikujete da on počne da izražava svoje duševno poremećene tedencije dok je budan. Ovo, za uzvrat ide u prilog hipotezi skoro predloženoj u nekim naučnim krugovima koja kaže da, kako snovi omogućavaju da neko bezbedno i mirno ludi svakim danom po malo. Nije nam spavanje, kako se pre toga verovalo, neophodno za zdravlje, već snovi.
Bilo kako bilo izvanredna moć podsvesnog uma da dramatizuje problem ili asimilira material koji svesni um samo delimično razume je spektakularno dokumentovan na samom polju nauke. Jedan od skorijih primera je onaj psihologa Oto Levija koji je jedne noći sanjao jedan eksperiment koji bi mogao dokazati njegovu teorij koja se odnosi na prenos nervnih impulsa. Obavio je eksperiment u svojoj laboratoriji tačno onako kako je sanjao i uspeo je, odvodeći zatim Levija do Nobelove nagrade.
I naravno tu je poznati slučaj nemačkog hemičara iz kasnog XlX veka, Fridrih Avgust Kekule fon Stradonica, koji je sanjao da je video zmiju kako jede sopstveni rep, formirajući tako veliki prsten. San ga je inspirisao da napravi testove koji su ga doveli do otkrića das u atomi u molekulu benzena - šest ugljenikovih atoma – u stvari postavljeni u prsten, a ne u ravnu liniju kako se pre toga smatralo. Ovo se smatralo jednim od najvažnijih trenutaka kreativnog rada na celom polju organske hemije.
Jedan interesantan savremeni slučaj rešenja u vidovitom snu u drugačijem tipu naučne discipline je slučaj brilijantnog astrologa Hju Mekrega (Hugh Mac Craig) koji je pokušavao da izradi tabelu koja bi pokazala položaj Meseca od 1800.g do 2000. U tri jednostavna koraka. Na ovom problem nije radio samo Mekreg, već i Društvo astrologa Engleske, kao i matematičari NASA-e i drugih mesta, ali bez uspeha. Jedne noći, da citiramo Mekrega, on se “pomolio za to” kad je kretao na spavanje i probudio se oko 3 časa shvativši da je sanjao rešenje. Ova matematička tabela koja se pokazala preciznom, pojavljuje se u njegovoj knjizi “Ephemeris of the Moon”.
Mnogi savremeni psihoterapeuti su mišljejna da možemo naučiti kako da tumačimo i koristimo snove, koji su, po njihovom verovanju, uglavnom nastavak situacije u kojoj živimo. Ova teorija je zapanjujuće slična teoriji drevnih tumača koji su smatrali značajnim ne samo sadržaj snova već i ličnost i društveno ekonomsko stanje onog koji sanja.
Dr. Stenli Kripner iz Laboratorije za snove Medicinskog centra Maimonides, smatra da naši snovi često mogu da se koriste za rešenje problema koje svesno odbijamo da priznamo i pomoću toga mogu dovesti do pozitivnog oporavka.
Postoje mnoge varijante teorije šta oblikuje sadržaj sna, ali svi naučnici se slažu da snovi predstavljaju mentalnu aktivnost koja se pojavljuje kada je svesna kontrola otklonjena. Vrlo je verovatno da će tekuća istraživanja DNK iRNK na kraju pokazati das u određene vrste snova sada klasifikovane kao “vidovite”, “prekognitivne” ili “retrokognitivne” zaključane u genetskom kodu čoveka kroz iskustva i osećanja njegovih predaka.
Od postanka sveta snovi su bili obavijeni velom tajne, u ovom veku, u kom je čovek istraživao kosmos i kročio na mesec, razumno je pretpostaviti da će veo biti bar delimično podignut. Kakav god da je trenutni napredak nauke, postoji mnogo onih koji su ostali zainteresovani za stare tradicije i sujeverja u “proročanstvima” i “nagoveštajima” u snovima. Svrha ovih strana je da im ponudi, zbog zadovoljstva al ii informacije, sintezu drevnih i modernih tumačenja.
Google Sites
Report abuse