ПОД СНЕГОМ ЈЕ БИЛО ДОВОЉНО ЖИРА ЗА СВИЊЕ...
Датум постављања: 01.02.2019. 16.18.11
Бивши човек.
Јављам пријатељима да сам у духу своје поезије престао бити човек и постао дрво. Сва писма упућивати: Топчидер, 7-ма буква, лево.
Милош Црњански,
бивши човек.
ЛеЗ 0006467 под снегом је било довољно жира за свиње
ПЕЧАТ ТРЕЋИ.
(ПАВЛЕ МИШЉЕНОВИЋ ДРУГИ: ) И кад отвори трећи печат,чух треће живо бићегдје говори: Дођи и види! Ивидјех, и гле, коњ вран, ионај што сјеђаше на њемуимађаше мјерила у руци својој.И чух као глас измеђучетири жива бића гдјеговори: Мјера пшенице за динар,и три мере јечма за динар,а уље и вино немој ускратити.(Откривење, 6, 4 -6 )
Поп Мишљен Мишљеновић Други, мој покојни бабо, Бог да му душу прости, склонио је на сигурно место ову РУКОПИСНУ КЊИГУ… Беше суђено онако како је прорекла Марија Русаља.
Ахмет спахија се вратио у Босиљковац и није дирао мога баба, све док не ухватише Рајка Сенковића и обесише га о једну букву у Рајкову.
Мога баба повели су на превару у Горњу Крушевицу; морао је да носи тамо багремов колац на леђима, када су га потерали на губилиште. И три дана је умирао на коцу псујући проклете Турке и призивајући Влајну Марију Русаљу да му дода врг воде…
Ахмет спахија после тога поново оте моју несрећну сестру Стамену, па воденицу на Пеку. Моју сестру покоси чума, у злим и жалосним временима која наступише, када пођосмо за Црностокинцима из збега Дубоки Поток дубље у шуме и планине, у Понор. О Станки Сенковић, и њеном детету, бринуо сам бригу као о својима. Све док је не преузеше њени, Сенковићи, који се вратише ко зна одакле, и настанише на згаришту, опет на Паљевинама. Несрећа их је натерала да појате и куће дигну далеко од друмова и села у непрегледној дивљини, где се укрштају стазе и хајдучке богазе. Ноћу се ни ђаво не би усудио да крене према Паљевинама, а дању се одозго могао запазити свако ко незван долази на сат хода. ...
ЛеЗ 0006461 Неочекивана полемика уочи расправе о редефинисању књижевне сцене. - Књижевна сцена: Писци се посвађали и пре разговора , петак, 18 октобар 2013 10:53
Неочекивана полемика уочи расправе о редефинисању књижевне сцене. Српско књижевно друштво против неформалне групе, Војвођани имају своје захтеве. Подстакнут писмом 36 угледних писаца, уредника и књижевних критичара о потреби и предлозима за „редефинисање стања на књижевној сцени“, министар културе Иван Тасовац заказао је расправу на ову тему за 25. октобар. Писмо је, међутим, изазвало реаговања Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине, који су у отвореним писмима министру – изашли са својим захтевима. Група писаца дала је неколико конкретних предлога, најпре да се формира комисија која би књижевницима додељивала тромесечне, полугодишње и годишње стипендије у износу од 60.000 динара месечно. Предложено је решавање проблема око откупа књига за јавне библиотеке, уз инсистирање на откупу дела савремене српске литературе. Пошто у Србији има више од 90 књижевних часописа који излазе нередовно, писци су изашли са идејом да се изврши њихова стандардизација у сваком смислу и направи хијерархијска ранг-листа из које би било видљиво који су гласила стекла приоритет
Неочекивана полемика уочи расправе о редефинисању књижевне сцене
ЛеЗ 0006444 ГРЕБАТОРИ И ЏЕНТЛМЕНИ / Бела Тукадруз. – … „Заветине“ су са порастом броја посета на светској мрежи, популарности, добијале све више огласа разноразних појединаца, друштава, и тзв. непрофитних организација, последњих неколико година, очекујући да буду публиковани, да заузму простор, који је намењен књижевним и другим профилисаним прилозима. „Заветине“ су постале својеврсна „мета“ и ситних и крупних гребатора, док нам није пукао филм током лета 2013. године. Мало неспретно почели смо да одбијамо од „Заветина“ прво оне ситне, а затим и оне крупније гребаторе, опасније. Знали смо: Да бисмо задржали пријатеље, не смемо са њима да тргујемо. А неки од тих тзв. „пријатеља“ не само да су покушавали да нас увуку у своја „трговања“ и „калкулације“, него напросто нису имали мере. Али, ни то није могло да траје ко зна колико дуго, јер сва лажна пријатељства отпадају брже од лишћа у јесен. Ко је изгубио глас у „Заветинама“, кроз живот је отишао мртав. Изгубили смо неке године, покушавајући да се отргнемо од гребатора малих и великих, безазлених и опасних, али тешимо се мишљу: ако смо изгубили године, нисмо изгубили остатак живота. / Није џентлменски ћутати о гребаторима свих фела. Градили смо „Заветине“ као кућу, а кућа је градила нас. Џентлмени су то схватали, гребатори су се правили да то као разумеју. Јер њихов циљ је увек био неплеменит – да се окористе. Овде мислимо на оне који имају новца, али су материјалне шкртице, циције, гребатори, које не можете препознати на први поглед. Треба да општите мало дуже и да како наш народ вели – поједете заједно барем шаку соли. Пада ми на памет пословица: Чувај ме, Боже, пријатеља, јер се непријатеља чувам сам!