Братства Озринића из Чева и других крајева

ОЗРИНИЋИ ДРАГОЈЕВИЋИ:

Седам синова Драгоја Озринића су: поп Прента, Бура, Вукашин, Иван, Вујо, Марко и Радуле.

Потомци попа Пренте су Драшковићи из Заљућа на Чеву (од војводе Драшка Поповића) и Поповићи из Броћанца Никшићког.

Од Бура потичу Бурићи у Загреди код Даниловграда. Драгишићи из Петровог Села одсељени у Кладово, Београд, Војводину. Васовићи у Ваљеву. Радовићи у Лукову код Никшића и Кличевцу код Ваљева. Окичићи. Каповићи у селу Андрићи (Видрићи) на Гласинцу и Богдановићи у Табацима код Зворника и Ваљеву.

Од Вукашина Драгојева потичу: Вукотићи и Вукотићи – Татари из Чева, Дамјановићи из Крижева Дола на Чеву, Вукадиновићи у Србији, Ђикановићи у Дробњаку; Перковићи у Горњем Пољу код Никшића; Думнићи, Ђикановићи, Ђоковићи (од ових је Новак Ђоковић), Мусићи, Ракојевићи и Тодоровићи (ових шест братстава у Горњем Пољу сјеверно од Никшића), Остојићи из Ђурђевића Таре и Пушањског Дола (Пљевља), Дамјановићи са Косанице (Пљевља), Дамјановићи из Каљића Лијеске (Бијело Поље), Пушоње са Косанице (Пљевља). У Чеву је до 1779. године било пет породица Мићића (од Мићуна Вукашинова) за које се тврди да су одселили у околину Чачка.

Од Ивана Драгојева потичу Војинићи (Ердељановић их је 1910. пописао као Ивановиће): Ђукановићи из Чева, Николићи из Чева, Павловићи (Аџије) у Никшићу и Србији, Поповићи у Србији, Бутуровићи у околини Лесковца.

Од Вуја Драгојева потичу Вујовићи из Ожеговица на Чеву, а од њих су Бајовићи (и њихов огранак Одовићи) и Перовићи у Горњем Пољу код Никшића, Баровићи под Орлином код Броћанца, Лукићи у Црквицама у Опутној Рудини (Бањанима), Лукићи у топличком и јабланичком крају, Спасојевићи у Лукову, Матијашевићи у Ораху код Видрована у Горњем Пољу код Никшића и њихови огранци Ђешњићи и Шаровићи у Ораху и Праги. Од Матијашевића су Ашоње у Рађевићима (Рогатица, Рпублика Српска, Бих). Вујовићи су се прво разликовали по гранама: Савићи, Голубовићи и Милошевићи. И још Радовановићи и Милићи. Као огранци Вујовића се помињу још и: Тадићи у Шипачну, Ненадићи (није презиме), Ђикановићи, Филиповићи и Драгишићи.

Од Марка Драгојева потичу Марковићи у Љешанској нахији и Бјелановићи у Зети.

Од Радула Драгојева потичу Радуловићи у Команима.

ОЗРИНИЋИ ГАРДАШЕВИЋИ:

Гардашевићи из Чева се дијеле на Турчиновиће и Биочевиће.

Огранак Гардашевића су Поповићи у Загреди.

Од Гардашевића потичу Авдаловићи у околини Гацка (од њих су Јакшићи у Горњој Морачи), Апрцовићи и њихов огранак Ћукови (Ћуковићи) у Пиви, Миловићи у Грахову и три братства у Орасима у Љешанској нахији: Ђуровићи (и њихови огранци Ремиковићи у Зети и Батаковићи у Горњем Пољу код Никшића), Пејовићи (и њихов огранак Анђушићи у Зети) и Стојановићи.

ОЗРИНИЋИ ЦАУШЕВИЋИ:

Цаушевићи у Велестову:

Радичевићи:

Абрамовићи и Рогачи (Коснићи) у Црквицама у Опутној Рудини, Мићуновићи, Мрваљевићи (Мрваљевићи, Турчиновићи, Николићи, Драшковићи и Шћепановићи) и Катнићи (и са њима Пејановићи – Мишковићи који потичу из Црмнице). Од Мићуновића су у Србији: Филиповићи, Митровићи и Живовићи.

Станојевићи:

Станојевићи се дијеле на: Станојевиће, Вучиниће, Дамјановиће, Драговиће, Јовановићe (од Јована Комненова Станојевића), Јокиће (од Јока Иванова Станојевића), Мрђеновиће (од Мрђена Шћепанова Станојевића) и Ненезиће (од њих су Тановићи у Подгорици). Да поменемо др. Глигора Станојевића.

Цаушевићи у Марковини:

Кривоглав – Марковић:

Тодоровићи и од њих Радојевићи и Ђуровићи (од којих су Митровићи у околини Прокупља), Миловићи (у Никшићу и Прокупљу) и Тодоровићи – Вукашиновићи у Никшићу.

Вуковићи (није презиме): Живковићи и Ђуровићи.

Рељићи и од њих: Гајовићи, Перутовићи, Машуловићи и Вучуровићи.

Николићи. Раније су се звали Крушковци.

Марковићи (Бећировићи).

Виднићи:

Јововићи (раније Павићевићи).

Павићевићи и Миловићи (у Београду и Лесковцу).

Митровићи.

Муратовићи.

Ђуровићи – Павићевићи.

Токовићи – Павићевићи.

Мандићи.

Милошевићи.

Аџићи.

Вуковићи – Павлићевићи.

Вујовићи:

Вујовићи.

Милићи – Рушевићи и Мишовићи.

Пејатовићи и Радовићи у Никшићким Рудинама.

Радановићи. Огранак Радановића су Живковићи у Кочанима и Рубежима.

Ђуровићи:

Нема их више у Марковини. Тврди се да су огранак Ђуровића Глушци.

У Петровом Селу су из Марковине: Велишићи, Думељићи, Ђуровићи, Марковићи, Миловановићи, Милојевићи, Милоњићи, Митровићи, Новаковићи, Перовићи, Радовићи, Спасојевићи.

ОЗРИНИЋИ у селу Озринићи код Никшића:

Николићи (и од њих одсељени Ојданићи, односно Будалићи у Прерацима код Билеће, Субашићи, Роснићи, Танталовићи, Вукановићи и Васковићи), Брајичићи (и од њих Мијатовићи у Ужицу), Варајићи, Ђукићи, Лалатовићи (и од њих Чизмовићи, Гајовићи и у Србију одсељени Кушлаковићи), Раичевићи (и од њих Мирковићи у Дробњаку), Ројевићи, Ћетковићи, Штурановићи (и од њих Ћираковићи).

Косовићи су по једнима род Вукотићима, а по другима потичу од Радуловића из Башина Села који су једно вријеме живјели у Кутима.

Вујковићи су досељени из Куча. Зорићи и од њих Широјевићи досељени су из Приморја. За ова братства неки тврде да су род осталим братствима у Озринићима код Никшића.

Још неки Озринићи исељени из Чева:

Вуковићи из Мратиња у Пиви (и Горњем Пољу код Никшића) и њихови огранци Шимуни и Пантовићи у Пиви, Пивљани у Пљевљима, Миловићи у Грахову и Милетићи у околини Сарајева. Род су им и Неимаревићи у Мостару и Никшићу.

Дурутовићи (раније Удовичићи), Тодоровићи, Радојевићи, Минићи и Радовићи у Пиви и Горњем Пољу код Никшића. Раније су се звали Ракојевићи.

Жарићи у Бјелопавлићима.

Кукавчевићи у Љешанској нахији се дијеле на: Новаковиће, Пејовиће и Стојановиће. У Лекићима живе Лаковићи – Кукавчевићи.

Малетићи у Зети.

Миљанићи, Бјелановићи (Бјеловићи), Мркаићи (Мркајићи) у Бањанима као и одсељни Грличићи и Чаприћи. Од Миљанића су Дубајићи и Чоловићи из околине Невесиња. 

Радусиновићи (Радусини) у Љешанској нахији. Од њих су Јовановићи у околини Мојковца, Којичићи у Зети и Лукићи код Крушевца.

Ћетковићи у Матагужима у Зети.

Цаушевићи у Бјелопавлићима.

Црногорци у Голији (Црногорци, Трипковићи и Симовићи). За њих нисам сасвим сигуран да ли су Озринићи или су другог поријекла.

Братства ДРУГОГ ПОРИЈЕКЛА којих је некада било у Чеву:

Васиљевићи досељени из Загарача.

Вулаши су старинци. 

Калућеровићи су у Загреду доселили из из Ћеклића.

Милићи су у Загреду доселили из из Бјелица. Из Дуба.

Мрдаковић – Домазетовићи су у Загреду доселили из Чева.

Домазетовићи су били старинци у Чеву. Од Домазетовића су Жижићи у Дробњаку. Од Домазетовића су и Живовићи – Миловићи у Горњем Пољу код Никшића и Поповићи у Кочанима код Никшића. 

Балетићи у Броћанцу Никшићком и Никшићу. 

Бастаси (Милићевићи, Мушикићи и Филиповићи) у Жупи Никшићкој.

Бездановићи у Команима (Пејовићи, Јовановићи и Радоњићи).

Бошковићи, Мијатовићи, Мићовићи, Стојановићи и Чоловићи у Шипачну у Горњем Пољу код Никшића и Паповићи и Спајићи у Гацку.

Брешковци су Аџићи, Бошковићи, Мијушковићи и Перовићи у селу Богмиловићи у Пјешивцима.

Гезовићи (Кикићи) у Горњем Пољу код Никшића.

Гиљени у Дробњаку и њихов огранак Орман у Озринићима код Никшића.

Глушице (Глушци) у Никшићу. Глушци у Коритима код Гацка.

Гојковићи у Горњем Пољу код Никшића и Никшићким Рудинама.

Грујичићи у Пјешивцима.

Дедејићи и многа братства проистекла од њих (бар се тако тврди) у сјеверној Црној Гори: Благојевићи, Вељовићи у Подбишћу, Видојевићи у Бијелом Пољу, Вујичићи из Прошћења, Вукадиновићи у Прошћењу, Вуковићи (од Раосављевића) у Штитарици, Гребовићи у Бијелом Пољу, Ђоговићи (од Зејака) у Прошћењу, Зејаци, Јелићи (од Шпањевића), Калпачине (од Раосављевића), Крејовићи (од Раосављевића), Крвавци у Прошћењу, Кргушићи у Прошћењу, Крушчићи у Мојковцу, Меди (Медојевићи) у Прошћењу, Микићи (од Ђоговића), Пејовићи – Смоловићи из Поља и Подбишћа, Поповићи (!? нисам их нашао), Раонићи (од Вукадиновића), Раосављевићи у околини Колашина, Ратковићи (од Вукадиновића) у Бијелом Пољу, Ристановићи (Калпачине) у Буковици код Пљеваља, Топовићи (од Медојевића), Ћорићи у Бијелом Пољу, Филиповићи у Бијелом Пољу и Прошћењу, Чокорлије (од Ђоговића) код Томашева и Шпањи (Шпањевићи).

Дрињаци у Мирушама у Херцеговини.

Дулетићи у Љуботињу у Ријечкој нахији.

Ђедовићи у Опутној Рудини.

Ђурановићи и Елеци у Голији.

Ераковићи у Горњим Бањанима.

Килибарде у Горњим Бањанима.

Кнежевићи у Грбљу.

Колороге (Колорогићи) у Зети и Подгорици.

Краљевићи у Опутној Рудини.

Кртолице у Опутној Рудини.

Кујовићи и Шуковићи у Доњој Морачи.

Пајовићи у Дробњаку су поријеклом од Мацића.

Поповићи – Калуђеровићи у Невесињу, селу Такову код Уба и Кочанима.

Поповићи и Савовићи у Васојевићима. Род са њима су Шиљци у околини Пљеваља.

Радовићи и Перовићи (Озринићи) у Бајицама код Цетиња потичу од Радуловића из Башина Села.

Радовићи (раније Глушац, а дио их се једно вријеме звао Макуни) и њихов огранак Туковићи у Горњем Пољу код Никшића.

Радоњићи у Љешанској нахији.

Радуловићи и Бојанићи Горњем Пољу код Никшића, Кривошијама. И од Радуловића: Баровићи, Бутуровићи и Вуковићи у Никшићу. Радуловићи (Спице и Гавриловићи) у Пјешивцима. Пајовићи у Пјешивцима. 

Росандићи у Пјешивцима. 

Рогошићи у Зети.

Роћени у Дробњаку и Никшићкој Жупи.

Сарићи – Ћулаице у Бањанима.

Спасојевићи у Бањанима.

Суботићи у Леденицма над Рисном.

Тољићи и братства која од њих потичу у Горњем Пољу код Никшића.

Шапурићи у Опутним Рудинама.

Шиљеговићи у Кутима у Боки.

Шутовићи у Опутним Рудинама.

Ово нису сва братства којих је било или која потичу из Чева већ их има још. 

Слава племена Озринића је Аранђеловдан. Сви становници Чева славе Аранђеловдан. Многи одсељени Озринићи су промијенили славу, а многи су је и задржали. Озринићи из Озринића код Никшића славе Малу Госпојину. Остојићи, Дамјановићи и Пушоње славе Св. Николу. 

Жељко Остојић  (Жељко од Остојића)