Дарвинов дан– 12. фебруар

Датум постављања: 13.02.2014. 21.37.03

Ученици 7. Разреда обележили дан рођења Чарлса Дарвина.

12. фебруар је према Међународним оснивачима Дарвиновог дана “светска прослава науке и разума која се обележава 12. фебруара, односно на рођендан еволуционог биолога Чарлса Дарвина”.

Чарлс Дарвин рођен је у Енглеској, на данашњи дан 1809. Његов отац, богати лекар, пружио је сину лагодно одрастање и добро школовање.

Његов живот заувек се променио 27. децембра 1831. када се као природњак укрцао на брод Беагле на пут око света. Запажања која је тада записао променила су ток историје.

“Порекло врста” објавио је 1859. Готово одмах су га напали теолози, називајући га “најопаснијим човеком у Енглеској”. Други, укључујући и чувеног биолога Т. Х. Хакслија били су задивљени једноставношћу Дарвинове теорије еволуције и природне селекције. Он је коментарисао: “Како сам био тако глуп, да не помислим на то”.

Дарвиново петогодишње путовање окончало се 1836. и пружило му непроцењива искуства која су допринела развоју његове теорије еволуције и природне селекције. Забринут, међутим, због конзервативне јавности и могућности да ће одбацити његову радикалну идеју, није представио своју теорију еволуције до 1858. када објавио рад заједно са британским природњаком Алфредом Раселом Воласом, који је дошао до сличног концепта као и Дарвин. Следеће године, Дарвин је објавио и рад „О пореклу врста путем природне селекције“. Примењујући процес природне селекције на људе објавио је “Успон човека” 1871. Током деценија докази за његову теорију су се гомилали, а палеонтологија и молекуларна биологија потврдиле су његову теорију. Важност његовог рада препознали су и савременици, те је примљен у Краљевско друштво 1839. и Француску академију наука 1878. Одата му је почаст и сахраном у Вестминстерској опатији, након што је 19. априла 1882. умро у месту Даун у грофовији Кент. Пре три милиона година, створење високо око 120 центиметар сишло је с дрвета. Јединствена међу животињама које су је окруживале, Луси је стајала усправно, на две ноге у отвореној савани на простору данашње Етиопије.

Њен мозак је по величини био свега четвртина мозга данашњег човека. Луси је живела у савани и вероватно умрла сама. Палеонтолози су 1974. открили њене остатке. Прозвана је аустралопитецином, чланом групе сродних хоминида који су насељавали Африку пре око три милиона година. Захваљујући еволуцоном процесу природне селекције, настале су и напредније врсте попут Хомо хабилиса и Хомо Ерецтуса који су имали веће мозгове и имали више карактеристика модерног човека. То је довело напослетку и до Хомо Сапиенс Сапиенса – нас. Напредак на пољу генетике и молекуларне биологије дозволио нам је да разумемо порекло врста. Важан напредак постигнут је испитивањима митохондријалне ДНК која се преноси са мајке на ћерку. Уз помоћ такозваног “молекуларног сата” генетичари су успели да прате митохондријалну ДНК кроз генерације – до једне жене (митохондријске Еве) која је живела на истоку Африке пре око 150.000 година.

Према мишљењу многих научника, ова анатомски модерна жена мајка је свих савремених људи на планети.

Да је Дарвин био жив да чује за ово откриће, сигурно би био веома задовољан.