По сазнањима која постоје он је најстарији познати Јеловац. Отац му се вјероватно звао Раде (или Радош) и имао је два брата, Луку и Бошка који су родоначалници Лучића и Бошковића. Ова три и још неколико братстава у пљеваљском крају славе Светог праведног Лазара Четвородневног.
Арсеније је имао шест синова. Живио је у Бобову, на Јеловом пању, гдје су услови живота били врло сурови.
Прича се да је једном приликом, идући ка воденици на ријеци Драги са џаком жита на леђима, сазнао да су му се родили близанци Петар и Малиша. Он је тада уздахнуо и рекао: "да је богдо да ми је двоје умрло, а не што се родило. Како ћу их јадан ми на`ранити, сви ће помријети од глади". Бог је дао да од ове двојице, као и од остале Арсенијеве дјеце, никне бројно потомство.