„У сваком трену биће један цвет и сваки цвет имаће један трен у коме се очи отварају пред тим слепим очима“ (La Renga)
Можда ће бити чудно да овако почињем есеј који би требало да говори о компетенцијама, методама, рефлексијама и осталим стварима које носи 21. век, али мислим да не би требало заборавити оно што лежи у основи предавачког посла – дете. Дете је тај цвет који се отвара према свету. Дете својим очима и својим срцем спознаје свет, а ми смо ту да га водимо. Предавач, водич – то је, за мене, суштина овога посла. Ми, као предавачи, ту смо да направимо спону између традиције, искуства које предајемо и будућности коју представља дете коме предајемо. Дакле, центар нашег предавачког универзума је млади човек, жељан знања, а ми смо ту да му дамо смернице на овом тешком путу.
Моје прво интересовање јесте наука и прва жеља јесте остварење у науци. Међутим, то не сматрам препреком у предавачком послу. Напротив, многи велики научници били су велика деца и остали су до краја у контакту са дететом у себи. Сачували су машту, сачували су радозналост. Када сам са децом, осећам да сам им блиска, можда не по годинама, али сигурно по збуњености пред овим светом и по радозналости коју ми овај свет даје.
Ниједан човек није стар да учи, а дете може бити мудрије од старца затвореног у своју љуштуру и слепог за свето око себе. Сваки дан у учионици је ново откриће за децу и за наставника. Наставник даје своје знање, своју енерцију, своју љубав деци, а може све то примити у много већој мери.
За себе волим да кажем да се активно бавим српским језиком од претог разреда основне школе када сам први пут отишла на такмичење, а нисам престала њиме да се бавим ни сада. Сваког трена ме лепота и моћ језика све више фасцинирају. Сваког дана са ученицима прелазим оштре литице граматичких правила, али и урањам у најскривеније дубине књижевних дела и тајни уметничког стварања.
Својим највећим квалитетима сматрам своје знање и своју посвећеност истраживању српског језика. Такође, својом врлином сматрам и своју креативност, као и једноставну чињеницу да ми је стало до ученика са којима радим.