Као професор рачунарства и информатике у Техничкој школи "Никола Тесла" радим већ 15 година. Морам признати да ме је почетак рада мало плашио јер су то велика одељења а претежно ученици. Девојчице (ако их и има на неком смеру) су неприметне. Међутим, будући да волим овај позив нисам се предала.
Настојим да сваки свој час добро припремим и обогатим нечим новим и интересантнијим, како им не би личио на монотоно предавање. Тражим од ученика да што више истражују по интернету, стручним часописима и књигама. Пошто је ово предмет који се свакодневно мења, јер се мењају и технологије, настојим да редовно пратим новости из ове области, како бих ученицима пружила праве информације. Интересује ме све што је у вези са наставом и мојим предметом, па због тога пратим и ове семинаре. Често се око нечег непознатог консултујем и са колегама. Све научено што могу одмах примењујем у пракси. Пошто и сама волим учење на даљину, гледам и настојим да то пренесем и на своје ученике, на тај начин што им домаће задатке постављам и прегледам преко интернета.
Сматрам да због другачијег начина рада ученици могу да напредују сходно својим могућностима а да се не осете мање вредним. Такође, често организујем и групни рад, где ученици лошијег знања могу да напредују уз оне боље.
Са ученицима осим на часу све недоумице решавам и преко друштвених мрежа, где су они неки пут слободнији да изразе своје мишљење или став у вези неког питања. Пуно улажем труда и рада на припреми наставе и зато сам јако поносна када их чујем да ме хвале "ван учионице". Они су такође веома поносни када их јавно похвалим или када неки њихов рад поставим на сајт школе.
Због свега тога настојим да будем истрајна у свему што има везе са овим позивом, а и рад са децом ми је посебна мотивација.