Istorija maratonskog trcanja
Trcanje maratona, zbog svoje duzine, spada u najnapornije i najteze sportske discipline (sportove) uopste u svetu.
Maratonsko trcanje, dobilo je naziv po mestu Maraton u staroj Grckoj, koje se nalazi na oko 40 km severno od Atine, gde se 490. godine pre nove ere odigrala cuvena bitka izmedju Grka i Persijanaca.
Legenda kaze da je te godine doslo do poznate bitke na Maratonskom polju, u kojoj je ucestvovalo 100.000 Persijanaca protiv 10.000 Atinjana. Po istorijskom predanju, pobedili su Grci. Iako malobrojni, sa velikom zeljom de ne budu porobljeni i sa cvrstom disciplinom, oni su slavili pobedu nad daleko mocnijim neprijateljem.
Odmah posle pobede na Maratonskom polju, grcki vojskovodja Miltijad poslao je svog vojnika glasnika Filipidesa da o pobedi obavesti gradjane Atine. Trceci pod punom ratnom opremom od Maratonskog polja do Atine, Filipides je, iscrpljen i iznemogao, na ulazu u grad uspeo samo da izusti: "Radujte se - mi smo pobedili", a zatim je izdahnuo.
Filipides, do danas nenadmaseni sportista, pokazao je pre vise od 2.500 godina, sa kolikim mogucnostima raspolaze covek, a o njegovom podvigu pricaju se i danas legende.
U stvari prava prica je puno bolja nego legenda, jer su Grci pobedili Persijance koliko borbom toliko i trcanjem, pa je interesantno kako se sve to odvijalo.
U godini 490. p.n.e. persijska armija, pd preko 25.000 ljudi (neki govore i 60.000), plus konjica i 600 brodova, ulaze morem u Grcku. Cilj im je bio Atina, a plan je bio vrlo jednostavan: na Maratonskom polju (42 km od Atine) pobedili atinski vojsku, zatim oploviti obalom i napasti Atinu sa juga, nadajuci se da ce im vrata grada otvoriti izdajice unutar zidina. Za razliku od mocne persijske vojske, Atinjani su imali vojsku od 10.000 ljudi, bez konjice i bez brodova.
Kada su se Persijanci iskrcali, Atinjani su odmarsirali do Maratonskog polja, gde su mogli spreciti prolaz Persijancima do Atine. Bilo je to 5. ili 6. avgusta. Atinjani, brojno slabiji, trebaju pomoc, te su pre marsa na Maraton poslali Filipidesa u Spartu, grad na Peloponezu, da moli pomoc. Najkraci i najbrzi put do Sparte je bio veoma tezak i brdovit, tim se putem nije moglo proci na konju, te je Filipides do presao u dva dana. U Sparti je u to vreme bio verski praznik, te oni nisu hteli poslati vojsku pre punog meseca (11. ili 12. avgust). To je znacilo da bi Spartanci stigli na Maraton tek 20. ili 21. avgusta. Filipides je odmah krenuo natrag da prenese ovu losu vest Atinjanima. Koliko mu je trebalo, ne zna se, ali se zna da su Atinjani 11. avgusta znali da su ostali bez pomoci.
Saznavsi vest Atinjani odlucuju da su im najbolje sanse u brzom i silovitom napadu na Persijance i 12. avgusta formiraju falange i napadaju iznenadjene Persijance. Grci namerno dopustaju Persijancima da probiju njihov centar, bokovima opkoljavaju glavninu persijske vojske i nanose im teske gubitke. Nakon ovakvog sloma, Persijanci trkom beze prema svojim brodovima, koji su udaljeni 5 kilometara. Grci ih u ludom trku stizu kod brodova i tu se odigrala bitka koja je trajala nekoliko sati i u kojoj su Grci imali do tada najvise zrtava. Do podneva je bitka bila gotova. Preziveli Persijanci beze brodovima, ostavljajuci 6.500 mrtvih, dok su grcki gubici bili oko 800 ljudi. Bila je te velicanstvena pobeda, ali su Grci znali da to nije kraj. Zapocela je nova velicanstvena trka.
Persijska flota je vec bila na moru i planirala se iskrcati ispred nezasticene Atine. trebalo im je 8-10 sati plovidbe, tada se dogodilo ono po cemu je danasnji maraton dobio ime. Filipides umire, verovatno od iscrpljenosti i rana zadobijenih u borbi. Jedan od zidova Akropola nosi njegovo ime, oznacavajuci gde je kolabrirao. U isto vreme atinska vojska krece trkom prema Atini da spreci iskrcavanje persijske konjice. Ovo bi se moglo tumaciti i kao prvi masovni, ne bas veseli maraton. Treba napomenuti da je to bila sredina grckog leta i mora da je bilo veoma vruce. U kasno poslepodne to je postala prava trka izmedju Persijanaca i Grka. Persijska flota se pojavljuje na vidiku, a najbrzi Grci vec stizu s Maratonskog polja, sto je bilo sat vremena pre Persijanaca. Prvim grckim vojnicima je trebalo 5 - 6 sati da stignu od Maratona do Atine. Pobeda u ovoj trci se pokazala presudna. Persijanci, priblizivsi se obali, nisu mogli verovati svojim ocima kada su videli grcke trupe, prljave i umazane krvlju, kako ih cekaju na obali. Persijanci cine fatalnu gresku - oklevaju, cekajuci glavninu flote. U to vreme stizu ostali Grci i pale vatru na obali. Do jutra je stiglo svih 9.000 Grka. Persijanci su i tada bili brojcano nadmocniji, ali sada su Grci izgledali kao nadljudi. Persijanci gube hrabrost, plutaju nekoliko dana ispred Atine i onda otplovljavaju kuci.
Secanje na taj dogadjaj ispirisalo je tvorce novih olimpijskih igara da 1896. godine u Atini, na prvim obnovljenim olimpijskim igrama, da uvedu novu disciplinu - TRCANJE MARATONA. Ovo takmicenje odrzano je na istorijskoj stazi od Maratonskog polja do Atine, dugoj oko 40 kilometara.
preuzeto od Milana Madzgalja: Maratonsko trcanje u Crnoj Gori
Branko Vujackov
30.04.2009