Način polaganja ispita

Predispitne obaveze - 30 bodova

• Sastoje se iz dva testa.

• Svaki od testova se održava samo jednom u toku školske godine.

• Svaki test čine pitanja koja se odnose na gradivo koje se izlaže tokom predavanja i zahtevaju kratke odgovore.

• Prvi test se odnosi na deo gradiva:

  • • • Nizovi; granične vrednosti funkcija jedne promenljive,

      • Diferencijalni račun funkcija jedne promenljive sa primenama i

      • Parcijalni izvodi i ekstremne vrednosti funkcija više promenljivih.

• Drugi test se odnosi na deo gradiva:

  • • • Integrali funkcija jedne promenljive (neodređeni i određeni).

      • Diferencijalne jednačine prvog i višeg reda.

• Na svakom testu moguće je osvojiti najviše 15 bodova.

Pismeni deo ispita - 60 bodova

• Pismeni deo ispita se polaže tokom ispitnih rokova.

• Čine ga zadaci koji se odnose na celokupno gradivo rađeno tokom predavanja i vežbi.

• Pismeni deo ispita moze se položiti i parcijalno, tokom semestra, ukoliko se na dva kolokvijuma osvoji, u zbiru sa bodovima sa testova, najmanje 51 bod, pri čemu je na svakom kolokvijumu potrebno osvojiti najmanje 15 poena (pismeni deo u zbiru sa poenima sa testa). Kolokvijumi se održavaju u isto vreme kada i testovi (pogledati Program kursa).

• Ispit nije moguće položiti preko kolokvijuma (parcijalno) čak i ako student u zboru osvoji više od 51 boda, ako pri tome na nekom od pet zadataka ima 0 bodova.

• Ukoliko student osvoji na dva kolokvijuma, u zbiru sa bodovima sa testova manje od 51 boda, nadalje pismeni deo ispita polaže u celini, tokom ispitnih rokova.

Usmeni deo ispita – 10 bodova

• Student će biti pozvan na usmeni deo ispita ako je na ime testova i pismenog dela ispita (preko kolokvijuma ili u ispitnim rokovima) sakupio najmanje 51 bod.

• Tokom usmenog dela ispita student odgovara na teorijska pitanja.

• Nedovoljno znanje na usmenom delu ispita rezultuje nepolaganjem ispita u celini, bez obzira na prethodno osvojeni broj bodova.