Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza

Z A K O N

O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U

KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim

transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između

privrednih subjekata, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na privredne subjekte nad kojima je

otvoren postupak stečaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, a u

komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici.

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) komercijalne transakcije su ugovorene transakcije između javnog sektora

i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, koje se odnose na

isporuku dobara, odnosno pružanje usluga uz naknadu, u koje se ubrajaju i

građevinski i investicioni radovi, kao i komunalne usluge;

2) javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države,

u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, kao i javna preduzeća;

3) privredni subjekt je privredno društvo i preduzetnik osnovan u skladu sa

zakonom kojim se uređuju privredna društva, kao i zadruga i registrovano

poljoprivredno gazdinstvo i ostala pravna lica osnovana u skladu sa posebnim

zakonom;

4) novčana obaveza je iznos ugovorene naknade za isporuku dobara,

odnosno pružanje usluga naveden u ugovoru, fakturi ili drugom odgovarajućem

zahtevu za isplatu, uključujući direktne troškove nabavke;

5) faktura, u smislu ovog zakona, je dokument kojim se obračunava

naknada za isporuku dobara, odnosno pružanje usluga u komercijalnim

transakcijama;

6) privremena ili okončana situacija je dokument kojim se obračunava

naknada za izvršene građevinske i investicione radove i u smislu ovog zakona

predstavlja odgovarajući zahtev za isplatu;

7) neizmirena novčana obaveza u roku je novčana obaveza javnog sektora,

odnosno privrednog subjekta koja nije isplaćena poveriocu u ugovorenom ili

zakonom predviđenom roku ukoliko ugovorom rok nije predviđen, odnosno ukoliko

ugovor nije u pisanoj formi;

8) kamata za neizmirenu novčanu obavezu u roku podrazumeva kamatu na

novčanu obavezu koja nije isplaćena u ugovorenom ili zakonom predviđenom roku u

visini utvrđenoj zakonom kojim se uređuje zatezna kamata.

Član 3.

Ugovorom između privrednih subjekata ne može se predvideti rok za

izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana.

Ako ugovorom između privrednih subjekata iz stava 1. ovog člana nije

ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza ili ukoliko ne postoji pisani ugovor, ili

- 2 -

ukoliko je ugovoren duži rok od propisanog u stavu 1. ovog člana, dužnik je dužan da

bez prethodne opomene izmiri novčanu obavezu u roku od najkasnije 60 dana.

Rok za izmirenje novčanih obaveza iz st. 1, 2. i 4. ovog člana počinje da teče

prvog narednog dana:

1) od dana kada je dužnik primio fakturu, odnosno drugi zahtev za plaćanje

od poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili

2) od dana kada je poverilac ispunio svoju obavezu, ukoliko nije moguće

utvrditi dan prijema fakture ili drugog odgovarajućeg zahteva za isplatu, ili ako je

dužnik primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre nego što je poverilac

ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili

3) od dana isteka roka za pregled predmeta obaveze, ako je ugovorom ili

zakonom predviđen određeni rok za takav pregled, a dužnik je primio fakturu ili drugi

odgovarajući zahtev za isplatu pre isteka tog roka, u skladu sa ugovorom; rok za

pregled predmeta obaveza ne može biti duži od 30 dana od dana prijema robe ili

izvršene usluge, izuzev ako je u izuzetno opravdanim slučajevima ugovoren duži rok.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovorom između privrednih subjekata

može se predvideti duži rok od 60 dana ukoliko ugovorene obaveze zahtevaju isplatu

u ratama za isporučenu robu, odnosno pružene usluge, ali taj rok ne može da bude

duži od 90 dana.

Ako je ugovorom između privrednih subjekata ugovoren rok iz stava 4. ovog

člana, najmanje 50% novčane obaveze mora biti isplaćeno zaključno sa istekom

polovine tako ugovorenog roka, a ostatak novčane obaveze do isteka tog roka.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovorom između privrednih subjekata

može se predvideti duži rok od 60 dana, uz obavezu da dužnik, odnosno primalac

isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, obezbedi plaćanje u ugovorenom roku

predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule: „neopoziva“,

„bezuslovna“, „naplativa na prvi poziv bez prigovora“ ili avalirane menice od strane

banke kao oblik obezbeđenja za naplatu duga.

Izuzetno od st. 1, 2. i 4. ovog člana, ugovorom između registrovanog

poljoprivrednog gazdinstva ili zemljoradničke zadruge i drugog privrednog subjekta,

kada je dužnik registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili zemljoradnička zadruga

mogu se ugovoriti duži rokovi u slučajevima nabavke repromaterijala za obavljanje

osnovne delatnosti, i to za semenski i sadni materijal, zaštitna sredstva i đubrivo.

Član 4.

Ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može se

predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u

tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovorom između javnog sektora i

privrednih subjekata može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90

dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno

korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona

kojim se uređuje budžetski sistem.

U ugovornom odnosu iz stava 1. ovog člana, rok za izmirenje novčanih

obaveza ne može biti duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom

odnosu privredni subjekt.

Ako ugovorom iz stava 3. ovog člana nije ugovoren rok za izmirenje novčanih

obaveza, dužnik je dužan, bez prethodne opomene, da izmiri novčanu obavezu u

roku do 60 dana.

- 3 -

Rok za izmirenje novčane obaveze iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana počinje da

teče od dana propisanog članom 3. stav 3. ovog zakona.

Član 5.

Poverilac ima pravo da od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u

ispunjavanju novčane obaveze u iznosu od 20.000 dinara, za slučaj da novčana

obaveza nije izmirena u rokovima utvrđenim odredbama čl. 3. i 4. ovog zakona.

Pravo na naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčanih obaveza u roku, ne

isključuje pravo na naknadu troškova koje poverilac ima pravo da potražuje na

osnovu ugovora ili drugih propisa.

Naknada za neisplaćene novčane obaveze u roku ne obuhvata troškove

izvršenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršni postupak.

Pravo poverioca iz stava 1. ovog člana prestaje da važi u roku od tri godine

od dana isteka roka dospelosti novčane obaveze.

Član 6.

Odredbe ugovora koje nisu u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se

ništavim i ne proizvode pravno dejstvo.

Član 7.

Na novčane obaveze koje nisu izmirene u rokovima utvrđenim odredbama čl.

3. i 4. ovog zakona obračunava se i plaća kamata u visini utvrđenoj zakonom kojim

se uređuje zatezna kamata.

Pravo na kamatu iz stava 1. ovog člana ima poverilac pod uslovom da je

ispunio sve ugovorene obaveze.

Ukoliko je dužnik delimično izmirio novčane obaveze u rokovima utvrđenim

odredbama čl. 3. i 4. ovog zakona, kamata iz stava 1. ovog člana obračunava se i

plaća samo na neizmireni deo novčanih obaveza.

Član 8.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona između korisnika sredstava budžeta

Republike Srbije, čiji se računi vode u konsolidovanom računu trezora i privrednih

subjekata, u komercijalnim transakcijama u kojima su ti korisnici dužnici, vrši Uprava

za trezor.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona između korisnika sredstava budžeta

autonomne pokrajine čiji se računi vode u konsolidovanom računu trezora

autonomne pokrajine i privrednih subjekata u komercijalnim transakcijama u kojima

su ti korisnici dužnici, vrši trezor autonomne pokrajine.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona između korisnika sredstava budžeta

jedinica lokalne samouprave, čiji se računi vode u konsolidovanom računu trezora

jedinica lokalne samouprave i privrednih subjekata, u komercijalnim transakcijama u

kojima su ti korisnici dužnici, vrše trezori jedinica lokalne samouprave.

Ministar nadležan za poslove finansija donosi akt kojim se uređuje način i

postupak vršenja nadzora nad sprovođenjem ovog zakona kada su dužnici korisnici

budžetskih sredstava, u skladu sa odredbama ovog člana.

Član 9.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona u komercijalnim transakcijama

između privrednih subjekata vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija.

- 4 -

Ministar nadležan za poslove finansija donosi akt kojim se uređuje način i

postupak vršenja nadzora nad sprovođenjem ovog zakona u komercijalnim

transakcijama između privrednih subjekata.

Član 10.

Sudski postupak izvršenja neizmirenih novčanih obaveza, definisanih ovim

zakonom, vrši se uz primenu načela hitnosti postupanja.

Predlog o izvršenju koji poverilac podnosi sudu sačinjava se u skladu sa

zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje ima pravo da zahteva naknadu za

kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu propisanom članom 5. ovog

zakona.

Sud je u obavezi da po službenoj dužnosti, po donošenju pravnosnažnog

rešenja o izvršenju koja se odnose na obaveze iz komercijalnih transakcija između

privrednih subjekata, isto dostavi organu koji vrši nadzor nad primenom ovog zakona

u komercijalnim transakcijama privrednih subjekata, radi pokretanja prekršajnog

postupka.

Član 11.

Na sva pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom, shodno se

primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Član 12.

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj

pravno lice, odnosno privredni subjekt ili subjekt javnog sektora, koji ne izmiri

novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom (čl. 3. i 4. ovog zakona).

Novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj

preduzetnik koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom (čl.

3. i 4. ovog zakona).

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj

fizičko lice koje je nosilac poljoprivrednog gazdinstva u smislu zakona kojim se

uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj, a koje ne izmiri novčane obaveze u rokovima

utvrđenim ovim zakonom (čl. 3. i 4. ovog zakona).

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj

odgovorno lice u javnom sektoru, ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi ne

izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim u članu 4. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj

zastupnik privrednog društva, zadruge i ostalih pravnih lica osnovanih u skladu sa

posebnim zakonom, ukoliko ta pravna lica ne izmire novčane obaveze u rokovima

utvrđenim u čl. 3. i 4. ovog zakona.

Odgovorno lice iz stava 4. ovog člana je ministar za ministarstvo, nadležni

pokrajinski sekretar za pokrajinski sekretarijat, gradonačelnik za grad, predsednik

opštine za opštinu, direktor za javno preduzeće, odnosno rukovodilac drugog

subjekta javnog sektora.

Član 13.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na ugovorne odnose u komercijalnim

transakcijama koji su zaključeni od 31. marta 2013. godine.

- 5 -

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na komercijalne transakcije čija

realizacija nije započeta do 31. marta 2013. godine, a koje proističu iz ugovornog

odnosa zaključenog pre dana iz stava 1. ovog člana.

Realizacija komercijalne transakcije nije započeta ukoliko nije izvršena

isporuka dobara, niti je pružana ugovorena usluga.

Odredbe ugovora iz stava 2. ovog člana moraju se uskladiti sa odredbama

ovog zakona najkasnije do 31. marta 2013. godine.

Član 14.

Akte iz čl. 8. i 9. ovog zakona ministar nadležan za poslove finansija doneće u

roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 15.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se do 1. januara 2014. godine, na

privredne subjekte koji su u postupku restrukturiranja, u skladu sa zakonom kojim se

uređuje restrukturiranje, u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni

subjekti dužnici.

Član 16.

Na Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnika sredstava

Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje

budžetski sistem ne primenjuju se odredbe člana 4. stav 2. ovog zakona do 1.

januara 2015. godine.

Za subjekte javnog sektora iz stava 1. ovog člana uvodi se postepeno

skraćivanje roka za izmirenje novčanih obaveza u ugovornom odnosu sa privrednim

subjektima, a u slučaju kada su subjekti javnog sektora dužnici.

Rokovi koji će se primenjivati na subjekte iz stava 1. ovog člana do potpune

primene odredbe člana 4. stav 2. ovog zakona su:

1) od 31. marta 2013. godine do 31. decembra 2013. godine - rok za

izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 150 dana;

2) od 1. januara 2014. godine do 31. decembra 2014. godine - rok za

izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 120 dana;

3) od 1. januara 2015. godine u potpunosti se primenjuje odredba člana 4.

stav 2. ovog zakona.

Član 17.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom

glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 31. marta 2013. godine.