zanimljivosti

Право се може назвати системом норми људског понашања које прописује и у случају кршења санкционише држава. Право међутим своје изворе има у моралу,обичајима, етици и нарочито правди.

Ово двојно лице права је тема вишевековне расправе о томе да ли се правом могу назвати и они системи норми које прописује нелегитимна или неправедна власт. За правнике позитивисте и ови системи се могу назвати правом (уколико их државна власт спроводи довољно ефикасно), док за јуснатуралисте ови системи се не могу назвати правом у пуном смислу те речи.

У правној теорији и филозофији право се одређује не само као идеална, духовна појава, тј. као скуп мисли, већ и као реална појава. Реалне појаве су оне које имају и временску и просторну димензију. Као реална појава, право је везано за људе и њихову психу, као и за њихово друштво.

Постоји више различитих праваца у правној филозофији. Ипак, најчешћи су:

• • Јуснатурализам: за који је право етичка појава.

  • Легализам и нормативизам: право је скуп норми као психолошких или логичко-језичких појмова.

  • Социјализам: За које је право социјално-материјална категорија.

Марксистички писци виде право као вољу владајуће класе са циљем да се одржи дати друштвени поредак.

Сва ова гледишта се своде на једно да право регулише друштвене односе у којима може доћи до повреде општедруштвеног интереса, заједничких интереса свих чланова друштва. Ови заједнички интереси према једнима састоје у реду, другима у миру, а трећима у правди.