Универзитет у Београду – Биолошки факултет

Press ReleaseS 

ТЕКСТУАЛНИ ЧЛАНЦИ

170 година биологије у Србији

𝘋𝘶𝘷𝘢𝘭𝘪𝘶𝘴 𝘥𝘫𝘰𝘬𝘰𝘷𝘪𝘤𝘪 Ćurčić, Pavićević & Vesović, 2022
Family: Carabidae 

Dvogodišnjim genetičkim istraživanjima starih čokota iz vinogradarskih regiona Srbije istraživan je diverzitet vinovih loza u Srbiji, kao i poreklo naših autohtonih sorti. Otkriveno je 11 potpuno nepoznatih sorti. Genetička analiza herbarijuma iz Sremskih Karlovaca, koji sadrži vinske sorte gajene u Vojvodini pre oko 200 godina, pokazala s da se dvadesetak sorti gaje i danas, a da je većina najverovatnije nestala. Biološki fakultet je institucija koordinator projekta uz učešće Poljoprivrednih fakulteta iz Beograda i Novog Sada, kao i Instituta za multidisciplinarna istraživanja uz učešće Instituta za vino i vinovu lozu iz La Riohe, Španija. Projekat koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, doprineće daljem razvoju rastućeg vinskog tržišta, kao i boljem poznavanju istorije vinogradarstva u Srbiji.  

Danas-28-10-Oni koji su pobedili bolesti-12.pdf

ДАНАС - ОНИ КОЈИ СУ ПОБЕДИЛИ БОЛЕСТ, проф. др Предраг Симоновић

O rakovima koji žive u površinskim i podzemnim vodama u Srbiji, za BBC na srpskom jeziku govori dr Dragana Miličić sa Katedre za morfologiju, sistematiku i filogeniju životinja.

Сарадници пројекта H2020 AUTOIGG са Биолошког факултета, докторант Мина Перић и проф. Павле Анђус, координатор пројекта, објавили су 19. маја са групом сарадника са Northwestern University из Чикага у едицији Frontiers in Molecular Neuroscience рад „The Electrophysiological Determinants of Corticospinal Motor Neuron Vulnerability in ALS“ (https://doi.org/10.3389/fnmol.2020.00073). Излазак овог рада објављен је и као вест у издању AAAS EurekAlert! (https://eurekalert.org/pub_releases/2020-05/nu-mbu052120.php). Ова публикација је плод сарадње са проф. Ханде П. Оздинлер у чијој лабораторији је Мина Перић провела годину дана стручног боравка у оквиру AUTOIGG пројекта.

Панчићева галерија у заборављеној зградиНедовршена зграда која попут авети већ 26 година стоји усред Ботаничке баште „Јевремовац” ускоро би могла да добије и своју намену. На овом месту, када она коначно буде легализована и изграђена, требало би да буде отворена галерија посвећена Јосифу Панчићу. Предвиђено је да овде буду изложени његови лични предмети, списи, књиге, делови хербаријума из средине 19. века... цела његова заоставштина коју брижљиво деценијама чувају наставници и сарадници Биолошког факултета. – Приликом недавне посете министра Младена Шарчевића почетком месеца указали смо му на овај објекат и добили његову подршку да га напокон оспособимо. Пошто је штета да овај објекат у који је држава уложила велики новац и даље стоји неупотребљен, сугерисано нам је да урадимо пројекат и да ће се потом тражити средства за

Три факултета добијају нову зграду

Три факултета добијају нову зградуПосле 45 година од оснивања Факултета безбедности направљен је план за почетак градње зграде у којој ће коначно на једном месту бити сви студенти и професори ове образовне установе. То је посебно значајно ако се зна да је овом факултету у деценији за нама нагло скочила популарност и да је од 2007. године међу три најтраженије високошколске установе Универзитета у Београду (УБ), а сада ради на две адресе. Будући стручњаци за међународну, националну, еколошку и корпоративну безбедност прву и другу академску годину слушају у делу Војне академије, која чак припада другом Универзитету одбране, док завршне две године слушају у згради коју деле са Другом економском школом у Улици господара Вучића. Под једним кровом наћи ће се у новом факултетском здању чији ће темељи бити постављени иза

Рад објављен у Nature Scientific Reports (http://tiny.cc/fumu8y) у коме је доцент Биолошког факултета др Ксенија Величковић први аутор на насловној страни The Times, као и на страницама Sky news (http://tiny.cc/cnou8y) и The Independent (https://www.independent.co.uk/news/health

СТУДЕНТИ БИОЛОГИЈЕ, ГЕОГРАФИЈЕ И БЕЗБЕДНОСТИ ЗАЈЕДНО НА НОВОМ БЕОГРАДУ

tri-fakulteta-pod-istim-krovom.pdf
Savremena _otkrica__ manje vode - vise pastrmke - Licni stavovi - Dnevni list Danas.pdf

Савремена „открића“: мање воде – више пастрмке, проф. др Предраг Симоновић 

borba-protiv-lu-gerigove-bolesti.pdf

Биолошки факултет у Београду део европског истраживања

danas_srb_16-17.pdf

Пецарошко „Златно доба“, проф. др Предраг Симоновић 

Декани београдских факултета стали у одбрану река на Старој планини

MHE-20-Sep-18 11-13-37.pdf
nestajanje-pcela.pdf

Чланак о нестајању пчела из листа Данас од 05. јуна 2018.

kosanin-2.pdf

Писма из логора академика Кошанина

DNK-ne-stavlja-tacku.pdf

ДНК не ставља увек тачку на злочине!

Intervju BB Informator.pdf

Академик Иван Ђаја - научник који је утемељио физиологију у Србији

Sta sve moze da se sazna iz DNK i kako se koristi na sudu _ N1 Srbija.pdf

Шта све може да се сазна из ДНК и како се користи на суду

Prva eticka osuda na UB.pdf

Прва етичка осуда на Универзитету у Београду

Bube-u-ishrani.pdf

Инсекти у исхрани

Vest_novosti_120218.pdf

Биоинформатика на Биолошком факултету

U kojim slučajevima žaoka može da bude kobna.pdf

Жаока може да буде кобна

Mima i Ana SRPSKI PONOS.pdf

Докторанди Биолошког и Хемијског факултета

Fakulteti IT sektor.pdf

Три факултета уводе IT секторе

Filip Boskovic.pdf

Нобеловци наградили нашег научника - Филип Бошковић

dnk-desifruje-40-retkih-bolesti.pdf

ДНК "дешифрује" 40 ретких болести - Новости, 5. јануар 2018.

Fakulteti jos cekaju preseljenje.pdf

Факултети још чекају пресељење

Elementi_MDjordjevic_intervju.pdf

Гени на домаћем терену