Иво Андрић је био велики српски писац 20. века и једини српски Нобеловац. Кроз своја дела приказао је одраз историјских немира у Југославији, са посебним нагласком на хуманост људи за време политичког хаоса.

  Своју књижевну каријеру започео је као песник. Крајем рата је објавио две збирке стихова у прози, “ Ex Ponto ” и “ Немири ”. Међутим, тек ће се кроз његово дело “ Пут Алије Ђерзелеза ” приметити доминантан мотив његовог стваралачког процеса, а то је живот у Босни кроз који истовремено приказује универзалне људске проблеме. У периоду између два рата, Андрић објављује три збирке приповедака под називом “ Приповетке ”. Али врхунац своје славе достиже својим романима “ На Дрини ћуприја ”, “ Травничка хроника ” и “ Госпођица ”. Своја дела је писао трезвено, богатим и чистим језиком.  У прва два романа као главна тема јавља се Босна, област у којој Исток и Запад преплићу своје интересе и утицаје, област коју чине људи различите националности и вероисповести. Ова два света Андрић повезује мостовима који су одувек били један сталан мотив у целокупном његовом књижевном опусу. Мостови су као сила, нераскидива су веза и веза између генерација и времена. Овом симболиком је желео да покаже да су сви народи исти и да су сви једно. О томе говори, поред у делу “ На Дрини ћуприја ”, и у делу “ Мост на Жепи ”. Андрић је своја схватања мостова приказао и у краћем прозном тексту под називом “ Мостови ”. За њега мостови представљају нешто што је свето, нешто што значи генерацијама. Повезује људске потребе, па и саме људе. Они увек служе за добро, никад за зло. У повезивању људских срца, вечитој људској жељи за проналажењем сродне душе, некога ко нас воли и разуме и у превазилажењу различитости зарад спајања две душе у једну је највећа сврха мостова као симбола.

  За мене је Иво Андрић највећи писац српске књижевности због своје генијалности коју је показао у свим својим делима користећи се различитим мотивима, а посебно мотивом мостова. Ови мостови нам остају као симбол циља и вечите потраге за смислом живота који се огледа у томе да људи остану повезани заувек. Тек на другој страни човек може да нађе мир и срећу. Док не дође до оне стране, док се не повеже на тај начин, човек је сам и његов живот нема смисао. Док тај симбол живи, живеће и повезаност међу људима.

Наталија Живковић IV1

Србија

Љубљење и честитање донеће емотивну повезаност и блискост са тим особама и у наредној години. Да бисте у следећој години имали доста хране и пара, тако и треба да је дочекате.Фрижидер треба да буде пун ,а у сваки од новчаника у кући ставите бар мало новца. Као и за обичај, везан за Божић, када је прва особа која нам улази у кућу положајник, исто је тако битно и ко ће први закорачити у кућу након Нове године. Пожељно је да се за Нову годину једе прасетина и купус. То има упориште у народним веровањима. За разлику од краве која је мирна животиња, прасе је динамична, зато се верује да ће они који за новогодишње вече једу прасетину напредовати у идућој години. Такође, не би требало да једете пилетину и ћуретину! Разлог за ово је што се ове животиње у многим културама сматрају ,,прљавим’’. Заправо, та ,,прљавштина’’  је израз сиромаштва.Требало би првог јануара да урадите нешто мало, што ће означавати да ће и у следећој години бити посла,али не треба претеривати,  јер ако радите много,  а нарочито ако започињете неку нову активност, то значи да у наредној години нећете имати успеха.

Аустрија

Како би осигурали срећу и благостање својој породици у Новој години, Аустријанци припремају свечани ручак, који мора укључити печење, али и десерт –сладолед од ментола у облику детелине са четири листа.

Данска

Данци разбијају тањире, и то ни мање ни више, него испред своје куће. Стари тањири се чувају целе године и у поноћ се бацају пред улазна врата пријатеља. Према њиховим веровањима, што више тањира разбијете, имаћете више пријатеља.

Норвешка

Традиционално се у Норвешкој за Нову годину припрема пудинг од пиринча, који се спрема у великој посуди у којој  се налази само један сакривени бадем. Верује се да особа која у својој порцији пудинга добије и бадем може очекивати срећу и богатство у Новој години.

Велика Британија

У Великој Британији срећа у наредној години зависи од тога ко им први у Новој години дође у госте. Према веровању, имаћете среће уколико први гост у Новој години буде мушкарац са поклонима, док је лоша вест ако вас прво посети сама женска особа.

Кина

Према веровању у Кини, црвена је боја која доноси срећу и весеље, па је управо ова боја доминантна и за дочек Нове године.Такође, припремање за новогодишњу ноћ подразумева и склањање свих ножева из куће на 24 сата, како се нико не би повредио, јер би та незгода значила да је једна особа “пресекла”, односно спречила срећу целе породице у Новој години.

Финска

Дуга финска традиција омогућава предвиђање дешавања у наредној години уз помоћ сипања растопљеног калаја у посуду са водом.На основу облика метала, који се охлади у води, тумачи се предвиђање за следећу годину – тако облик срца или прстена предвиђа венчање у породици, брод симболише путовање, а прасе берићетну годину у којој ће бити обиље хране.

Русија

Дванаест секунди пре поноћи у потпуној тишини сви помишљају жељу за Нову годину, а у поноћ се отварају врата да Нова година уђе у дом. Традиција је и да запишу своју жељу на парче папира, који затим запале, а пепео ставе у чашу са шампањцем и попију пре поноћи.

Тара Живанов

Милица Брадваревић

Марија Стојшин

III1