Nekretnine Dobanovci uz autoput Beograd Zagreb
Ivana Veselinović gradi hotel i ekspo centar kod aerodroma
22.06.2009.
Najbliža saradnica vlasnika „Delte“ Miroslava Miškovića kupila 13 hektara zemlje u Dobanovcima uz autoput Beograd -Zagreb i stala uz rame Vojinu Lazareviću i Ljubiši Buhi
Među muškim elitnim latifundistima Miroslavom Miškovićem, vlasnikom "Delte", Vojinom Lazarevićem, biznismenom iz senke i Ljubišom Buhom, građevinskim preduzimačem i zaštićenim svedokom nalazi se i jedna žena, predsednica "Luke Beograd" Ivana Veselinović. Već godinama desna ruka najmoćnijeg srpskog privrednika Miroslava Miškovića, Ivana Veselinović pre nekoliko godina kupila je kompleks više parcela poljoprivrednog zemljišta, ukupno 13,012 hektara u Dobanovicma, nedaleko od aerodroma "Nikola Tesla", a tik uz autoput Beograd-Zagreb, u blizini buduće obilaznice.
Veselinovićeva, rođena Novaković, kako se navodi u dokumentaciji za ovo zemljište, početkom marta uputila je dopis Urbanističkom zavodu Beograda radi pribavljanja mišljenja o inicijativi sprovođenja Generalnog plana Beograda do 2021. godine prema Urbanističkom planu kojim predlaže izgradnju ekspo centra i hotela na svojoj imovini. Interesantno je da je predsednica "Luke Beograd" zahtev Urbanističkom zavodu uputila sa svoje adrese u Londonu.
Đorđe Bobić je, naime, dok je bio gradski arhitekta uveo novine u propise u oblasti izgradnje, prema kojima investitor nameće urbanistička rešenja. To, praktično, znači da se tek nakon toga radi plan detaljne regulacije koji na neki način može biti uslovljen urbanističkim ambicijama samog investitora. Ovakva praksa je, inače, suprotna logici i ne primenjuje se u svetu, već samo u pravno neuređenim zemljama.
Urbanistički zavod u odgovoru navodi da je, "imajući u vidu inicijativu podnosioca zahteva" Ivane Veselinović "da se sagleda mogućnost neposrednog sprovođenja Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2021. godine kroz izradu Urbanističkog projekta", za realizaciju tog predloga neophodno "pozitivno mišljenje Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, odnosno potvrda predloga, koju treba da učini Komisija za planove Skupštine grada Beograda".
U slučaju da se postigne dogovor sa nadležnim organima uprave o organizovanju i izradi Urbanističkog projekta, umesto Plana detaljne regulacije potrebno je, kako se navodi, pre početka izrade Urbanističkog projekta sprovesti određenu stručnu analizu šireg područja. Na taj način bi se, kako stoji u objašnjenju, definisao i razradio odnos kompleksa ekspo centra i hotela prema susednim parcelama, sadržajima i funkcijama u neposrednom susedstvu što podrazumeva saobraćajnu i tehničku infrastrukturu kao i posebna ograničenja i uslovljenosti koje proističu iz okruženja koga čini aerodrom, dobanovačka petlja i planirana naplatna stanica na autoputu.
Stručnjaci tvrde da se, čim zakon ostavlja prostora za dogovor, time širom otvaraju vrata i za korupciju. U uređenim državama zakon detaljno definiše uslove i ne postoji nikakva mogućnost za naknadna tumačenja, odobrenja, ocene, mišljenja... Posed Ivane Veselinović, prema Generalnom planu Beograda koji je donet 2003. godine, kada su vlasnici zemljišta već imali uticaja na krojenje novog plana, pripada većim delom privrednoj zoni, a manjim zoni zelenih, odnosno poljoprivrednih površina.
Tako je ovim generalnim planom pojedostavljena procedura pretvaranja poljoprivrednog zemljišta prve klase u građevinsko. Da podsetimo da su pre raspada Jugoslavije oranice prve klase mogle da se pretvore u građevinsko, odnosno privredno zemljište samo u slučaju da je reč o izgradnji objekata od opšteg interesa, kao što je infrastruktura i slično. Važeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu, inače sada predviđa da Ministarstvo poljoprivrede daje saglasnost na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. Investitor je u tom slučaju obavezan da plati naknadu od 50 odsto od tržišne vrednosti zemljišta, odnosno 20 odsto tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, što je izuzetno skromna cena u odnosu na profit koji se može ostvariti eksploatacijom ili prodajom izgrađenog prostora.
Kada su biznismeni pre nekoliko godina pohrlili da kupuju zemlju na atraktivnim lokacijama oko aerodroma i nove obilaznice na Koridoru 10 kvadrat je koštao oko pola evra, a sada se cene kreću od 60 od 200 evra.
Vlasnik tržnog centra "Ušće" Petar Matić, takođe je iskoristio priliku koju mu je obezbedila država da kao investitor inicira izradu urbanističkog rešenja za izgradnju trgovačkog objekta na Novom Beogradu, u zgradi bivšeg CK. Ovaj biznismen je raspisao konkurs za urbanističko rešenje trgovačkog centra i postavio uslove i svi su se pridržavali tih zahteva. Među arhitektama je ovakvo ponašanje države i investitora poznato pod imenom "pogubni investitorski urbanizam".
Eksproprijacija kroz trampu
Vlasnici parcela u blizini aerodroma "Nikola Tesla" preko kojih će se graditi obilaznica neće kroz postupak eksproprijacije dobiti novac kao nadoknadu već drugo poljoprivredno zemljište iste tržišne vrednosti. Postupak eksproprijacije se već sprovodi na delu trase Koridora 10 gde se poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini menja za državne parcele.
"Zastoja malo ima jer kada treba proceniti tržišne vrednosti zemljišta koja se menjaju, Poreska uprava u pojedinim lokalnim samoupravama nema repere zbog slabog prometa nekretnina na tim lokacijama", navode u Ministarstvu poljoprivrede. Zamena parcela vrši se isključivo po vrednosti, a ne površini ili klasi. Prema pisanju medija vlasnici hektara na budućoj trasi obilaznice spremni su da državi ustupe svoje parcele ali zapravo po Zakonu o eksproprijaciji to će biti njihova obaveza, a ne volja. Veruje se i da je njihovo učestalo obraćanje u pojedinim medijima zapravo utvrđivanje pazara odnosno slanje poruka šta im je najpotrebnije. Tako je Vojin Lazarević poručio da su mu pre svega potrebne administrativne olakšice za zemljište van trase obilaznice, u blizini autoputa, a navodi se da na toj u posedu, zajedno sa poslovnim partnerima ima čak 350 hektara.
Z. Mihajlović, S. Jovičić
Izvor: Borba